Има ли основа за отцјепљење?!

Најава формирања резервног састава полиције Републике Српске у бошњачким медијима је по ко зна који пут покренула причу о рату у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина 06.05.2019 | 18:55 Тако је Бакир Изетбеговић на ТВ Хајат одговарао на питање „Хоће ли бити рата“. Онда је Авдо Авдић лансирао тезу о Оружаним снагама Републике Српске, као средству за отцјепљење и независност Републике Српске. Потом је Фактор.ба пренио неку анализу Курта Бассуенера под насловом „Неопходно је ојачати снаге ЕУФОР-а да би се спријечила сецесија Републике Српске, Брчко кључна тачка“.

За то вријеме обичан конститутивни становник Босне и Херцеговине, се свађа по друштвеним мрежама, износи различите мање или више сулуде теорије о резервном саставу полиције, уз позиве на освету и стандардни говор мржње.

При томе сви занемарују неке веома важне ствари.

Да полиција Републике Српске има око 5000 полицајаца у чијем су саставу и Бошњаци и Хрвати.

Да ће полиција Републике Српске са резервним саставом Републике Српске имати око 6000 полицајаца.

Да је међуентитетска граница дуга око 1080 км и да на једног полицајца дође 0,18 км границе.

Да је 2013. године Република Српска имала 1170 342 становника, данас вјероватно још мање, од тог броја 970 857 су Срби.

Да је просјечна старост око 42 године.

Да је прошле године у Републици Српској умрло 5000 више људи него што се родило.

Да су Робне резерве Републике Српске 2017. године биле у стечају.

Браћо Бошњаци да ли ви стварно вјерујете да је Додик толико луд да започне рат, отцјепљење или прогласи независност са 6000 полицајаца са дугим цијевима, неколико транспортера, десетак коња и беспомоћном Србијом као залеђином?

Наравно да није и престаните више да причате о могућности избијања рата у Босни и Херцеговини, јер Срби нису спремни да на такав начин прокоцкају Републику Српску.

Оно што Бошњаци не виде или не желите да виде, а много је опасније по ову државу је одсуство било какве идентификације просјечног Србина из Републике Српске, а поготово младих, са државом Босном и Херцеговином.

У току је процес усаглашавања школских планова и програма између Републике Српске и Србије.

Ово практично значи да ће дјеца из Републике Српске и Србије учити исту историју, географију односно познавање природе и друштва, али различиту од својих вршњака у Федерацији БиХ. То практично значи да на Правном факултету на Палама Национална историја државе и права, потпуно другачија него на Правном факултету у Сарајеву.

Медије из Федерације БиХ мало ко гледа, слуша или чита у Републици Српској, и обратно.

До информација из Федерације БиХ људи у Републици Српској најчешће долазе посредно преко српских медија који их најчешће обликују и интерпретирају како њима одговара. Ма данас немамо једно јавно мњење у држави већ најмање три, а то је дугорочно гледано погубно за ову државу.

Државе Босне и Херцеговине скоро да и нема у Републици Српској.

На прсте двије руке можете да набројите локације у Бањалуци гдје се вијори застава Босне и Херцеговине. У школама Републике Српске Босна и Херцеговина се спомене онолико колико мора. У Републици Српској се за репрезентацију Босне и Херцеговине најчешће навија у себи, не зато што је то забрањено, већ што се не исплати. Када се у Републици Српској каже држава, просјечан Србин под тим подразумјева Републику Српску.

Шта је поента овог писања?

Волио бих да прије свега Бошњаци схвате да Срби и Хрвати могу без Босне и Херцеговине и да од њиховог понашање зависи будућност ове земље. Да је резервни састав полиције Републике Српске направљен да би се Срби, који не љубе Додика и његову власт у Републици Српској, држали под контролом, а не ради отцјепљења или независности Републике Српске. Да на радикалну реторику Додика, не треба исто тако одговарати. Да рата неће бити а да је страх од избијања новог рата најефикасније средство да се влада и Србима, и Хрватима и Бошњацима.

Јел јасно?

(Фронтал)