Мурињов велики интервју: Нисам био Погбина жртва!

Свет се променио, свлачионица није иста као пре 20 година! “После утакмице, на тренингу, прва ствар коју играчи ураде није да остану 20 или 30 минута да разговарају са њиховим пријатељима. Породица и пријатељи су им на само клик далеко", каже Португалац.

Фудбал 15.05.2019 | 23:10 Жозе Мурињо је без клуба откако је напустио Манчестер Јунајтед у децембру. Португалац је у потрази за новим изазовом у великом европском тиму. На интервју за француски Екип је стигао мало раније од заказаног, на 16. спрату ликсузног хотела у Паризу. Мурињо не носи мајицу са својим иницијалима, има таман тен и смешка се. Ипак, иако не ради као тренер, распоред му је густ као када је радио у Манчестеру. Стално иде у Доху да ради као коментатор, иде у Португалију да посети мајку или у Лил да гледа два меча тог тима.

И зато прво питање Екипа - откуд Мурињо на утакмицама Лила? А, између осталог, говорио је Мурињо и о Манчестеру, евентуалном преузимању ПСЖ-а, друштвеним мрежама и односу са играчима које је тренирао.

"Имам пријатеље у том граду и лако је стићи до тамо. Био сам тамо да откријем фудбал који не познајем толико добро. Пријатељ сам са Луисом Кампосом, са асистентима Кристофа Галтијеа. Трнер голмана је био мој први голман када сам почео да се бавим тренерским послом. Имао је 14, а ја 24 године. Када сам се срео са Галтијеом у Лиги Европе пре две године разменили смо бројеве. Имали смо добар клик. Тако да сам код куће, ха-ха", каже Мурињо за Екип.

Шта ти се допада код Лила?

"То је добар пример онога што тражимо у свим клубовима - та емпатија, хармонија у структури клуба. Овде је све добро дефинисано, ко је директор фудбала, ко је спортски директор. Знам да раде по 25 сати дневно. Јако добро организован клуб. Бити други у Француској је фантастична ствар", каже Мурињо.

Да ли је тренер Кристоф Галтије најбољи тренер у Француској?

"Можда су други бољи, не знам. Али мислим да је тренер године. Увео је тим у Лигу шампиона, показао квалитетан фудбал, развој младих играча. Мислим да су власници одушевљени јер имају играче да их продају и то скупо".

Да ли је Николас Пепе играч каквог би желео у новом тиму?

"Не знам у ком ћу клубу следеће радити. Али сви знају да је он квалитетан играч".

Да ли је био на нивоу Мбапеа и Нејамара ове сезоне?

"Играо је скоро сваку утакмицу, био је одлучујући играч. Али када причамо о Мбапеу и Нејмару говоримо о двојици играча који спадају међу најбоље на свету. То су играчи из других дименензија".

Мбапеов приступ је помало сличан Мурињу...

"Не познајем га, али на мечевима се види амбиција. Он има то што ја зовем позитивна ароганција - овде сам, желим то да урадим, желим да побеђујем. То укључује помало лоше моменте као када је искључен у Купу. Био је то црвени картон из фрустрације, а не од играча који је полудео. То је играч који жели да побеђује".

Рекао си 2012. године да је Париз аномалија - велики европски главни град без великог клуба. Данас је ту ПСЖ.

"То је клуб глобалних димензија, са играчима који су на светском нивоу. Није још ПСЖ освојио на европском нивоу, али је веома важан. То је исто као што кажем за тренере: можеш да имаш велики квалитерт, али ако дођеш до каја каријере и ниси ништа освојио на европском нивоу, то је недостатак. Сада је ПСЖ у тој фази, осваја све време у Француској, као Јувентус или Бајерн у својим земљама. Лидер је француског фудбала, тик иза европских великана".

Како би описао испадање ПСЖ-а од Манчестер Јунајтеда у Лиги шампиона?

