Aleks Marić se sjeća Partizana i F4 u Parizu...
Da smo ušli u finale osvojili bismo Evroligu! “Atmosfera protiv Makabija? Evo pričam sa tobom sada i ježim se”, kaže čuveni centar crno-belih iz 2010. godine.
Košarka 07.05.2019 | 22:45
Sedmog maja 2019. godine stoji konstatacija koja greje mnogim Grobarima srce, ali i mami uzdahe propuštene šanse…
“Da smo ušli u finale, sigurno bismo osvojili Evroligu”, kaže Aleks Marić u razgovoru za MOZZART Sport.
Devet godina je prošlo, a mi se prisećamo cele te sezone, ne samo Fajnal fora. Pričali smo nedavno sa Aleksandrom Rašićem, sa Slavkom Vranešom, a sada je vreme da svoje utiske iznese Marić. Nekako kada se svi setimo kako je taj tim sklapan, ko ga je činio, kako su tekle pripreme za sezonu i kakve su bile ambicije - malo ko je očekivao da će se sve završiti na Fajnal foru Evrolige…
"Nisam ni ja (očekivao). Znao sam ja za Partizan i za Duleta, šta radi i sve, ali da će biti toliki uspeh te godine, znači to niko nije mogao da zamisli niti da razmišlja o tome”, otvoreno će Marić na našu konstataciju.
Sećamo ga se kada je stigao među crno-bele. A došao je iz Granade i već na startu pokazao da bi mogao mnogo da pruži. A pružio je neverovatno mnogo. Bio je jedan od najboljih centara u Evropi u tom momentu. Tačnije, to je postao u crno-belom dresul.
"Moj lični plan je bio da budem dugo u Partizanu, dve-tri godine, koliko je bio ugovor. I da svake godine igram sve bolje i sve više. I da ekipa napreduje koliko može. Cilj je bio te godine da se uđe u TOP 16 što se tiče Evrolige i da budemo u plej-ofu u Jadranskoj ligi i u domaćoj da uđemo u finale i osvojimo", otkriva Marić skromne ambicije na startu sezone.
Malo po malo namestila se ekipa, skup pojedinaca je postao tim i sve je funkcionisalo besprekorno.
"Jesmo. To je bila bukvalno ekipa u svakom smislu. I na terenu i van njega. Kako bih objasnio - kao čopor. Voleo sam da se družim i provodim vreme sa svima, od starijih do mlađih. Bili smo baš ekipa".
Kada govorimo o toj sezoni, tom Partizanu, tom uspehu, tom Parizu 2010. godine, zna se ko je bio glavni šraf - Duško Vujošević. Kako je Marić sarađivao sa Duletom?
"Odlična. Ja njega baš cenim i kao čoveka i kao stručnjaka. Šta da kažem. Dule mi je značio za karijeru. Šta da kažem o tome. Zahvalan sam mu mnogo, do kraja. Njemu, i prirodno kasnije Obradoviću gde sam uzeo Evroligu. Sve te specijalne metode treninga su imale smisla", i dodaje da su navijači su bili važan deo celog projekta u toj sezoni.
Pre Fajnal fora pre devet godina Partizanu se dogodio Zagreb i trojka Dušana Kecmana. I taj momenat, kao i sve što se događalo je bio izvan realnog i običnog. Sećaš li se tog momenta, kako si video trojku?
"Znam da sam bio na klupi i mislim da je utakmica gotova. Ustajem da se rukujem sa Cibonom i to... Okrenem se, naši gledaju. Šta je sad? Kad Kecman ubaci ono preko celog terena. Ja mislio da nema šanse da je ostalo vremenski da ubaci. Sudija otišao do ekrana, da pogledaju, tamo-vamo i… važi koš! Bilo je nerealno. Znači to je kao holivudski film. Nema šanse da se desi, ali se desilo", priseća se Marić.
Te sezone si i ti imao koš protiv Hemofarma na sličan način.
"Da, da, ali onaj Kecmanov je mnogo značajniji, ha-ha", odgovara bivši Partizanov centar.
Pre Fajnal fora je Partizan imao i Makabi iz Tel Aviva na tapetu u četvrtfinalu Evrolige. Delovalo je da Partizan nikako nije mogao da izgubi tu poslednju utakmicu za prolaz. To jednostavno nije moglo da se desi, a tako se cele atmosfere prisetio i Vraneš nedavno.
"Pa nije. To je nekako... Makabi je znao šta ih dočekuje, a mi znamo šta će da se desi. Kao kada ideš na posao i znaš šta te čeka, uradićeš ga i gotovo. Nema druge opcije. Idemo da odradimo posao i posle idemo kući sretno. Takav je bio osećaj".
