Генетски код српског народа

Руководилац Српског ДНК пројекта Милан Рајевац, каже да 50 одсто Срба има словенског поријекла, док је у другој половини највише оних с генима старосједилаца Балкана.

Србија 02.05.2019 | 15:18 Додаје да су се у генетски код Срба “уписали” и Германи, али и народи са Кавказа и Блиског истока.

У бази Српског ДНК пројекта, који је прије седам година покренуло Друштво српских родословаца “Порекло”, а који се спроводи у сарадњи с Центром за форензичку и примјењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду, налази се више од 4.500 података тестираних Срба из свих крајева бивше Југославије, а који показују да је половина Срба по мушкој линији словенског поријекла.

– Ријеч је о двије основне хаплогрупе И 2а и Р 1а, док је у другој половини највише оних који имају балканско старосједилачко, односно, прасловенско поријекло – каже Рајевац за Тањуг.

ДНК истраживања су показала да је генетички код Срба, као и свих других народа, шаролик, и комбинован и од гена Германа, Келта, али и народа са Кавказа и Блиског Истока.

– Хаплогрупа И 1, која се везује за германске народе, присутна је код скоро девет процената становништва, тако да сваки десети или једанаести Србин има германско поријекло – објашњава Рајевац честе медијске наслове да је сваки десети Србин – Викинг.

Истиче да то може да се каже за Пријепоље и околину гдје је највише оних који имају поријекло од Викинга.

– Тамо их је више од 20 процената. Разлог је хаплогрупа Р 1а, иначе, карактеристична за племе Дробњака, једно од најраширенијих у српском народу – рекао је Рајевац.
 
Додао је да се у генетском запису Срба појављују и хаплогрупе за које се претпоставља да су повезане с Келтима, а са таквим поријеклом је око пет, шест одсто Срба.

Како каже, Србија има највећу базу тестираних од свих европских народа, а која, тврди Рајевац, представља релевантан узорак за анализу поријекла српског народа. 

Напомиње и да је заблуда да су гени Срба помијешани с генима Турака и тврди да се у досадашњем испитивању није појавила хаплогрупа карактеристична за турске и централноазијске народе.

– Могуће је да постоји одређени проценат хаплогрупа које су Турци пренијели на Балкан, али то није утврђено. Чак и код држављана БиХ је незнатан генетски уплив Турака – наводи Рајевац.

Додаје да Срби, Црногорци, држављани БиХ и Хрвати имају врло сличну генетику и да су И 2а и И 1а најбројније хаплогрупе код свих тих народа.

Према његовим ријечима, током претходних седам година, дошло се до низа занимљивих података на основу резултата тестираних и њихових сродника, па су тако откривене родбинске везе двојице познатих пјесника, Милутина Бојића и Милана Ракића.

– Показало се да су њих двојица имали заједничког претка. Истраживања, рецимо, указују и да би династије Карађорђевић и Обреновић могле да припадају истој грани – наводи Рајевац.

Истраживање у оквиру Српског ДНК пројекта спроводи се тестирањем Y-ДНК хромозома код мушкараца, јер се, објашњава Рајевац, тестира само Y хромозом преко којег се најпоузданије испитује поријекло, чак до неколико хиљада година уназад.

Како је појаснио, Y хромозом је порознији од X хромозома и мутира на сваких пет, шест генерација због чега су разлике између мушкараца драстичније, док су промјене X хромозома веома ријетке и зато није захвалан за такву врсту тестирања.

Напомиње да је могуће тестирати и X хромозом, али да се на основу њега не могу донијети посебни закључци, док су Y хромозоми због мутација разноврснији и погоднији за прецизније утврђивање поријекла.

(Тањуг)