Милошевић и Вазура воде прелазни рок у Партизану!

На радару више од 40 играча! Претходна три пута кад нису имали спортског директора црно-бели изборили пласман у УЕФА такмичење, цео тим повратника са позајмица.

Фудбал 06.05.2019 | 23:15 Једна по једна нестају недоумице у и око Партизана. Још их доста има, међутим, две су скинуте са дневног реда. Прва је сазнање да је победом над Напретком суштински изборен пласман у квалификације за Лигу Европе – четири бода више од Младости два кола пре краја – а други идеја да се у сусрет прелазном року, који многи виде као кључни за будућност клуба, не ангажује спортски директор.

Како сад ствари стоје, на трансфер политику одлучујуће ће утицати два човека. Саво Милошевић као тренер и Милош Вазура у својству генералног директора. Први да пренесе захтеве струке, а други да као човек код кога је каса, као што је био случај досад, процени може ли неки играч да дође или напусти стадион на Топчидерском брду, односно да ли за то има финансијских средстава.

Овакав модел није новост у Хумској 1. Било је случајева да тренер тесно сарађује са управом и пре пет година, у време првог мандата Марка Николића, кад клуб није имао спортског директора пошто је АлбертуНађу истекао уговор, па је шеф стручног штаба све послове договарао директно са тадашњим председником Драганом Ђурићем. У идентичној позицији нашао се и Зоран Милинковић лета 2015. кад је, између осталог, и на његов миг одрађен прелазни рок. У оба случаја Партизан је завршавао у групној фази Лиге Европе, због чега се садашњи челници надају да би исти сценарио и трећи пут могао да им донесе срећу. Занимљиво, последњи грандиозан европски успех, пласман у Лигу шампиона 2010, остварен је без спортског директора, али је ту функцију, под плаштом координатора за спортска питања обављао баш поменути Нађ  и испало је одлично по црно-беле.

Сад је ситуација далеко тежа него пре девет лета. Отишао је Ивица Илиев, а за собом оставио русвај и постоји сагласје у Партизану да је мало један прелазни рок да би се рачивијало ко из постојећег кадра заслужује да носи дрес клуба у наредној сезони, а коме дати нову шансу. Као и шта радити са играчима које је Илиевдоводио, а ничим на терену нису показали да су дорасли клубу устремљеном ка пехарима. Чак је било идеја да се после његове оставке у фотељу пребаци легендарни Саша Илић, што је капитен и одбио. Провејавало је и мишљење да би некадашњи први човек спортског сектора, касније тренер, Иван Томић, могао опет у фотељу, међутим, њему се не враћа у фудбал. Поготово не овакав српски.

Нико други, реално, није долазио у обзир и зато су у Хумској 1 проценили да је Саво Милошевић најбоље решење у задатим околностима. Да искуство из ФСС-а пренесе на клупски ниво. Уосталом, сам шеф струке је још на промоцији казао да ће период до краја првенства искористити да што боље упозна екипу, како би на лето могао да процени ко јесте, а ко не, за Партизан по његовом укусу. Улога неке врсте тим-менаџера у старту намеће додатну обавезу, али људи из окружења бившег голгетера кажу да има сјајно око за препознавање талената и да би му можда улога скаута или директора више пристајала од тренерске, па се надају у клубу да може да направи такву селекцију која ће већ од летњих месеци донети помак, пре свега на међународној сцени.

Оно што упада у очи јесте да ће Милошевћ и Вазура бити суочени са огромним играчким кадром. Више од фудбалера тренутно је уговорима везано за Партизан и јасно је да многи ту неће бити за наредну сезону. Од 27 фудбалера који свакодневно тренирају на теренима Спортског центра „Земунело“ сарадња истиче капитену Саши Илићу и штоперу Бојану Остојићу, док се Данилу Пантићу завршава позајмица из Челсија, али клуб нема 3.000.000 евра да плати за његов откуп, мада ће покушати да га задржи бар до краја квалификација. Ваља знати да у децембру истиче мисија искусном десном беку Мирославу Вулићевићу, кад и да се тад окончава позајмица Дејана Георгијевића из мађарског Ференцвароша.

Другу групу фудбалера за које се претпоставља да одлазе чине момци пројектовани за продају попут младих штопера, Страхиње Павловића и Светозара Марковића, на којима Партизан планира да заради озбиљан новац (између 8.000.000 и 10.000.000 евра) и уложи га у реконструкцију тима. Ту су фудбалери чија репутација и каријера наводи на закључак да би клуб на њима могао да узме неки евро, попут ЗоранаТошића, Немање Р. Милетића и Саше Здјелара, док прилив новца очекује и од првог стрелца екипе РикардаГомеша.

Напослетку, чак једанаесторици играча истиче позајмица, те ће пре свих Милошевић морати да одлучи шта да ради са њима. Реч је о Огњену Ожеговићу (Арсенал, Тула), Сејдуби Суми (Макаби, Хаифа), Габријелу Енакеу(Дунареа), Немањи Стевановићу, Вељку Бирманчевићу (Чукарички), Јурију Вакулку (Арсенал, Кијев), Марку Јовичићу (Хибернијанс, Малта), Луки Цуцину (Спартак), Јовану Кокиру, Страхињи Јовановић, Јовану Трнићу(Телеоптик)... Странци готово извесно немају будућност у Партизану, јер ем много коштају, ем ништа нису показали ни овде ни у иностранству, док би са младима могла да буде здравија прича. Ако се Партизан ослони на младе, а ту шансу је пропустио прошлог лета после елиминације од Бешикташа, као и зимус кад је било таквих најава, али...

Уосталом, под професионалним уговорима су Никола Новић (2000), Слободан Станојловић (2001), НиколаШтулић (2001) и Стефан Радмановац (2001)... Надају се макар шанси на припремама. Можда и још неки дечаци из Телеоптика, на препоруку тренера Жарка Лазетића.

А ко ће да дође? Прецизније, ко може да дође, зависи од процене Сава Милошевића и тога колико је Партизан финансијски спреман да се испружи... Све под условом да остане садашња управа. Скупштина мора дас се одржи до краја јуна, а бивши председник Томислав Караџић јавно је обелоданио да га занима повратак. Можда он има друге идеје.

Извор: моззартспорт