Лоша политика и комшијске свађе

Због политичких сукоба и све лошијих односа са Србијом и Хрватском, највише трпе грађани Босне и Херцеговина, јер је економска сарадња успорена, а све више проблема има у комуникацији и трговини.  

Босна и Херцеговина 01.05.2019 | 08:49 Хрватска не подржава хрватског члана Предсједништва БиХ, бошњачки представници желе да дижу ограду на граници са Србијом, Србија тражи 40 километара квадратних од БиХ, а на све то, Пељешки мост подигао је тензије између БиХ и Хрватске.

Ово су само неки од актуелних проблема које имају државе, које су некад биле једна.

Слушајући политичаре можемо закључити да је БиХ у све горим односима са својим првим комшијама, а стручњаци сматрају да све то зависи од унутрашњих актера који диктирају те односе.

Сагласан са тим је и професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја.

Он сматра да је очигледно да БиХ има унутрашњу пукотину када је у питању сарадња са другима, а то се не односи само на регион него и на остале глобалне актере као што су САД, Русија, Кина…

– Постоје различите политике које се воде у поједнима заједницама у БиХ, што никако није обећавајуће за БиХ. Посљедице тога се већ осјете, а то је управо спора економска сарадња. Људи индиректно пате, теже се комуницира, тргује и размењује роба – објашњава Шолаја.

Додаје да су се сви индекси којима се мјери стање у БиХ уназад неколико година погоршава.

– Тако да те државе колико год имају неке интересе настоје да се БиХ све мање намеће као терет, а то значи да је она све мање присутна у њиховим унутрашњим политикама – рекао је он.

Историчар и дипломата, Слободан Шоја, тврди да међу земљама никада нема проблема, већ да је проблем међу људима.

– Тако је увијек било, поготово када је у питању Балкан. Од тога ко су лидери земаља на Балкану, зависи какви су међуљудски односи. Пуно би боље било уколико би све земље имале бољу економску и културолоску ситуацију да би могли мало да се приближе Европи. Проблеми који постоје са двије главне сусједне земље, а то је питање је најчешће питање граница – објашњава Шоја. 

Он додаје да не треба никакав посебан ангажман политичара да се ова ситуација поправи.

– Помирење није никакав посао лидера политичких странака, за то је потребно само да се понашамо нормалнао. Мене не треба нико мирити, јер нисам ни посвађан ни са ким – рекао је Шоја, те додао да БиХ треба диригенте који знају ноте, јер ови само млатарају.

Политички аналитичар Вехид Шехић сматра да лоши односи са првим комшијама показују незрелост домаћих политичара.

– Са онима са којима требамо имати набоље односе ми имамо лоше, а то показује незрелост, не само нас него и наших суседа, јер регионалну стабилност одређују власти у овим државама. Изгледа да постоји степен неповјерења, неразумијевања што отежава наше односе и отежава ауторите ове власти – сматра Шехић.

Он наглашава да државе које нису спремне да са првим комшијама имају добре односе, тешко могу да их остваре са било киме.

– То је генерелано проблем у БиХ, јер идемо из кризе у кризу, а све се, што је посебно опасно, преноси на неке етничке смјернице, што је апослутно неприхватљиво – рекао је он.

Шоја: Од Вардара до Триглава нема државника

Шоја објашњава да проблема има онолико колико се о њима прича, те да  мудро државно руководство широј јавности не прича о свим проблемима и не шири тензије да комшијама.

– Има пуно ствари који су код нас негативне, а покушавају се ријешити уз присуство медија. Основа балканске политике је да свађа мора бити јавна, а не приватна, а приватно су углавном сви који се јавно свађају у добром односима. Тако да смо сви ми жртве једног феномена у коме је прича о сукобљавању постала и потреба да се дижу тензије како би се хомогенизирала маса. Имамо тај додатни проблем нисмо те среће да имамо врхунске државнике. Сигуран сам да од Вардара до триглавна нема државника, нема особе која може да понесе ту титулу – закључио је Шоја.

(Српскаинфо)