Куп: Тошић одвео Партизан у финале на мегдан Звезди!
Тошић утишао Чаир и заказао "вечити" дерби у финалу Купа! Фудбалери Партизана пласирали су се у финале Купа Србије, где ће играти са Црвеном звездом 23. маја. Одлична утакмица у Нишу, пуна узбуђења, а у пето узастопно финале иде Партизан који ће се за трофеј борити са највећим ривалом. Бамби Тошић потписао Стојковићеву освету Радничком! Партизан уз улазницу за финале добио и Лазара Павловића! Раднички и 23. меч у сезони непоражен на Чаиру, али то није довољно за финале, 23. маја у Нишу судар вечитих - 1:1.
Фудбал 15.05.2019 | 22:15
После 75 минута лошег фудбала и рововске борбе између два казнена простора, Раднички долази до вођства преко искусног Саше Павловића.
Међутим, десет минута пре краја меча, Рикардо Гомеш асистира Зорану Тошићу који тресе мрежу Радничког и одводи Партизан у финале.
Црно-бели су имали више од игре у првих 45 минута, али осим неколико удараца са дистанце нису конкретније запретили голману домаћег тима Ристићу.
У наставку Раднички преузима иницијативу, али ни Стојковић није имао претерано много посла. Углавном се водила борба између казнених простора, са доста фаулова и прекида.
Меч су обележила и два спорна момента у казненом простору Радничког, први у 31. минуту када је пао Лазар Павловић после повлачења Хаскића, али судија Лукић ништа није свирао.
Арбитар је одмахнуо и у 77. минуту када је лопта погодила у руку Николу Дринчића, на путу ка голу Радничког.
У центру пажње је био и горе поменути Лазар Павловић који је неочекивано добио шансу у првој постави Партизана. Павловић је рођен 2001. године, још није напунио 18 година, а ово му је био деби у црно-белом дресу.
"Вечити" дерби у финалу Купа ће се играти такође на стадиону "Чаир", уколико ФСС не промени одлуку јер ће играти два највећа српска клуба па ће бити огромно интересовање.
Као пре две године - у финалу Купа Србије састаће се најуспешнији српски клубови!
Звезда је овог поподнева "нулом" у Лучанима "оверила" пролаз у финале који је био известан већ месец дана после првог меча (4:1), да би Партизан у драматичном другом полувремену поготком Зорана Тошића у 80. минуту заказао "вечити" дерби за трофеј.
Успеле су Нишлије да поготком Стојановића у 75. минуту поравнају укупан резултат у двомечу са "ваљком", али је Тошић пет минута касније свој тим одвео до петог узастопног финала.
Четврти трофеј у низу за Партизан или "дупла круна" за Звезду сазнаћемо 23. маја на "Чаиру", али остаје отворено питање да ли ће финале можда бити премештено на неки други стадион - као што је са "Карађорђа" 2017. године измештено у Хумску улицу.
РАДНИЧКИ - ПАРТИЗАН 1:1 (0:0), УКУПНО 1:2!
Почетак утакмице је обећавао, обе екипе кренуле су "отворено" што је донело до појачаног темпа у ком се боље снашао Партизан код кога је игру диктирао дебитант Лазар Павловић, момак рођен 2001. године који је носио дрес са бројем "10".
Иницирао је два одлична напада Партизана у коме смо видели шут Пантића преко гола, док је у другој ситуацији Шћекић направио фаул у нападу.
Нису желели гости "грлом у јагоде" посебно након упозорења у виду одличног ударца Лазара Ранђеловића са двадесетак метара, када је намучио Владимира Стојковића, али је то била њихова практично једина шанса у првом полувремену у ком се није видео Нермин Хаскић.
Односно, јесте, али у казненом простору своје екипе када је оборио Страхињу Павловића после једног прекида, тражили су играчи Партизана најстрожу казну, али је није било.
Темпо је слабио да би га почетком другог дела појачао Лазар Ранђеловић, чинило се једини расположени играч у црвеном дресу, који је у наставку имао две добре прилике, али их није претворио у гол.
Када није постигао - уписао је асистенцију.
У 75. минуту је са десног бока, после скока играча Партизана, покупио лопту и упутио оштар пас за Стојановића који је прихватио лопту и закуцао је у мрежу Владимира Стојковића.
У том тренутку тај резултат значио је продужетке, али "отказао" их је Зоран Тошић већ пет минута касније после добре акције Здјелара и Гомеша, када је крилни нападач Партизана са пет метара сместио лопту у мрежу Боривоја Ристића.
Радничком су недостајала два гола за пролаз, покушали су Хаскић и Ранђеловић, док је Партизан лако могао и до другог поготка на мечу да је било више концентрације.
Чаир није пао - Партизан се није дао. Раднички је сачувао ореол непобедивог тима на нишком стадиону, али је остао без улазнице за финале Купа Србије. За осам дана на овај стадион враћа се Парни ваљак да брани пехар који већ три сезоне краси његову трофејну салу. Иако игром није одушевио, бранилац знамења је резултатски прошао таман онако како је прижељкивао и изборио се да 23. маја сезону обележену углавном црном бојом улепша - белом.
Преко пута ће бити Црвена звезда, па је можда и ред да се вечити ривали, на затварању клупске сезоне нашег фудбала, сретно још једном и провере ко је бољи. Ко на летњи одмор одлази као победник.
