Буцмасте манекенке – амерички или глобални тренд?
Модна револуција – баш тако су амерички медији описали одлуку бренда "Вицотира'с Сецрет" да ангажује манекенку са облинама. Да ли је ово само маркетиншки трик компаније чији су модели препознатљиви као Викторијини „анђели“, и када су манекенке са којим килограмом вишка постале тражене?
Занимљивости 06.05.2019 | 12:26
„Претпостављам да је та одлука да се уведу 'плус сајз' манекенке негде и логичан след онога што гледамо на модним пистама. Али ја то не бих назвао револуцијом, ја мислим да је то у случају 'Викторије' више један добар маневар да се на нешто што је до сада много пута виђено у свету у коме смо пуни информација, на то скрене пажња“, објашњава модни дизајнер Игор Тодоровић.
„Заобљене девојке нису ове које манекенке представљају, а које су заправо изнад те здравствене линије облина, оне су заправо гојазне. Гојазност је једна једна сасвим друга дефиниција. Тако да ћемо ми на писти имати анорексичне или гојазне, а једино ко ће да фали то су заправо здраве жене“, опомиње некадашња манекенка Ирена Мишовић.
Ипак, Игор Тодоровић указује да је појава нових манекенки један социолошки моменат.
„И мислим да у том социолошком моменту даје снагу и оним женама које се можда не препознају у супермоделима да моду препознају као део себе, јер обично би биле резервисане око онога што би виђале на пистама“, каже Тодоровић.
А трендови на пистама су се мењали. Зато многе изненаде савремени 3 XЛ модели, јер је данашња представа манекенке обликована још шездесетих наспрам сада већ чувене Твиги, која је била синоним за мршавост.
„Мода је са једне стране преузела ту нову улогу где је сматрала да у футуристичком друштву требати да згледамо тако. Ја лично мислим да је то била грешка, јер не би се онда деведесетих вратили супер-модели иза којих стоји пре свега Ђани Версаће, Казабланка који је оснивач 'Елит' агенције и нећете веровати, Трамп који је његов одличан пријатељ био“, додаје Ирена.
Зато се често баш деведесете помињу као последње доба када су манекенке биле жене природног изгледа. Да ли нове модне трендове заобљених модела диктира Америка?
„Мислим да је то једна ружна пропаганда у односу на то да сада они нама, америчка култура намеће како би ми требали да будемо феминистички напредни, ми смо одавно напредни, и мислим да је ово регресија. Не треба да подсећам да је 'Елле' мислим 1981. Роузи Мекгота која је имала велике груди и уопште није била мршава“, подсећа Мишовићева.
Игор Тодоровић је другачијег мишљења и тврди да се само на први поглед може помислити да је у питању амерички феномен.
„Ја пре мислим да је то једна глобална слика конзумације свега, у овом случају конзумације онога што је 'плус сајз', подједанко и у истој мери што је некада био стандард, мода више нема ту одреднцу француске, енглеске, италијанске, америчке. У питању су глобални трендови“, указује Тодоровић.
Иако за посао манекенке идеалне пропорције више нису најважније, познаваоци моде сагласни су да би најбоље било вратити се златној средини. Тако да на писти виђамо здраве жене – ни у плусу ни у минусу са килограмима.
РТС
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар