Инцков извјештај: Лоше стање у БиХ

СДА, СНСД и ХДЗ БиХ освојиле су највећи број гласова на прошлим Општим изборима, али државна власт није формирана због неслагања око активирања МАП-а. С друге стране, федерална власт није формирана због инсистирања ХДЗ-а на усвајању измјена Изборног закона с циљем осигуравања "легитимног представљања".

Босна и Херцеговина 06.05.2019 | 14:04 Напоменуо је ово високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко у 55. извјештају генералном секретару УН-а о стању примјене мира у Босни и Херцеговини, а који ће представити у сриједу пред Савјетом безбједности УН-а. Извјештај се односи на период од 16. октобра 2018. до 15. априла 2019. године.

Високи представник у БиХ у поменутом извјештају, између осталог, означава Милорада Додика, предсједавајућег Предсједништва БиХ и лидера СНСД-а, као особу која најчешће доводи у питање суверенитет и територијални интегритет БиХ. Инцко такође подсјећа да је у марту одржан конгрес удружења названог "Хрватска заједнице Херцег-Босна", на којем је похваљена ратна улога парадржаве Херцег-Босне.

Приврженост ЕУ, НАТО препрека за формирање власти



Инцко у извјештају истиче да је посљедњих шест мјесеци углавном протекло у преговорима о формирању власти, али да власт на нивоу државе, Федерације БиХ те четири од десет кантона још није формирана. Нови сазив Савјета министара и Влада ФБиХ, додаје Инзко, нису формирани због неслагања водећих странака око реформи изборног законодавства и пута БиХ ка чланству у НАТО-у.

- С позитивне стране, конкретни разговори међу странкама о формирању државне власти су напредовали и међународна заједница очекује да се нови сазив Савјета министара што прије формира – наводи се у Инцковом извјештају.

Високи представник наглашава да политички лидери остају привржени аспирацијама ка чланству у Европској унији (ЕУ) те у том контексту подсјећа да је Савјет министара БиХ у фебруару финализирао одговоре на 655 додатних питања Европске комисије, које је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик у марту однио у Брисел.

- Избор Жељка Комшића, лидера грађанске неетничке странке Демократске фронте, за хрватског члана Предсједништва БиХ потакнула је реакцију главне хрватске политичке странке, ХДЗ-а БиХ, чији званичници упорно називају Комшића "нелегитимним" представником хрватског народа – пише у извјештају.

Међу догађајима који су обиљежили посљедњих шест мјесеци у БиХ, Инзко издваја и пресуду Радовану Караџићу, којег је Међународни резидуални механизам за кривичне судове у марту ове године осудио на доживотну затворску казну.

- Жалосно је да многи у БиХ настављају промовирати ревизионистичке наративе о сукобу и порицати геноцид у Сребреници, којег су потврдила два међународна трибунала. У том контексту, РС је формирала комисије за поновно тумачење догађаја у Сребреници и Сарајеву од 1992. до 1995. године. Ове комисије ће донијети врло мало историјске вриједности или придонијети правди и помирењу, будући да су догађаји у БиХ тачно документовани, и као дио правних поступака против починитеља ратних злочина од стране домаћих и међународних судова – наводи се у извјештају.

Ентитети немају право отцјепљења



Инзко у извјештају додаје да је у јануару СДА најавила могућност упућивања апелације Уставном суду БиХ о називу ентитета РС. Појаснио је да је предсједник СДА Бакир Изетбеговић ту могућност образложио дискриминирајућим положајем Бошњака и Хрвата у ентитету РС те нападима СНСД-а на територијални интегритет БиХ и блокирањем њеног евроатлантског пута.

- Иако СДА није реализовала најављену иницијативу, ипак наглашавам да Устав БиХ признаје да се БиХ састоји од два ентитета, ФБиХ и РС. Управни одбор Вијећа за проведбу мира је у више наврата изразио своју преданост основној структури БиХ као јединствене, суверене државе која се састоји од ова два ентитета – написао је Инцко.

Очекивано, додаје Инцко, најављена иницијатива је успорила политичке преговоре те је подстакла СНСД и остале српске политичке странке да запријете сецесијом.

- Невезано за те догађаје, одређени званичници из РС наставили су често давати изјаве којима негирају државност БиХ, док су се залагали за отцјепљење РС и уједињење са Србијом, говорећи, на примјер, да је РС "већ одвојена". У том контексту, под овластима које су ми додијељене у складу с Анексом 10 Општег оквирног споразума, понављам да ентитети немају право отцијепити се од БиХ и да Споразум гарантује суверенитет и територијални интегритет БиХ и унутрашњи уставни положај ентитета, РС и ФБиХ – наводи се у извјештају.

Описујући политичко окружење у БиХ, Инцко подсјећа да су СДА, СНСД и ХДЗ странке које су освојиле највећи број гласова на прошлим Општим изборима те да државна власт није формирана због неслагања око активирања МАП-а. С друге стране, федерална власт није формирана због инсистирања ХДЗ-а на усвајању измјена Изборног закона с циљем осигуравања "легитимног представљања". Инцко такође подсјећа да су у ФБиХ формиране двије кантоналне владе без СДА, у Кантону Сарајево и Унско-санском кантону, а да се Савез за побједу у ентитету РС распао након Општих избора.



Инзко такође подсјећа и на протесте у Бањој Луци због смрти Давида Драгичевића те оптужбе власти на рачун демонстраната, које су називали "терористима".

- У вријеме писања овог извјештаја, међународна заједница такође прати најављене измјене Закона о полицији и унутрашњим пословима РС којима се, између осталог, стварају резервне полицијске снаге РС. Потези власти РС према успостави резервне полиције потакнули су снажне реакције бројних странака са сједиштем у ФБиХ до тога да ће ФБиХ размотрити супротстављање сличном иницијативом. Уз најаву да ће РС криминализовати непоштивање одлука политичких власти РС и поновно оживити клевету, чини се да су ти напори усмјерени ка контролисању активности грађана, понекад на штету њихових демократских права и темељних слобода – написао је Инцко у извјештају.

Непоштивање владавине права озбиљан проблем



Високи представник наглашава да непоштивање владавине права широм државе остаје озбиљан проблем те да власти на свим нивоима настављају са непоштивањем или одбијањем пресуда.

- У периоду којег покрива извјештај, странке из ФБиХ нису уложиле никакав напор да ријеше питање примјене одлуке Уставног суда БиХ у предмету "Љубић" или ранију одлуку о изборном систему у Мостару, због које локални избори у том граду нису одржани од 2008. године. РС наставља одбијати придржавати се пресуда Уставног суда и Суда БиХ у вези с уписом војне имовине и одлука Уставног суда у вези с 9. јануаром као "даном РС". Иако нико не оспорава "дан РС", он мора бити организиран у складу с правним оквиром и поштивањем владавине права. На мартовској сједници Народне скупштине РС, министар правде је најавио разговоре у Влади РС о успостављању високог судског и тужилачког вијећа на ентитетском нивоу, што би представљало озбиљан назадак у правосудним реформама – наводи се у извјештају.

Инцко издваја и проблем одбијања неколико кантона у ФБиХ да прилагоде своје уставе Уставу ФБиХ на начин да осигурају пуну једнакоправност Срба као конститутивног народа. Међутим, у свом извјештају Инцко не прецизира које политичке структуре опструишу примјену те обавезе, односно не издваја ХДЗБиХ као препреку.

Поред питања непроведених судских одлука, БиХ се, додаје Инзко, такође суочава с проблемом дубоко укоријењеног разочарења јавности у правосудни систем.



- То се огледало у два случаја, један у Бањој Луци и други у Сарајеву, о младићима убијеним под сумњивим околностима, у којима активисти оптужују власт за заташкивање. Током посјете БиХ у марту, европски комесар за политику сусједства и преговоре о проширењу Јоханес Хахн састао се с родитељима двају младића, Давида Драгичевића и Џенана Мемића – подсјећа Инцко.

Инзко констатује да, упркос честим кршењем владавине права и Дејтонског мировног споразума, током извјештајног периода није користио своје овлаштења, а у складу са политиком Управног одбора Савјета за примјену мира које предност даје доношењу одлука локалних власти у односу на међународну заједницу као доносиоца одлука. Када је у питању испуњавање обавеза из Програма 5+2, које су неопходне за гашење ОХР-а, Инцко тврди да је у том сегменту остварен ограничен напредак.

Питање књижења војне имовине на државу БиХ, иако је везано за НАТО пут БиХ, је прије свега, сматра високи представник, питање поштивања владавине права.

- Стално одбијање надлежних власти РС и високих званичника РС да проведу те правно обавезујуће одлуке представља озбиљан изазов владавини права. Примјера ради, готово три године Управа за геодетске и имовинско-правне послове РС није провела правоснажну пресуду Суда БиХ у случају перспективне војне имовине у Хан Пијеску и регистрировала ту имовину као власништво државе БиХ – написао је Инцко у извјештају.

Негирање геноцида

Говорећи о фискалној одрживости, Инцко истиче да је државни буџет "замрзнут" на истом нивоу од 2012. године.

- Иако је то до сада омогућавало основно функционисање државних институција, забринут сам због способности државних институција да се суоче с изазовима земље, укључујући реаговање на ванредне ситуације, испуњавање међународних обвеза и испуњавање захтјева у оквиру европских интеграција, без могућности финансирања својих потреба – упозорава Инцко.

Када су пријетње Оквирном мировном споразуму у питању, Инцко издваја Милорада Додика као особу која најчешће доводи у питању суверенитет и територијални интегритет БиХ. У истом контексту Инцко подсјећа да је у марту одржан конгрес удружења названог "Хрватска заједнице Херцег-Босна", на којем је похваљена ратна улога парадржаве Херцег-Босне.

Инцко подсјећа да је Народна скупштина РС у октобру 2017. године усвојила Резолуцију о војној неутралности, којом је тај бх. ентитет прогласио војну неутралност, иако искључиву надлежност за вођење спољне политике има држава БиХ те иако су већ раније донесене одлуке које се односе на то питање.

- Будући да су спољна политика и одбрана надлежности државе, Резолуција није имала никакав правни учинак. Међутим, Резолуција се сада истиче као разлог да РС одбије књижење војне имовине у РС-у на државу БиХ и подношење годишњег националног програма БиХ НАТО-у. У пракси се Резолуција сада користи за блокирање кључних процеса, што представља директно кршење неколико темељних аспеката Опћег оквирног споразума за мир, укључујући уставни поредак БиХ и њен суверенитет – написао је Инзко у извјештају.

У извјештају се такођер наводи да високи званичници ентитета РС настављају негирати и омаловажавати геноцид почињен у Сребреници те настављају негирати пресуде међународних судова за ратне злочине. Такођер се истиче да је ХНС у јануару усвојио декларацију којом се одбацују пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југослацију.

- Забрињавајуће је да се након више од двије деценије од завршетка рата у БиХ високи политички званичници и поједини сегменти друштва нису успјели ухватити укоштац с прошлошћу и настављају негирати пресуде Међународног суда и Механизма. Такви ставови увелико ометају изгледе за трајно помирење у земљи – закључује Инцко.

(Вијести.ба)