Раднички - Партизан 1:1, први меч 0:1, за пласман тима из Хумске у финале. Тамо га је одвео Зоран Тошић, погодивши зицер десет минута пре краја, за трк Владимира Стојковића од 50 метара и урлик у лице нишкој публици која га је све време вређала. И за одговор Ивици Тончеву на неке раније прозивке у медијима.
Тим Сава Миллошевића је истрпео краткотрајни притисак мотивисаног домаћина, његово вођстов, преживео је поретходно и три велике шансе Лазара Ранђеловића, али је од пласмана у пето узастопно финале Купа Србије за младог стручњака битније што је ризиковао и добио Лазара Павловића. У не претерано квалитетној утакмици 17-годишњи дебитант био је откровење, пријатно изненађење за Гробаре, непријатно за Мераклије, па може да се констатује да, ако већ није извојевао победу у резултатском, гостујући стручни штаб је то учинио у тактичком смислу.
Домаћину остаје сазнање и похвала да ни у 23. утакмици ове сезоне на Чаиру, у свим такмичењима, није поражен, али ће за ванредни успех, морати да сачека неку другу прилику. Иако је делио пре почетка утакмице пољупце публици Ненад Лалатовић је, на основу тога како му је тим изгедао, посебно у првих 45 минута, добио аргументе да чупа косу са главе. Његови играчи у том делу игр екао да су "пукли" од силне жеље, делује да их је "појео" притисак великих очекивања, да донесу граду прво финале купа у историји. Уместо течне, нападачке, игре којим су у претходна два лигашка окршаја на Чаиру ломили црно-беле, грешили су. Некарактеристично. У пасу.
Дуго им је требало да осмисле акцију којом би се примакли казненом простору ривала, везни ред и дефанзивци Партизана су их све време држали на одстојању, па је једини покушај вредан помена у првом делу био далекометни хитац Лазара Ранђеловића, који је голман Владимир Стојковић преусмерио у корнер. Главни и одговорни што Раднички кроз пас није могао да упосли Нермина Хаскића били су Саша Здјелар и Александсар Шћекић. Поставили су брану испред последње линије београдског тима и спречили доток лопти ка најбољем суперлигашком стрелцу, а без обзира што су Петар Грбића и Лазар Ранђеловић непрестано мучили гостујуће бекове, Раднички је у завршници акција био малтене безопасан.
Тек почетком другог дела Раднички је кренуо у јуриш. Створио је све сјајне прилике из полуконтри, међутим, обе је пропустио Лазар Рабнђеловић. Крилни везиста Олимпијакоса, позајмљен Нишлијама до краја сезоне, озбиљно је намучио одбрану Партизана пробијим по боку, али као да му је понестајало снаге кад је требало да упутуи завршни ударац на додавања Тараса Бондаренка и Александра Тодоровског.
И таман кад се чинило да и срећа окреће леђа Радничком, севнула је још једна акција, опет је у главној улози био Ранђеловић, после карамбола лопте се докопао Саша Стојановић и матирао Стојковића за ерупцију одушевљења на већем делу трибина. Повео је домаћин, Лалатовић је био у екстази, навијачи су већ почели да помињу пенале, али је свенула контра црно-белих и мат Зорана Тошића. Крај.
Партизан није превише занимала офанзива. Саво Милошевић се са два задња везна трудио да затвори прилазе голу и чека прекид да се ослони на Зорана Тошића. У међувремену је био толико храбар да у ватру гурне 17-годишњег Лазара Павловића, стави му "десетку" на плећа, а изданак омладинске школе показао, већ у уводним минутима, да на њега у блиској будућности може да се рачуна.
Реч је о племенитом играчу, изразитог осећаја за простор, подигнуте главе, способном да одигра из прве, прави вишкове, изнуди жути картон Црномарковића и задовољио критеријуме на дебију, показавши да има оно што је фудбалерима Радничког недостајало више од сат времена. Мирну главу. Многи су очекивали да би могао да се "распадне" под утицајем важности утакмице, али је Лазар Павловић био један од бољх у црно-белој екипи, замаскиравши утисак да је њен остатак играо таман толико да оради посао. Без неких специјалних излета на противничку половину, мада је о такав, баш због поменутог полетераца, створио шансе које је могао, да је био прецизнији, да искористи Данило Пантић.
Јесте Зоран Тошић и то је за црно-беле најважније. Ипак ће играти за трофеј ове сезоне. И то против Црвене звезде, 23. маја, опет у Нишу.
РАДНИЧКИ НИШ – ПАРТИЗАН 1:1 (0:0)
Први меч 0:1
/Стојановић 75 - Тошић 81/
Стадион: Чаир
Гледалаца: 7000
Судија: Лазар Лукић.
Жути картони: Црномарковић, Тодоровски, Никодијевић (Раднички), Милетић, Пантић (Партизан).
Раднички (4-2-3-1): Ристић – Тодоровски, Панков, Црномарковић (од 83. Никодијевић), Ђорђевић – Дринчић, Бондаренко (од 68. Нома) – Стојановић, Ранђеловић, Грбић – Хаскић.
Партизан (4-2-3-1): Стојковић - Н. Р. Милетић, Остојић, С. Павловић, Урошевић - Шћекић, Здјелар - Тошић (од 88. Смиљанић), Пантић, Л. Павловић (од 82. Илић) - Рикардо.
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар