Прича: Проблем са навијачима - вишак љубави у Интеру...
. . . и мањак у Наполију! Зашто Неразури нису успели да победе ни овакав Јуве, у чему су разлози неповерења у Де Лаурентиса, како је Миха препородио Болоњу, а Ранијери Рому?
Фудбал 01.05.2019 | 22:30
После пораза од Лација и ремија са Аталантом и Ромом, Спалетијеви момци нису успели да искористе против Јувентуса ни четврту прилику да дефинитивно осигурају учешће у Лиги шампиона. Мало је недостајало да Јувентус десеткован повредама, улазак дебитанта Переире је један од показатеља, још увек ошамућен испадањем из Лиге шампиона и засићен осмим узастопним Скудетом, изађе као победник са Сан Сира.
Тим Лучана Спалетија очигледно има проблеме психолошке природе кад ни овакав Јуве није успео да победи. Парадоксално, верност навијача Интера који пуне Сан Сиро, као да су Неразури осам пута узастопно освојили скудето, има контраефеката на играче. Довољно је погледати број постигнутих голова на Сан Сиру (поготово ако изуземо голеаду против Ђенове 5:0), однос освојених бодова код куће и на гостовањима или се присетити свих чуда Самира Хандановића на голу миланског клуба. Као да Интерови играчи имају страх од својих навијача, као да их њихово присуство оптерећује, уместо да их стимулише.
Брозовић је лимит Интера. Чињеница да је кључни Спалетијев играч најбоље говори колико су ограничени домети Неразура. То се видело и код дуплог паса Роналда и Пјанића кад је хрватски фудбалер испао из игре као да је почетник, а не прекаљени играч.
Проблеме са навијачима, нема само Интер. Има их и другопласирани Наполи, али друге природе: док је у Милану проблем „вишак“ љубави, у Напуљу је све израженији мањак емпатије између клуба, или боље речено председника Аурелија Де Лаурентиса и навијача, посебно оних организованих који се налазе на чувеној „Трибини Б“ .
Односи између Де Лаурентиса и тифоза Наполија нису никада били идилични и еуфорични. Ни у најзвезданијим тренуцима Азура, без обзира што је, на страну Марадонина епизода у граду подно Везува, ДеЛаурентисова владавина најберићетнија у историји клуба. У последњих девет првенстава, укључујући и текући, Наполи није био на подијуму само два пута: четири вицешампионска наслова и три трећа места.
Велика већина Наполитанаца је убеђена да Де Лаурентис нема намеру да направи додатни напор да би Наполи освојио Скудето или направио важнији резултат у Европи. Штавише, у граду је све јаче уверење да ДеЛаурентис спрема излазну стратегију и жели да игра на карту Барија. По тим теоријама, АДЛ ће врло брзо ставити на продају клуб с намером да га се реши по уласку Барија у Серију А. Тим из Пуље је овог пролећа обезбедио повратак у Серију Ц, односно Лигу про, после проглашеног банкротства и преузимања клуба од стране фамилије Де Лаурентис.
Баријем руководи син Де Лаурентиса, а све послове око довођења играча обавља спортски директор Наполија Ђунтоли и фамилија Де Лаурентис је у главном граду Пуље, за разлику од престонице Кампање, обожавана. Барези су до неба захвални Де Лауретнису што је купио њихов клуб и уверени су да ће коначно са њим на челу постати стандардан прволигаш са европским амбицијама.
Све то је резултирало посетом од једва 10.000 гледалаца на мечу Наполија са Аталантом у Серији А, историјски негативан рекорд за Сан Паоло, и бацањем дреса Каљехона на терен Фрозинонеа којим је Шпанац желео да награди, после победе над Чочарима, једног навијача на трибинама стадиона Бенито Стирпе.
Једини начин на који Де Лаурентис може да придобије навијаче и врати ентузијазам за фудбал у Напуљу је богата кампања појачања у следећем прелазном року. Наполију је потребна радикална реформа играчког кадра. Ове године је Анчелоти искуством успео да избегне флоп, али ако бројне ствари не буду промењене, следећа сезона може да постане веома проблематична за Наполи.
Аталанта се налази у великом залету. Гасперини и његови момци сад верују заиста да могу до Лиге шампиона. Тајна Аталанте је у њеној кондиционој спремности. Није случајно да је Аталанта у последњих 20 минута утакмице освојила 22 бода: више од трећине. Када други тимови падају, Богиња расте.
Проблем за Аталанту је што нема дугачку клупу. Замене за њене стартере нису на висини и кад недостаје један или пар играча из стандардне „једанаесторке“ то се види и осећа на терену.
Клаудио Ранијери је демонстрирао у пар протеклих недеља шта значи акумулирано искуство у фудбалу и квалитет да се препознају и схвате домети и лимити властитог играчког погона. Ранијерију су биле потребне три утакмице да укачи све делиће Роминог пазла и резултати су се видели на последњих пет мечева: 11 бодова, више од два по утакмици, просек за друго, а не за четврто место.
Против Каљарија Рома је имала лагану шетњу, то се и очекивало. Утакмица на Марасију ће бити веома неизвесна, јер Ђенова још увек нема математичку сигурност да ће и следеће сезоне бити у Серији А, мада, имајући у виду распоред Емполија, тешко је поверовати да тоскански тим може да освоји више од шест бодва на следећа четири меча.
Први пут од како се вратио у Рому, Ранијери ће имати готово све играче на располагању и биће интересантно видети какав третман ће имати Заниоло, односно да ли ће Николо, уопште, бити стартер у недељу.
Рино Гатузо плаћа данак искрености и поштења. Изјаве тренера Милана колико су искрене, отворене и људске, толико су штетне за проблематичне амбијенте какав је Миланов у последњих пар сезона. Криза Росонера има много родитеља, Гатузо је само један од њих. У последња два летња прелазна рока је потрошена позамашна сума новца а костур тима је прилично скромних капацитета. Поједини фудбалери нису саткани за амбиције које има ново руководство Росонера. Пјонтек је добар играч, али није феномен како су неки брзоплето помислили, Чалханолгу и Сусо нису играчи на којима се гради будућнос, Кеси и Бакајоко су чиста снага без одговарајућег квалитета који би дао додатну вредност, Родригез је просечан, Калабрија још мора да расте.
Синиша Михајловић заслужује посебан параграф. Не ради се само о учинку - 23 бода на 13 утакмица - више је реч о игри Болоње, понашању фудбалера на терену, амбијенту који се креирао од доласка Синише. Болоња је под палицом Филипа Инзагија изгледала као угашен тим: без воље, талента, кондиције. Просто је невероватно да исти тим који је клизио ка Серији Б у неколико месеци доживи такав препород. Просек бодова Болоње са Михом на клупи је на нивоу Аталантиног, дакле за Лигу шампиона.
Највећи проблем Болоње са Инзагијем је била неефикасност, толико да су се у Болоњи шалили на свој рачун да би било боље да се Пипо скине и заигра на терену уместо што маше рукама између клупе и аут линије. Михајловић је дуплирао број голова тако што је почео да игра без класичног центарфора, односно са лажном деветком Паласијом, дајући потврду да ефикасност једног тима много више детерминише игра него појединачни квалитети голгетера.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар