Музеј: Историја и љубавне приче

Ризница српске дипломатије смјештена у Музеј у монументалном здању Министарства спољних послова у Београду чува благо које свједочи о више од осам вијекова српске дипломатије, а које сеже до средњевјековне Србије и 1188, када је дипломатска мисија као претходница сусрета владара Светог римског царства Фридриха Барбаросе и српског жупана Стефана Немање била на царском двору у Нирнбергу.

– Каријерни дипломатски корпус 29. маја, на Дан српске дипломатије, обиљежава неколико јубилеја, 180 година од Књажевске канцеларије иностраних дјела, 100 година Версајског мира и модерног краљевског дипломатског архива, као и 830 година од сусрета Барбаросе и Стефана Немање – рекла је амбасадорка Љиљана Никшић.

Управо све те чињенице, уткане у стубове Музеја дипломатије, основаног 25. априла 2012. поводом обиљежавања два вијека модерне српске дипломатије, дају престиж српској дипломатији, као једној од древних у односу на дипломатије великог броја земаља, каже Никшићева и подсјећа да Музеј крије и љубавне приче дипломата, попут оних Иве Андрића, Славка Грујића или Стане Томашевић, која се удала за норвешког синеасту тек када јој је Тито то дозволио.

Грујић се оженио кћерком америчког краља жељезнице која је одрастала уз предсједника Теодора Рузвелта, рекла је амбасадорка и додала да су били кућни пријатељи с 28. предсједником САД Томасом Вудром Вилсоном, Михајлом Пупином…

Мејбл Грујић била је велика добротоврока током Великог рата, жена која је заинтересовала велики амерички народ за малу Србију, подсјетила је Никшићева и додала да су свједочанства о тој породици чувају на универзитету Принстон, али и у Дому Јеврема Грујића.

“Извориште мотивација”

– Све те предивне приче извориште су мотивација за све нас да достигнемо такве резултате етикеције и импозантна мјеста утицаја који су они достигли – каже Љиљана Никшић.

Према њеним ријечима, српска дипломатска ризница тако свједочи и о 830 година српско-њемачког пријатељства, четири године старијем са Русима, и скоро пола века млађег са Французима.

Важно мјесто заузима и пријатељство с Великом Британијом које датира од 1837. године, као и оно са САД. То пријатејство било је на врхунцу у вријеме Пупина и Вилсона, а захваљујићи којем се прије 100 година на Бијелој кући вијорила српска застава, подсјетила је она.

– Стогодишњица обиљежавања Великог рата била је прилика да се ресетују односи са неким земљама попут традиционално савезничких – САД, Француском и Великом Британијом, јер је Србија у то вријеме била слављена. Српска застава прва се у исторји вијорила на Бијелој кући, друга је била француска 1920. и никада ниједна више – каже она. 

Музеј дипломатије чува и документа с потписима предсједника Вилсона, телеграм који је лично посало српском премијеру Николи Пашићу, али и оригинале Версајског уговора, Сенжерменског и Тријанонског споразума.

У музеју се налази и реплика Андрићеве канцеларије и његове дипломатске униформе.

– Красио ју је вез од златне срме, начињен милионом убода игле – каже Љиљана Никшић и додаје да је униформа имала и мач са седефном дршком, пелерину и капу украшену нојевим перјем.

– Велико бијело перје било је на капама амбасадора. Кратко црно на оним које су носили конзули, а један од њих био је и Бранислав Нушић – рекла је Никшићева и подсјетила да је униформе правио Гучи, као и да је у њиховој изради улогу, као костимограф, имала и супрга Иве Андрића, Милица Бабић чију је љубав наш нобеловац чеко више од двије деценије.

Дучић први амбасадор

Први амбасадор био је Јован Дучић, а прва жена на тој функцији Стана Томашевић, каже Никшић и додаје да је Томашевић постала амбасадор 1945. али да се не смије заборавити ни прва жена дипломата – кнегиња Милица, удовица кнеза (цара) Лазара Хребељановића, погинулог на Косову 1389.

– Царица Милица водила је тешке преговоре са султаном Бајазитом, морала је да да и кћеку Оливеру у харем – рекла је координаторка за очување српске дипломатске традиције.

Прича у Музеју, како додаје, почиње од бијеле и црне витирине. Бијела говори о гламуру дипломатије и њеном изворишту – од Витезова реда змаја до данас, и дипломатије светосавског пацифизма – српске дипломатске школе, док је црна посвећена свима који су дали животе служећи отаџбини и народу.

– Од 1945. до данас било је 86 терористичких напада на ДКП и у њима је страдало више од 100 људи – рекла је Љиљана Никшић и подсјетила на посљедњи напад у Либији.

Музеј чува и податке корисне за “меку” дипломатију, а један је искоришћен и приликом недавне посјете помоћника државног секретара УСА Веса Мичела коме је предат чланак из Њујорк тајмса, из 1918. у коме предсједник Вудро Вилскон каже “Славимо Косово као Дан части”.

(Тањуг) Фото: РТС