Kejhil o gorkoj piluli realnosti...

Odlazim uzdignute glave! Sarija ne poštujem zbog svega što je uradio meni i još nekima. . .  “Iskreno, ova sezona bila je užasavajuća za mene lično. Obrisaću je iz glave čim odem iz Čelsija. Moja poslednja uspomena biće trofej osvajača FA kupa“.

Fudbal 05.05.2019 | 18:15 Geri Kejhil pomalo je zaboravljen lik na Stamford Bridžu. Čovek koji je tokom sedam godina u Zapadnom Londonu osvojio sve što je mogao i izrastao u jednog od najboljih engleskih štopera doživeo je da bude izopšten od kluba na zalasku duge i bogate saradnje...

U svojoj poslednjoj sezoni na Bridžu Kejhil nije odigrao nijedan ligaški meč kao starter, a od Maurisija Sarija nikada nije dobio objašnjenje zašto je gotovo obrisan iz tima. Istini za volju, Kejhilduže vreme nije kvalitetom na visinama iz prethodnih godina, mada je izvesno da će nominalni kapiten Čelsija pokušati da što pre zaboravi ovu sezonu...

“Ako sagledate širu sliku, ne samo ovu sezonu, mogu da kažem da smo Čelsi i ja bili dobri jedni prema drugom. Klub je bio dobar prema meni i dao mi prostor da se pokažem na najvećoj sceni i osećam da sam Čelsiju dao sve. Imao sam sreću da budem deo velikog kluba i uzmem mnogo najvećih trofeja“, priznaje Kejhil u razgovoru za britanski Telegraf, uoči Čelsijeve poslednje utakmice na Stamford Bridžu protiv Votforda.

Njegov dolazak u Čelsi poklopio se sa periodom najvećih klupskih rezultata na Starom kontinentu, ali i početkom najvećih turbulencija... Dva meseca pošto je doveden Andre Vilas Boaš, koji je insistirao na kupovini Gerija Kejhila, smenjen je i na njegovo mesto postavljen je Roberto di Mateo. Ubrzo je Čelsi postao šampion Evrope.

Kejhil je priznao da mu je početak na Stamford Bridžu jako teško pao. Najveću podršku dao mu je tadašnji kapiten i klupska legenda Džon Teri. Nedugo zatim postao je nezamenjiv u srcu odbrane, a osim toga što je tri puta bio izabran u tim godine Premijer lige u rasponu od četiri godine, uzeo je Ligu šampiona, Ligu Evrope, dve Premijer lige, dva pehara FA kupa i Liga kup.

“Kada sam došao u klub i ušao u svlačionicu dočekale su me prave ikone kluba. Odmah sam shvatio da je to mesto gde želim da budem. Mogao sam u međuvremenu da odem na drugu stranu, ali sam želeo da ostanem i sa Čelsijem uzmem sve. Želeo sam da Čelsi godinama bude najbolji i da uzima titule“, priča Kejhil i nastavlja:

“Nekoliko sedmica po mom dolasku shvatio sam: 'Čekaj, pa ti možeš da igraš na ovom nivou'. Tako sam dobio samopouzdanje i snagu da idem napred. Hteo sam da se takmičim protiv najvećih imena ove igre i budem na terenu redovno“.

Zato nema dilemu – ponosan je što je mogao da deli svlačionicu s legendama Čelsija...

“Kol, Drogba, Čeh, Lampard, Teri... Lista je poduža. Gledati njih kako treniraju, kako rade i kako se spremaju za svaku utakmicu... To je pravi blagoslov. Najbolje godine moje karijere su upravo ove u Čelsiju“.

Uvek postoji i ona druga strana medalje...

“Ubrzo shvatiš i koliko život u Čelsiju može da bude surov i težak. Moraš stalno da se boriš i radiš. Okrutno je, nemaš pravo na grešku. Ili plivaš ili toneš. Moraš da budeš spreman da prihvatiš stvari kakve jesu“.

Kaže, jako mu je stalo bilo da nasledi Džona Terija na pravi način...

“Džon je neko kome se beskrajno divim. Čak i kada nisam bio u klubu divio sam mu se jer je neverovatan radnik. Kada je postalo jasno da odlazi iz Čelsija, imao sam osećaj kao kada je ser Aleks Ferguson odlazio iz Junajteda, u smislu težine momenta. Svi su se pitali: 'Ko će preuzeti njegovo breme i poneti kapitensku traku?' Onda je ta dužnost pala na mene. Sećam se kada smo uzeli titulu te godine, da je Teri bio siguran da to treba da budem ja. To mi je rekao u tunelu pred poslednju utakmicu. Iskreno, momenat koji mi je obeležio karijeru. Zato mi je osvajanje FA kupa prošle sezone bilo tako važno. Želeo sam da osvojim nešto kao kapiten, pošto sam zbog povrede ranije propustio da podignem trofej na terenu“.

Taj pehar u FA kupu mu je, po sopstvenom priznanju, poslednja lepa stvar koju želi da pamti.

“Iskreno, ova sezona bila je užasavajuća za mene lično. Obrisaću je iz glave čim odem iz Čelsija. Moja poslednja uspomena biće trofej osvajača FA kupa. Mnogo je teško. Igrao sam šest godina redovno i osvojio sve sa Čelsijem, a onda se sve okrenulo i nisam očekivao da ću utakmice gledati sa tribina. Znam kako klub radi, ali ništa mi nije jasno“.

Priča se okrenula ka odnosu s Marusijem Sarijem...

“Kada ne koristite jednog igrača, bilo koga, u dve, tri ili četiri utakmice, onda ne treba objašnjavati mnogo toga. Ali, kada ne koristite nekog osam ili devet utakmica, morate da objasnite svima, a pogotovo igraču zašto je to tako. Šta se dešava?! Ali, trener to nije uradio. Video sam sličan odnos prema još nekim igračima koji su osvajali titule s Čelsijem, ne samo sa mnom i to nije uredu. Teško mi je da poštujem nekog ko vas ne poštuje i ono što ste uradili za klub“.

Jedino Sarijevo objašnjenje zašto Kejhil ne igra glasilo je: „Tehnički nije dovoljno potkovan“. Bivši kapiten Engleske to ne prihvata.

“Tokom karijere sam se dobro adaptirao na razne taktike, u Čelsiju čak sedam puta. Bilo je različitih filozofija, taktika, formacija i filozofija i svaki trener kod kojeg sam trenirao – igrao sam. Svako iskustvo, dobro ili loše, jeste lekcija u životu“.

Ali, Kejhil prihvata situaciju, zarad mira u kući...

“Jako sam ponosan na sve što sam uradio. Svakodnevno sam trenirao jako i radio jako za klub. Imam veliko poštovanje za sve u klubu, igrače, članove stručnog štaba i sve koji su mi dali šansu da se iskažem“.

Na kraju, Kejhil je otkrio svoje planove za budućnost.

“Ljudi pričaju kako je mojoj karijeri došao kraj, ali nije tako. Vidim sebe kao aktivnog igrača bar još tri-četiri godine. Spreman sam da odem iz kluba i zahvalim se svima na radu, jer iz Čelsija odlazim uzdignute glave“.

Izvor: mozzartsport