Алергијске болести погађају више друштвене слојеве?

Последњих деценија дошло је до великог пораста оболевања од алергија код деце. Ово се посебно односи на алергију на полене, што је узроковано продуженом сезоном цветања биљака, и на атопијски дерматитис (екцем).

Здравље 15.05.2019 | 11:16 Епидемиолози говоре о епидемији, а Светска здравствена организација указује да ће 2025. готово трећина човечанства имати неку алергијску болест.

Ово потврђује и професор др Бранимир Несторовић, начелник Одељења пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, који је у разговору за Политику нагласио да су од алергена који се удишу најважнији полени и алерген гриња из кућне прашине.

“Занимљива је ниска учесталост алергије на длаке мачке у Србији, алергена који је у Северној Европи доминантан узрочник астме и алергијске кијавице. Да ли је реч о чињеници да Срби мање имају мачке у стану, а више су на улици, или о неким другим факторима, није сасвим јасно”, наводи др Несторовић.

Упитан да ли родитељи греше када децу држе под стакленим звоном и у стерилним условима, наш саговорник одговара да је већ готово 30 година доминантна теорија која објашњава настанак алергије „хигијенска хипотеза”. Она указује да је алергија настала као реакција на паразите.

“Када смо почели да живимо у стерилним условима (превелика хигијена, деца не бораве напољу, примена вакцина и антибиотика…), реакција се окренула протеинима који су слични паразитима. Алергијске болести су обољења виших друштвених слојева. Нема опасности да се дете испрља у песку, тамо нема бактерија које су опасне за нас. Држање паса, такође, сузбија настанак алергије.

Пре око 15 година, 'хигијенска хипотеза' је допуњена хипотезом 'старог пријатеља'. Она говори да смо пореметили нашу цревну флору, која је основа психофизичког здравља. У исхрани треба да се налази пуно поврћа, воћа, а максимално опрезно треба користити антибиотике”, сматра др Несторовић.

Професор објашњава да алергијске болести имају променљив интензитет. Повремено долази до наглог ублажавања симптома, па се понеки пацијенти осећају потпуно добро. Током времена већина алергијских реакција се ублажава код деце после пубертета, а код осталих након 65. године.

Многи родитељи се изненаде када сазнају да им је мезимче алергично на кикирики, па панично лекарима објашњавају да малишан то није јео, а онда се запање када их доктори подсете да овај орашасти плод постоји и у једној од честих сланих грицкалица које се дају деци.

“Скривени алергени у храни су велики проблем. Путер од кикирикија се додаје у многе производе, јер коригује укус, а јефтин је. Млеко се често налази у конзервама или сухомеснатим производима, као и брашно или јаја. Понекад на етикети не пише да ли намирница садржи алергене, па се може догодити код детета озбиљна алергијска реакција. Посебан проблем је присуство хемијских материја и антибиотика. Поврће и воће се прска антибиотицима, па је неопходно воће добро прати са содом бикарбоном пре употребе.

Најважнији алергени хране су исти у целом свету и означавају се као велика петица (кравље млеко, јаја, кикирики, соја и пшенично брашно). Ових пет алергена чини готово 85 одсто алергијских реакција. Ипак, алергија на храну је најређа од свих врста, јер је дигестивни систем добро заштићен од алергена и токсина које свакодневно уносимо”, тврди професор Несторовић.

Б 92
фото:интернет