Murinjov veliki intervju: Nisam bio Pogbina žrtva!

Svet se promenio, svlačionica nije ista kao pre 20 godina! “Posle utakmice, na treningu, prva stvar koju igrači urade nije da ostanu 20 ili 30 minuta da razgovaraju sa njihovim prijateljima. Porodica i prijatelji su im na samo klik daleko", kaže Portugalac.

Fudbal 15.05.2019 | 23:10 Žoze Murinjo je bez kluba otkako je napustio Mančester Junajted u decembru. Portugalac je u potrazi za novim izazovom u velikom evropskom timu. Na intervju za francuski Ekip je stigao malo ranije od zakazanog, na 16. spratu liksuznog hotela u Parizu. Murinjo ne nosi majicu sa svojim inicijalima, ima taman ten i smeška se. Ipak, iako ne radi kao trener, raspored mu je gust kao kada je radio u Mančesteru. Stalno ide u Dohu da radi kao komentator, ide u Portugaliju da poseti majku ili u Lil da gleda dva meča tog tima.

I zato prvo pitanje Ekipa - otkud Murinjo na utakmicama Lila? A, između ostalog, govorio je Murinjo i o Mančesteru, eventualnom preuzimanju PSŽ-a, društvenim mrežama i odnosu sa igračima koje je trenirao.

"Imam prijatelje u tom gradu i lako je stići do tamo. Bio sam tamo da otkrijem fudbal koji ne poznajem toliko dobro. Prijatelj sam sa Luisom Kamposom, sa asistentima Kristofa Galtijea. Trner golmana je bio moj prvi golman kada sam počeo da se bavim trenerskim poslom. Imao je 14, a ja 24 godine. Kada sam se sreo sa Galtijeom u Ligi Evrope pre dve godine razmenili smo brojeve. Imali smo dobar klik. Tako da sam kod kuće, ha-ha", kaže Murinjo za Ekip.

Šta ti se dopada kod Lila?

"To je dobar primer onoga što tražimo u svim klubovima - ta empatija, harmonija u strukturi kluba. Ovde je sve dobro definisano, ko je direktor fudbala, ko je sportski direktor. Znam da rade po 25 sati dnevno. Jako dobro organizovan klub. Biti drugi u Francuskoj je fantastična stvar", kaže Murinjo.

Da li je trener Kristof Galtije najbolji trener u Francuskoj?

"Možda su drugi bolji, ne znam. Ali mislim da je trener godine. Uveo je tim u Ligu šampiona, pokazao kvalitetan fudbal, razvoj mladih igrača. Mislim da su vlasnici oduševljeni jer imaju igrače da ih prodaju i to skupo".

Da li je Nikolas Pepe igrač kakvog bi želeo u novom timu?

"Ne znam u kom ću klubu sledeće raditi. Ali svi znaju da je on kvalitetan igrač".

Da li je bio na nivou Mbapea i Nejamara ove sezone?

"Igrao je skoro svaku utakmicu, bio je odlučujući igrač. Ali kada pričamo o Mbapeu i Nejmaru govorimo o dvojici igrača koji spadaju među najbolje na svetu. To su igrači iz drugih dimenenzija".

Mbapeov pristup je pomalo sličan Murinju...

"Ne poznajem ga, ali na mečevima se vidi ambicija. On ima to što ja zovem pozitivna arogancija - ovde sam, želim to da uradim, želim da pobeđujem. To uključuje pomalo loše momente kao kada je isključen u Kupu. Bio je to crveni karton iz frustracije, a ne od igrača koji je poludeo. To je igrač koji želi da pobeđuje".

Rekao si 2012. godine da je Pariz anomalija - veliki evropski glavni grad bez velikog kluba. Danas je tu PSŽ.

"To je klub globalnih dimenzija, sa igračima koji su na svetskom nivou. Nije još PSŽ osvojio na evropskom nivou, ali je veoma važan. To je isto kao što kažem za trenere: možeš da imaš veliki kvalitert, ali ako dođeš do kaja karijere i nisi ništa osvojio na evropskom nivou, to je nedostatak. Sada je PSŽ u toj fazi, osvaja sve vreme u Francuskoj, kao Juventus ili Bajern u svojim zemljama. Lider je francuskog fudbala, tik iza evropskih velikana".

Kako bi opisao ispadanje PSŽ-a od Mančester Junajteda u Ligi šampiona?

"Ne želim da objašnjavam. Mislim da znam razloge, ali ne želim da uvek javno analiziram. Ne želim da pričam o Mančester Junajtedu. Imam osećaj da ne treba da pričam o Mančesteru, da će vreme sve objasniti".

Da li si pri odlasku u Katar pričao sa liderima PSŽ-a?

"Nisam. Kada sam bio u Kataru pričao sam sa Altobelijem, Gulitom, Desaijem. To su velike ličnosti fudbala. Naravno da znam da su beIN i Katar u konekciji. Plaćaju me da komentarišem, plaćaju me jako dobro, tako da kao u fudbalu, igram za klub, za dres i idem tamo da pobedim".

Da li bi voleo da preuzemš PSŽ?

"To je nemoguće. Ne možeš trenirati klub koji ima trenera. Morate da me pitate za neki klub gde su vrata otvorena".

Kada bi preuzeo PSŽ, šta bo promenio?

"To je hipotetičko pitanje. Mislim da nije etički da odgovorim".

Da li je PSŽ bolje struktuiran od Mančestera?

"Ne znam. Znam Mančester Junajted, znam da je to klub sa neverovatnom pričom. Rekao sam da je to što sam bio drugi sa Mančesterom moje najveće dostignuće do sada. Sada ljudi razumeju i zašto".

U Parizu je i Antero Enrike, sportski direktor, čija je karijera počela u isto vreme kao i tvoja - u Portu. Kakav vam je odnos danas?

"Odrasli smo zajedno. Pomagao sam mu dosta, on je meni pomagao, takođe. Posle toga sam proveo 15 godina bez njega...".

Da li si u Mančesteru radio slično kao u Portu?

"Ne. Ne postoje vežbe koje danas koristim, a koje sam koristio u Portu. Tamo je postojala empatija u strukturi tima. Ako ostanemo na relaciji trener-igrač, igrač-trener, to ne funkcioniše. Svako mora da misli isto".

To ti je nedostajalo u Mančesteru?

"O Mančesteru mislim samo dve stvari. Prvo - vreme će sve reći. Drugo - problemi su još tamo".

Da li si bio žrtva Pola Pogbe?

"Ne, ne".

Znači problem nije bio u igračima?

"Problemi su tamo, možete da mislite da su u igračima, organizaciji, ambicijama. Mogu samo da kažem da ne mogu da odgovorim sa "da" kada ste me pitali da li je Pol jedini odgovoran".

A konflikt sa Antonijem Marsijalom? Uporedi ga sa tenzijama koje si imao sa Benzemom u Realu?

“Sa Karimom nije bilo konflikta. Želeo sam samo da mu pomognem, tom neverovatno talentovanom igraču. Da promeni stav, da mu pomognem da dostigne maksimum, da postane ubica, odlučni centarfor. Uživao sam radeći sa njim".

A izgleda da si manje uživao sa Marsijalom?

"On je dečko sa drugačijim karakterom. Mogu samo da kažem da će dostići domenziju koja odgovara njegovom stvarnom potencijalu".

U Portu si poslao pismo igračima u kom si objasnio svoj projekat. Da li to i dalje radiš?

"Ne, sada imam ´WhatsApp´ grupu. Svet se menja, morate da se adaptirate. To je jedna od dobrih stvari koje donose nove tehnologije".

Koje su loše strane?

"Na primer, ne možete da komunicirate u svlačionici kao pre 20 godina. Posle utakmice, na treningu, prva stvar koju igrači urade nije da ostanu 20 ili 30 minuta da razgovaraju sa njihovim prijateljima. Porodica i prijatelji su im na samo klik daleko".

Danas je teže biti šef u svlačionici?

"Pored tehnologije, svet se promenio sa ljudske tačke gledišta. Igraču je teško da ostane fokusiran na svoj posao i na ideju da je fudbal najvažnija stvar u njegovom životu. Igrači danas imaju mnogo prava. Ali mi treneri smo tu da im pokažemo da imaju i domaći da urade. A dužnost broj jedan su navijači. Mora da se igra sa strašću, kao dečak sa 13, 14 godina u akademiji fudbala. On je pun strasti, drugačije ne bi bio tu. Spoljni svet ne sme da te transformiše do te mere da izgubiš strast sa 23 ili 24 godine. To je do kluba, do trenera, da kreira protekciju, a ne konflikt. Imao sam konfliktne situacije, ali najvažnije je da su igrači pratili sledeće: Ja sam fudbalski profesionalac i to je prva stvar koju predstavljam u životu".

Izvor: mozzartsport

Foto: Reuters