A tek atmosfera na toj utakmici?
“Atmosfera? Evo pričam sa tobom sada i ježim se”, kaže Marić i na konstatuje da bi voleo da se tako nešto ponovo dogodi Partizanu.
Kratko o sadašnjem stanju u Partizanu? Kako ti se čini? Kada bi Partizan mogao ponovo onako?
"Sadašnja situacija, mislim da ovaj predsednik radi dobar posao, da je vratio Partizan na neki pravi put što se tiče finansija i stručnog štaba. I sada samo treba vremena da Trinkijeri dovede igrače koje želi i za koje misli da su potrebni klubu. Vreme će sve pokazati".
Što se tiče ovog tima - Džok Lendejl? Da li ga poznaješ? Kada je došao rekao je da bi voleo tvojim koracima.
"Bolje da ne gleda mene, bolje da uđe u ovoj situaciji bez nekih velikih očekivanja i da da sve od sebe pa šta bude”.
Da se vratimo na sezonu 2009/2010. I taj čuveni Fajnal for u Parizu. Dvorana Bersi i meč protiv Olimpijakosa. Mnogima je ta utakmica ostala u ružnom sećanju…
''Sada sam baš u teretani pričao sa mojima tamo oko toga šta se desilo. Možda i najteži dan u životu".
Da li je mogao Partizan više, do finala, možda da osvoji Evroligu?
"Da smo ušli u finale osvojili bismo je 100%".
Imaš neki razlog za takvu tvrdnju ili je to čisto osećaj?
"Osećaj. Mislim da su nas svi znali i imali su pojedini strah od nas. Znali su da igramo kao ekipa i da ne odustajemo. Igramo kao prava ekipa. Protiv nas te godine nisi mogao da rešiš ili da se odvojiš ni sekundu", kaže Marić koji je sledeće sezone postao prvak Evrope s Panatinaikosom, tako da je njegov osećaj vrlo relevantan.
Nažalost, nikada nećemo saznati tačno šta bi se desilo i da li bi crno-beli po drugi put postali prvaci Evrope u svojoj istoriji…
Na kraju, Marić kada pogleda unazad ima mnogo razloga za zadovoljstvo. Do sada je igrao za Granadu, Partizan, Panatinaikos, Lokomotivu, Makabi, Galatasaraj, Petrohimi, Gran Kanariju, Budućnost, Obradoiro, Sidnej i Al Muharag.
Bio je šampion Evrolige 2011. sa Zelenima iz Atine, prvak Evrokupa sa Lokomotivom, osvajao je ligu Grčke, ABA ligu, Superligu Srbije, crnogorski Kup, grčki Kup, bio je u prvom timu Evrolige dok je igrao u Partizanu i bio je MVP Kupa Radivoja Koraća.
U više puta pominjanoj sezoni s Partizanom dao je 34 poena i imao 16 poena protiv Efes Pilsena čime je stigao do indeksa 49 što je bio rekord te sezone.
Ako ništa drugo, nije veliki broj igrača u karijeri osvojio i Evroligu i Evrokup. A Mariću je to uspelo.
“Lepo je to sve. Zahvalan sam svima, posebno Duletu, Obradoviću i navijačima što sam napravio ovakvu karijeru. Sudbina ima svoje. Stvarno sam presrećan. Ne znam, kao dete nisam mislio ću da ovako nešto da doživim u životu. Stvarno je lepa priča”, zaključio je Marić i dodao je da ne igra već godinu i po dana, ali da još ne zna da li je završio sa košarkom.
Šta god da odluči, već joj je dao zaista mnogo. Posebno u crno-belom dresu, te čuvene 2010. godine.
PARIZ, FAJNAL FOR EVROLIGE (7. maj, 2010)
Partizan - Olimpijakos 67:67 (80:83)
Dvorana: Bersi.
Sudije: Bašar, Fakini, Jerezuelo.
PARTIZAN: Mekejleb 21, Sinovec, Roberts 5, Kecman 11, Milošević, Rašić 5, Mitrović, Božić 8, Marić 17, Veseli 13, Đekić, Vraneš. Trener: Duško Vujošević.
OLIMPIJAKOS: Papalukas 10, Skuni Pen, Čildres 17, Vujčić, Vasilopulos, Burusis 9, Halperin, Kleiza 19, Mavrokefalidis, Beverli, Skorcijanitis 11, Teodosić 17. Trener: Panajotis Janakis
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar