Новинарски хљеб са седам кора

Под тешким притисцима у друштву које им не вјерује и оправдава нападе у борби за истину, али и живот, новинари су данас обиљежили још један Дан слободе медија. Подаци су поражавајући. Резултати посљедњег истраживања показују да чак 27 одсто грађана Републике Српске оправдава насиље над новинарима.

Република Српска 03.05.2019 | 16:48 О слободи медија анализу су урадили Удружење "БХ новинари" и Фондација "Фридрих Еберт". У поређењу с прошлом годином, забрињавајући је пораст броја грађана (за цијелих 14%) који оправдавају насиље над новинарима у Босни и Херцеговини.

Под тешким притисцима у друштву које им не вјерује и оправдава нападе у борби за истину, али и живот, новинари су обиљежили још један Дан слободе медија. Подаци су поражавајући.
Резултати посљедњег истраживања показују да чак 27 одсто грађана Републике Српске оправдава насиље над новинарима.

’’То су најгори подаци од 2009. године до данас’’, каже новинар Милкица Милојевић.

Новинаре су претекли попови. Истраживање је показало да грађани БиХ највише вјерују вјерским институцијама, чак 74 одсто испитаних грађана. Новинари вјерују да су медији без имена и презимена допринијели томе да се повјерење грађана у медије додатно смањи.

Раскорак између истине и притисака је све већи.

Новинари сматрају да раде у непријатељском окружењу и да је слободе медија све мање. Подршка власти је само декларативна.

’’Све заједно показује да ова власт иде ка томе да пооштри законе и сузи слободу медија’’, каже новинар Синиша Вукелић.

Истраживања показују да јавни сервиси нису јавни, већ само сервиси. Комерцијалне телевизије купују људи блиски власти како би контролисали медије.

’’Застрашујућа је компромитација медијских посланика изнутра, оних људи који су се нашли унутар медија и онда из страха и личних интереса ставили у функцију тих силеџија споља’’, каже професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић.

У отежане услове рада новинара спада и поштовање Закона о слободи приступа информацијама Републике Српске, који предвиђа рок од 15 дана да институције пошаљу одговор свим грађанима, па тако и медијској кући или новинару на постављени упит. У доба интернета, гдје је проток информација брз, рок од 15 дана не оставља много простора за свеобухватну причу.

’’Оно на чему ми морамо инситирати јесте да се тај закон измијени’’, каже новинар Љиљана Смиљанић.

Комуниколози сматрају да демократија и медији иду једно с другим, али да су темељи демократских стубова дебело поткопани.

Истраживање је показало да новинарска права и медијске слободе већ годинама највише крше политичари и политичке странке. Док год буде тако, несумњиво је да ће слобода медија и новинара остати оваква каква данас јесте или ће бити и гора.



БН ТВ