"Не желим да објашњавам. Мислим да знам разлоге, али не желим да увек јавно анализирам. Не желим да причам о Манчестер Јунајтеду. Имам осећај да не треба да причам о Манчестеру, да ће време све објаснити".

Да ли си при одласку у Катар причао са лидерима ПСЖ-а?

"Нисам. Када сам био у Катару причао сам са Алтобелијем, Гулитом, Десаијем. То су велике личности фудбала. Наравно да знам да су беИН и Катар у конекцији. Плаћају ме да коментаришем, плаћају ме јако добро, тако да као у фудбалу, играм за клуб, за дрес и идем тамо да победим".

Да ли би волео да преуземш ПСЖ?

"То је немогуће. Не можеш тренирати клуб који има тренера. Морате да ме питате за неки клуб где су врата отворена".

Када би преузео ПСЖ, шта бо променио?

"То је хипотетичко питање. Мислим да није етички да одговорим".

Да ли је ПСЖ боље структуиран од Манчестера?

"Не знам. Знам Манчестер Јунајтед, знам да је то клуб са невероватном причом. Рекао сам да је то што сам био други са Манчестером моје највеће достигнуће до сада. Сада људи разумеју и зашто".

У Паризу је и Антеро Енрике, спортски директор, чија је каријера почела у исто време као и твоја - у Порту. Какав вам је однос данас?

"Одрасли смо заједно. Помагао сам му доста, он је мени помагао, такође. После тога сам провео 15 година без њега...".

Да ли си у Манчестеру радио слично као у Порту?

"Не. Не постоје вежбе које данас користим, а које сам користио у Порту. Тамо је постојала емпатија у структури тима. Ако останемо на релацији тренер-играч, играч-тренер, то не функционише. Свако мора да мисли исто".

То ти је недостајало у Манчестеру?

"О Манчестеру мислим само две ствари. Прво - време ће све рећи. Друго - проблеми су још тамо".

Да ли си био жртва Пола Погбе?

"Не, не".

Значи проблем није био у играчима?

"Проблеми су тамо, можете да мислите да су у играчима, организацији, амбицијама. Могу само да кажем да не могу да одговорим са "да" када сте ме питали да ли је Пол једини одговоран".

А конфликт са Антонијем Марсијалом? Упореди га са тензијама које си имао са Бенземом у Реалу?

“Са Каримом није било конфликта. Желео сам само да му помогнем, том невероватно талентованом играчу. Да промени став, да му помогнем да достигне максимум, да постане убица, одлучни центарфор. Уживао сам радећи са њим".

А изгледа да си мање уживао са Марсијалом?

"Он је дечко са другачијим карактером. Могу само да кажем да ће достићи домензију која одговара његовом стварном потенцијалу".

У Порту си послао писмо играчима у ком си објаснио свој пројекат. Да ли то и даље радиш?

"Не, сада имам ´WхатсАпп´ групу. Свет се мења, морате да се адаптирате. То је једна од добрих ствари које доносе нове технологије".

Које су лоше стране?

"На пример, не можете да комуницирате у свлачионици као пре 20 година. После утакмице, на тренингу, прва ствар коју играчи ураде није да остану 20 или 30 минута да разговарају са њиховим пријатељима. Породица и пријатељи су им на само клик далеко".

Данас је теже бити шеф у свлачионици?

"Поред технологије, свет се променио са људске тачке гледишта. Играчу је тешко да остане фокусиран на свој посао и на идеју да је фудбал најважнија ствар у његовом животу. Играчи данас имају много права. Али ми тренери смо ту да им покажемо да имају и домаћи да ураде. А дужност број један су навијачи. Мора да се игра са страшћу, као дечак са 13, 14 година у академији фудбала. Он је пун страсти, другачије не би био ту. Спољни свет не сме да те трансформише до те мере да изгубиш страст са 23 или 24 године. То је до клуба, до тренера, да креира протекцију, а не конфликт. Имао сам конфликтне ситуације, али најважније је да су играчи пратили следеће: Ја сам фудбалски професионалац и то је прва ствар коју представљам у животу".

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс