Алекс Марић се сјећа Партизана и Ф4 у Паризу...

Да смо ушли у финале освојили бисмо Евролигу! “Атмосфера против Макабија? Ево причам са тобом сада и јежим се”, каже чувени центар црно-белих из 2010. године.

Кошарка 07.05.2019 | 22:45 Девет година је прошло, Алекс Марић се сећа… Био је то седми мај 2010. године, Партизан је играо на Фајнал фору у Паризу. Меч полуфинала против Олимпијакоса, шут Милоша Теодосића, кош ЏошаЧилдреса и Партизан је стао на корак од великог финала и борбе за првака Европе.

Седмог маја 2019. године стоји констатација која греје многим Гробарима срце, али и мами уздахе пропуштене шансе…

“Да смо ушли у финале, сигурно бисмо освојили Евролигу”, каже Алекс Марић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

Девет година је прошло, а ми се присећамо целе те сезоне, не само Фајнал фора. Причали смо недавно са Александром Рашићем, са Славком Вранешом, а сада је време да своје утиске изнесе Марић. Некако када се сви сетимо како је тај тим склапан, ко га је чинио, како су текле припреме за сезону и какве су биле амбиције - мало ко је очекивао да ће се све завршити на Фајнал фору Евролиге…

"Нисам ни ја (очекивао). Знао сам ја за Партизан и за Дулета, шта ради и све, али да ће бити толики успех те године, значи то нико није могао да замисли нити да размишља о томе”, отворено ће Марић на нашу констатацију.

Сећамо га се када је стигао међу црно-беле. А дошао је из Гранаде и већ на старту показао да би могао много да пружи. А пружио је невероватно много. Био је један од најбољих центара у Европи у том моменту. Тачније, то је постао у црно-белом дресул.

"Мој лични план је био да будем дуго у Партизану, две-три године, колико је био уговор. И да сваке године играм све боље и све више. И да екипа напредује колико може. Циљ је био те године да се уђе у ТОП 16 што се тиче Евролиге и да будемо у плеј-офу у Јадранској лиги и у домаћој да уђемо у финале и освојимо", открива Марић скромне амбиције на старту сезоне.

Мало по мало наместила се екипа, скуп појединаца је постао тим и све је функционисало беспрекорно.

"Јесмо. То је била буквално екипа у сваком смислу. И на терену и ван њега. Како бих објаснио - као чопор. Волео сам да се дружим и проводим време са свима, од старијих до млађих. Били смо баш екипа".

Када говоримо о тој сезони, том Партизану, том успеху, том Паризу 2010. године, зна се ко је био главни шраф - Душко Вујошевић. Како је Марић сарађивао са Дулетом?

"Одлична. Ја њега баш ценим и као човека и као стручњака.  Шта да кажем. Дуле ми је значио за каријеру. Шта да кажем о томе. Захвалан сам му много, до краја. Њему, и природно касније Обрадовићу где сам узео Евролигу. Све те специјалне методе тренинга су имале смисла", и додаје да су навијачи су били важан део целог пројекта у тој сезони.

Пре Фајнал фора пре девет година Партизану се догодио Загреб и тројка Душана Кецмана. И тај моменат, као и све што се догађало је био изван реалног и обичног. Сећаш ли се тог момента, како си видео тројку?

"Знам да сам био на клупи и мислим да је утакмица готова. Устајем да се рукујем са Цибоном и то... Окренем се, наши гледају. Шта је сад? Кад Кецман убаци оно преко целог терена. Ја мислио да нема шансе да је остало временски да убаци. Судија отишао до екрана, да погледају, тамо-вамо и… важи кош! Било је нереално. Значи то је као холивудски филм. Нема шансе да се деси, али се десило", присећа се Марић.

Те сезоне си и ти имао кош против Хемофарма на сличан начин.

"Да, да, али онај Кецманов је много значајнији, ха-ха", одговара бивши Партизанов центар.

Пре Фајнал фора је Партизан имао и Макаби из Тел Авива на тапету у четвртфиналу Евролиге. Деловало је да Партизан никако није могао да изгуби ту последњу утакмицу за пролаз. То једноставно није могло да се деси, а тако се целе атмосфере присетио и Вранеш недавно.

"Па није. То је некако... Макаби је знао шта их дочекује, а ми знамо шта ће да се деси. Као када идеш на посао и знаш шта те чека, урадићеш га и готово. Нема друге опције. Идемо да одрадимо посао и после идемо кући сретно. Такав је био осећај".

А тек атмосфера на тој утакмици?

“Атмосфера? Ево причам са тобом сада и јежим се”, каже Марић и на констатује да би волео да се тако нешто поново догоди Партизану.

Кратко о садашњем стању у Партизану? Како ти се чини? Када би Партизан могао поново онако?

"Садашња ситуација, мислим да овај председник ради добар посао, да је вратио Партизан на неки прави пут што се тиче финансија и стручног штаба. И сада само треба времена да Тринкијери доведе играче које жели и за које мисли да су потребни клубу. Време ће све показати".

Што се тиче овог тима - Џок Лендејл? Да ли га познајеш? Када је дошао рекао је да би волео твојим корацима.

"Боље да не гледа мене, боље да уђе у овој ситуацији без неких великих очекивања и да да све од себе па шта буде”.

Да се вратимо на сезону 2009/2010. И тај чувени Фајнал фор у Паризу. Дворана Берси и меч против Олимпијакоса. Многима је та утакмица остала у ружном сећању…

''Сада сам баш у теретани причао са мојима тамо око тога шта се десило. Можда и најтежи дан у животу".



Да ли је могао Партизан више, до финала, можда да освоји Евролигу?

"Да смо ушли у финале освојили бисмо је 100%".

Имаш неки разлог за такву тврдњу или је то чисто осећај?

"Осећај. Мислим да су нас сви знали и имали су поједини страх од нас. Знали су да играмо као екипа и да не одустајемо. Играмо као права екипа. Против нас те године ниси могао да решиш или да се одвојиш ни секунду", каже Марић који је следеће сезоне постао првак Европе с Панатинаикосом, тако да је његов осећај врло релевантан.

Нажалост, никада нећемо сазнати тачно шта би се десило и да ли би црно-бели по други пут постали прваци Европе у својој историји…

На крају, Марић када погледа уназад има много разлога за задовољство. До сада је играо за Гранаду, Партизан, Панатинаикос, Локомотиву, Макаби, Галатасарај, Петрохими, Гран Канарију, Будућност, Обрадоиро, Сиднеј и Ал Мухараг.

Био је шампион Евролиге 2011. са Зеленима из Атине, првак Еврокупа са Локомотивом, освајао је лигу Грчке, АБА лигу, Суперлигу Србије, црногорски Куп, грчки Куп, био је у првом тиму Евролиге док је играо у Партизану и био је МВП Купа Радивоја Кораћа.

У више пута помињаној сезони с Партизаном дао је 34 поена и имао 16 поена против Ефес Пилсена чиме је стигао до индекса 49 што је био рекорд те сезоне.

Ако ништа друго, није велики број играча у каријери освојио и Евролигу и Еврокуп. А Марићу је то успело.

“Лепо је то све. Захвалан сам свима, посебно Дулету, Обрадовићу и навијачима што сам направио овакву каријеру. Судбина има своје. Стварно сам пресрећан. Не знам, као дете нисам мислио ћу да овако нешто да доживим у животу. Стварно је лепа прича”, закључио је Марић и додао је да не игра већ годину и по дана, али да још не зна да ли је завршио са кошарком.

Шта год да одлучи, већ јој је дао заиста много. Посебно у црно-белом дресу, те чувене 2010. године.

ПАРИЗ, ФАЈНАЛ ФОР ЕВРОЛИГЕ (7. мај, 2010)
Партизан - Олимпијакос 67:67 (80:83)
Дворана: Берси.
Судије: Башар, Факини, Јерезуело.

ПАРТИЗАН: Мекејлеб 21, Синовец, Робертс 5, Кецман 11, Милошевић, Рашић 5, Митровић, Божић 8, Марић 17, Весели 13, Ђекић, Вранеш. Тренер: Душко Вујошевић.

ОЛИМПИЈАКОС: Папалукас 10, Скуни Пен, Чилдрес 17, Вујчић, Василопулос, Бурусис 9, Халперин, Клеиза 19, Маврокефалидис, Беверли, Скорцијанитис 11, Теодосић 17.  Тренер: Панајотис Јанакис

Извор: моззартспорт