Свијет је опаснији након ултиматума

Власти Техерана у сриједу су дале Западу рок од 60 дана да испуни своје обавезе из Иранског нуклеарног споразума. Уколико земље потписнице свој дио договора не испуне, Иран ће, како је запријетио, престати да се придржава одређених дијелова тог споразума.

Свијет 11.05.2019 | 22:35 Пријетњом Ирана, свијет је постао опасније мјесто за живот. Уколико се Техеран буде држао ултиматума, то ће значити да ће задржати вишак обогаћеног уранијума и тешке воде.

У јеку нових тензија на Блиском истоку, САД су послале свој носач авиона и бомбардере, а Западу је дат рок од два мјесеца да се одреде нови услови за нуклеарни споразум са Ираном.

Сјести за преговарачки сто није било лако. Иран и још шест земаља, САД, Велика Британија, Француска, Кина, Русија и Немачка, постигли су 2015. године споразум након година тензија и покушаја Ирана да развије нуклеарно наоружање.

Иран је инсистирао на томе да је њихов нуклеарни програм потпуно "мирољубив", али међународна заједница није вјеровала у то.

Техеран је на крају пристао да ограничи своје нуклеране активности у замјену за укидање економских санкција.

Један дио споразума односио се на уранијум. Обогаћени уранијум користи се за производњу реакторског горива, али и за нуклеарно оружје. Иран је имао двије фабрике, Нанац и Фордо, гдје се уранијум убацивао у центрифуге како би се издвојио његов изотоп, У-235.

Осиромашени уранијум, који има око 3-4 одсто концентрације У-235, може да се искористи за производњу горива за нуклеарне електране.

Иран је у јулу 2015. имао скоро 20.000 тих центрифуга. До јануара 2016. значајно је умањио тај број, а тоне осиромашеног уранијума превезено је из Нанеца и Фордоа у Русију.

Такође, Иран је у то вријеме градио нуклеарну фабрику тешке воде у граду Араку. Утрошено гориво из те тешке воде садржи плутонијум погодан за нуклеарну бомбу.

Иран се споразумом сагласио са тиме да да ће фабрика да буде редизајнирана, те да неће производити плутонијум који је погодан за оружје и да ће сво утрошено гориво да буде послато ван земље. По споразуму, земљи неће да буде дозвољено да гради један такав реактор све до 2031. године.

У вријеме када је споразум постигнут, предсједник САД био је Барак Обама који је тада изразио наду да ће овај споразум спријечити Иран да свој нуклеарни програм развија у тајности. Иран се, како је рекао, сагласио да буде надгледан и провјераван.

Оно што је Иран прије споразума имао у својим "складиштима" било је довољно за производњу између 8 и 10 бомби.

Санкције које су претходно увеле Уједињене нације, САД и Европска унија осакатиле су иранску економију, али је под споразумом Техеран успио да се врати на пут.

Међутим, у мају 2018. године предсједник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп одлучио је да повуче САД из тог споразума, а већ у новембру је вратио санкције и Ирану и земљама које

САД су у поњедељак саопштиле да ће поставити ударну морнаричку групу и бомбардере на Блиски исток као упозорење Ирану и његовим савезницима да не нападају америчке снаге у региону.

На задатак је послат носач авиона "Абрахам Линколн" заједно са пратњом ратних бродова и борбених авиона.

Бијела кућа је саопштила да појачање снага представља поруку Ирану да ће сваки напад на САД и њене савезнике дочекати "непопустљива сила".

Колико је ситуација напета говори чињеница и да је амерички државни секретар Мајк Помепео изненада промијенио план путовања, те отказао одлазак у Берлин и састанак са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Умјесто тога нашао се у главном граду Ирака гдје је са тамошњим предсједником и премијером разговарао о заштити Американаца у Ираку.

Варнице су међутим почеле интензивије да сијевају од када је у среду свој ултиматум изнио предсједник Ирана Хасан Рохани. Сада је Запад на потезу.

Хасан Рохани запријетио је да ће Иран прекршити дијелове споразума из 2015. уколико остале потписнице не испуне своје обавезе, нарочито кад је ријеч о банкарским и нафтним секторима.

Он је рекао да је послао писма потписницима нуклеарног споразума, које је обавијестио да се неће придржавати ограничења у вези са залихама обогаћеног уранијума и тешке воде.

Рекао је да ће Иран задржати залихе и дао ултиматум да ако се не стекну бољи услови, започеће са већим обогаћивањем уранијума.

ЦНН због тога пише да је свијет за нијансу постао опасније мјесто за живот, а у центар ставља и саветника америчког предсједника за националну безбједност Џона Болтона.

Како се наводи, Болтон не жали због свог навијања за инвазију у Ирак, а изгледа да је посвећен томе и да своју земљу доведе до ивице сукоба са Ираном, те подсећа на његов текст из 2015. који је написао за Неw Yорк Тимес под насловом "Да зауставите иранску бомбу, бомбардујте Иран".

Такође, Болтон је и велики поштовалац израелског премијера Бењамина Нетанијахуа, који годинама захтева од САД снажнији приступ Ирану, а чак је и Болтонова одлука о слању носача и бомбардера на Блиски исток дошла због информација израелских званичника.

Заправо, до тренутка Роханијевог упозорења, Иран је био тај који је испунио обавезе из споразума. САД су те које су се повукле из споразума.

"Од прошле године, од када су САД поново увеле санкције Ирану, Техерану је поново тешко да прода нафту што је довело до наглог пада вриједности иранске валуте. Даље, Иран није Ирак Садама Хусеина. Иран је регионална суперсила, земља са 80 милиона душа, која је упркос деценијама уз санкције успјела да значајно изгради индустријску инфраструктуру и да појача свој утицај у региону подржавајући савезнике у Ираку, Сирији, Либану и Јемену", наводи ЦНН.

САД Иран виде као главног дестабилизатора у региону, а његове трупе Иранске револуционарне гарде Трамп је прогласио терористима. Европа је на Роханијев ултиматум већ одговорила "не", односно Немачка, Француска, Велика Британија и Европска унија саопштиле су да одбацију сваки вид ултиматума. Бела кућа је рекла да ће одговорити новим санкцијама, док је Русија за овај ултиматум окривила Вашингтон.

Иако високи саветник Бијеле куће и зет америчког председника Џерад Кушнер има у плану неку врсту преуређивања Блиског истока, шансе за то су веома мале. Ипак, за то време, шансе да ће доћи до катастрофе у уздрманом региону и даље су веома високе.

(Телеграф.рс)