Прича: Гатузо плаћа за све, а најмање је крив!

За разлику од Леонарда и Малдинија, Рино је био једини који се није скривао и бежао од конфронтације, било да је реч о играчима, навијачима, министру унутрашњих послова, управом, новинарима. . .

Фудбал 09.05.2019 | 23:51 Милан је победио Болоњу и вратио се у трку за Лигу шампиона, али Гатузов тим није заслужио на терену три бода. Михајловићев тим је као против Роме и Јувентуса играо боље али је на крају и на Сан Сиру остао кратких рукава и мораће још мало да се зноји да обезбеди опстанак у Серији А.

Инцидент који се догодио између Гатуза и Бакајока је само врх леденог брега. Проблеми у Милану су дубоки и структурални. Није случајно да играчи касне на тренинге, да се Кеси и Биља умало не потуку на дербију и да на крају дође шлаг на торту: Бакајоково одје…ње Гатуза.

Фудбалери су посебна група људи, кад осете да је тренер у немилости клуба реагују на различите начине. Они који су у затегнутим односима са шефом сруке постају немилосрдни и осветољубиви, они који мисле само како да одраде свој посао се трансформишу у флегматичне типове, а они којима је стало и који изгарајау на терену чим нешто крене по злу на утакмици или се депримирају или постану раздражљиви.

Све те типове реакција смо видели у последњих пар недеља код играча Милана. Можда звучи параоксално, али Рино Гатузо је најмање крив за новонасталу ситуацију. Управа клуба је направила серију потеза која је минирала ауторитет тренера и није га штитила од пословичних медијских шпекулација, закулисаних радњи.

Током целе сезоне Гатузо је био једини који се није скривао и није бежао од конфронтације, било да је реч о играчима, навијачима, министру унутрашњих послова, управом, новинарима. Штавише, ако би направили листу криваца за овакву сезону Милана, Гатузо има део своје одговорноси али је он мањи у односу на играче и управу клуба.

Статус Леонарда и Малдинија у новом Милану је с правом доведен у питање. Леонардо није ниједном стао у заштиту тренера нити је поставио штити између медија, навијача и и јавности с једне стране и тима с друге. Росонери су пролазили кроз неколико криза а памти се само један децидирани наступ техничког директора: када је поручио Игуаину да ћути, трчи и мисли како да постиже голове. Међутим, и та изјава Леонарда је дошла када је Игуаин, практично, већ био играч Челсија.

Милан још увек има шанси да се нађе у Лиги шампиона. Гледајући календар могло би се рећи и да су Росонери најближи том циљу, имајући у виду да ако стигну са истим бројем бодова са Ромом и Аталантом, они су у предности јер имају бољи међусобни скор. Ипак, игра Милана не обећава ништа добро и то није једини проблем. Пакета неће моћи да помогне тиму због “помрачења свести” у финишу меча против Болоње до краја првенства, Бља се повредио, Бакајоко је под знаком питања (шта год да одлучи Милан погрешиће),Пјонтек је заборавио да даје голове, бљесак Суса против Болоње је само је маскирао још једну бледу партију Шпанца.

Утакмица Лацио - Аталанта је испоштовала сценарио који смо научили напамет у овој сезони. Небескоплави који нису у стању да сачувају предност и да избегну пад игре и кондиције у другом полувремену и Богиња коју не импресионира предност противничког тима. Екипа која, попут дизела, како време одмиче трчи и игра све боље. Бројеви су неумољиви, Лацио је у овој години изгубио готово 20 бодова пошто је дошао први у вођство, док је Аталанта после примљеног гола зарадила чак 23 бода (шест победа и пет ремија).

И поред бројних прича које круже о Гасперинију и интересовању клубова из Серије А и иностранства. Гасп ће осати у Бергаму, без обзира на то да ли ће Аталанта освојити Куп Италије или се пласирати у Лигу шампиона. Ко познаје Гапсеринија зна да је он сасвим задовољан са оним што је зарадио и да пар милиона више или мање не представљају неку велику разлику за њега. Гасперинија интересује пројекат клуба и могућност да он утиче на њега, односно да буде консултован око продаје и куповине играча.

Пажљивим посматрачима сигурно није промакло да Гасперини није реч рекао када је Аталанта продалаГаљардинија, Кесија, Кристантеа, Контија, Спинацолу, Калдару, Петању, Куртића, али када је дигао глас даПапу Гомез и Иличић не могу да иду на трансфер листу, тата и син Перкаси, Антонио и Лука, су подигли зид и нису пустили ни Словенца ни Аргентинца.

Симоне Инзаги је направио неколико грешака у завршници шампионата. После победе над Интером која је лансирала Лацио у трку за Лигу шампиона, Инзаги је направио почетничку грешку: ротација играча се не прави у завршници шампионата, поготово када су у игри велики улози. Инзаги је експериментисао са формацијама против Спала, Сасуола, Кјева и на крају против Аталанте: резултат један реми и три пораза.

Није лако објашњиво зашто је тренер Лација послао на терен Воласа против Аталанте а оставио на клупи ЛуисаФелипеа. Волас је показао оно што већ добро знамо: није довољно бити Бразилац у фудбалу.

Окрени-обрни, Јувентус је увек протагониста у Серији А. Чак и када освоји титулу првака месец и по дана пре краја првенства. Бјанконери ће директно одлучивати у следећа два кола ко ће у Лигу шампиона. Од четири такмаца за два места у најпрестижнијем европском такмичењу само Интерова судбина не зависи од добре воље и расположења играча Старе даме. Јуве у недељу игра са Ромом, а затим са Аталантом у Торину. О ривалству Бјанконера и Ђалоросих је илузорно трошити речи тако да је једно сигурно: Јуве неће гинути на терену, али неће ни пустити Рому да се прошета до три бода. Исто важи и за Аталанту с којом у овој сезони Јуве има отворен рачун. Порази од Ђенове и Спала су били колатерална штета учешћа у Лиги шампиона, пораз од Аталатне у Купу Италије, на играчком плану био веома сличан капитулацији у судару са Ајаксом.

Рома је против Ђенове показала све своје слабости и само захваљујући голману Мирантеу, или боље рећи лоше изведеном пеналу Санабрије, има и даље шансе да се докопа четвртог места.

Ранијери је дао мало чврстине и компактности игри Роме, али је она и даље спора и без ритма. Против Јувентуса ће бити потребно много више од оног што смо видели у последњих пар недеља од Роме да би победила Бјанконере. Повреда Флоренција, 49. по реду у овој години играча Роме, показатељ је да нешто дебело не функционише у раду Ђалоросих. О чему се ради: припреме, тренинзи, стил живота или нешто четврто? Управа Роме би морала да се што пре и што озбиљније позабави њима да се не би све поновило и у идућој сезони.

Сан о Антонију Контеу је испарио. За председника и власника клуба Џејмса Палоту начин на који је бивши селектор Италије “одјавио” Рому је прилично болан и требало би да из тог искуства извуче неке поуке ако заиста жели да од Ђалоросих направи велики тим. Контеова порука је била јасна: Рома ме интересује, али не ова са америчким печатом.

Прошле године је Интер отишао у Лигу шампиона захваљујући головима Икардија, ове године ће Неразури откуцати карту за ЛШ заслугом Самира Хандановића који је чак 16 пута у овосезонској Серији А ставио катанац на своју мрежу.

Интер је против Удинезеа показао све своје слабости а тренер Лучано Спалети као да је желео да их учини још видљивијим: Брозовић и Борха Валеро појединачно успоравају игру и превише “царине” лопту, када их ставите заједно на средину терана онда се њихова спорост дуплира. Проблематична је и улога Перишића и његова позиција на терену, што је одговорност Спалетија, док је игра на махове највећа мана хрватског играча. У сваком случају овог лета нас чека поприлично велика чистка у Интеру, са Спалетијем и или без њега: почев од Икардија до Борхе Валера.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс