Кејхил о горкој пилули реалности...

Одлазим уздигнуте главе! Сарија не поштујем због свега што је урадио мени и још некима. . .  “Искрено, ова сезона била је ужасавајућа за мене лично. Обрисаћу је из главе чим одем из Челсија. Моја последња успомена биће трофеј освајача ФА купа“.

Фудбал 05.05.2019 | 18:15 Гери Кејхил помало је заборављен лик на Стамфорд Бриџу. Човек који је током седам година у Западном Лондону освојио све што је могао и израстао у једног од најбољих енглеских штопера доживео је да буде изопштен од клуба на заласку дуге и богате сарадње...

У својој последњој сезони на Бриџу Кејхил није одиграо ниједан лигашки меч као стартер, а од Маурисија Сарија никада није добио објашњење зашто је готово обрисан из тима. Истини за вољу, Кејхилдуже време није квалитетом на висинама из претходних година, мада је извесно да ће номинални капитен Челсија покушати да што пре заборави ову сезону...

“Ако сагледате ширу слику, не само ову сезону, могу да кажем да смо Челси и ја били добри једни према другом. Клуб је био добар према мени и дао ми простор да се покажем на највећој сцени и осећам да сам Челсију дао све. Имао сам срећу да будем део великог клуба и узмем много највећих трофеја“, признаје Кејхил у разговору за британски Телеграф, уочи Челсијеве последње утакмице на Стамфорд Бриџу против Вотфорда.

Његов долазак у Челси поклопио се са периодом највећих клупских резултата на Старом континенту, али и почетком највећих турбуленција... Два месеца пошто је доведен Андре Вилас Боаш, који је инсистирао на куповини Герија Кејхила, смењен је и на његово место постављен је Роберто ди Матео. Убрзо је Челси постао шампион Европе.

Кејхил је признао да му је почетак на Стамфорд Бриџу јако тешко пао. Највећу подршку дао му је тадашњи капитен и клупска легенда Џон Тери. Недуго затим постао је незамењив у срцу одбране, а осим тога што је три пута био изабран у тим године Премијер лиге у распону од четири године, узео је Лигу шампиона, Лигу Европе, две Премијер лиге, два пехара ФА купа и Лига куп.

“Када сам дошао у клуб и ушао у свлачионицу дочекале су ме праве иконе клуба. Одмах сам схватио да је то место где желим да будем. Могао сам у међувремену да одем на другу страну, али сам желео да останем и са Челсијем узмем све. Желео сам да Челси годинама буде најбољи и да узима титуле“, прича Кејхил и наставља:

“Неколико седмица по мом доласку схватио сам: 'Чекај, па ти можеш да играш на овом нивоу'. Тако сам добио самопоуздање и снагу да идем напред. Хтео сам да се такмичим против највећих имена ове игре и будем на терену редовно“.

Зато нема дилему – поносан је што је могао да дели свлачионицу с легендама Челсија...

“Кол, Дрогба, Чех, Лампард, Тери... Листа је подужа. Гледати њих како тренирају, како раде и како се спремају за сваку утакмицу... То је прави благослов. Најбоље године моје каријере су управо ове у Челсију“.

Увек постоји и она друга страна медаље...

“Убрзо схватиш и колико живот у Челсију може да буде суров и тежак. Мораш стално да се бориш и радиш. Окрутно је, немаш право на грешку. Или пливаш или тонеш. Мораш да будеш спреман да прихватиш ствари какве јесу“.

Каже, јако му је стало било да наследи Џона Терија на прави начин...

“Џон је неко коме се бескрајно дивим. Чак и када нисам био у клубу дивио сам му се јер је невероватан радник. Када је постало јасно да одлази из Челсија, имао сам осећај као када је сер Алекс Фергусон одлазио из Јунајтеда, у смислу тежине момента. Сви су се питали: 'Ко ће преузети његово бреме и понети капитенску траку?' Онда је та дужност пала на мене. Сећам се када смо узели титулу те године, да је Тери био сигуран да то треба да будем ја. То ми је рекао у тунелу пред последњу утакмицу. Искрено, моменат који ми је обележио каријеру. Зато ми је освајање ФА купа прошле сезоне било тако важно. Желео сам да освојим нешто као капитен, пошто сам због повреде раније пропустио да подигнем трофеј на терену“.

Тај пехар у ФА купу му је, по сопственом признању, последња лепа ствар коју жели да памти.

“Искрено, ова сезона била је ужасавајућа за мене лично. Обрисаћу је из главе чим одем из Челсија. Моја последња успомена биће трофеј освајача ФА купа. Много је тешко. Играо сам шест година редовно и освојио све са Челсијем, а онда се све окренуло и нисам очекивао да ћу утакмице гледати са трибина. Знам како клуб ради, али ништа ми није јасно“.

Прича се окренула ка односу с Марусијем Саријем...

“Када не користите једног играча, било кога, у две, три или четири утакмице, онда не треба објашњавати много тога. Али, када не користите неког осам или девет утакмица, морате да објасните свима, а поготово играчу зашто је то тако. Шта се дешава?! Али, тренер то није урадио. Видео сам сличан однос према још неким играчима који су освајали титуле с Челсијем, не само са мном и то није уреду. Тешко ми је да поштујем неког ко вас не поштује и оно што сте урадили за клуб“.

Једино Саријево објашњење зашто Кејхил не игра гласило је: „Технички није довољно поткован“. Бивши капитен Енглеске то не прихвата.

“Током каријере сам се добро адаптирао на разне тактике, у Челсију чак седам пута. Било је различитих филозофија, тактика, формација и филозофија и сваки тренер код којег сам тренирао – играо сам. Свако искуство, добро или лоше, јесте лекција у животу“.

Али, Кејхил прихвата ситуацију, зарад мира у кући...

“Јако сам поносан на све што сам урадио. Свакодневно сам тренирао јако и радио јако за клуб. Имам велико поштовање за све у клубу, играче, чланове стручног штаба и све који су ми дали шансу да се искажем“.

На крају, Кејхил је открио своје планове за будућност.

“Људи причају како је мојој каријери дошао крај, али није тако. Видим себе као активног играча бар још три-четири године. Спреман сам да одем из клуба и захвалим се свима на раду, јер из Челсија одлазим уздигнуте главе“.

Извор: моззартспорт