Наставак осипања бх. радне снаге

У Босни и Херцеговини је настављено осипање радне снаге с обзиром на то да регистровани број незапослених расте значајно брже него новозапосленост, истакнуто је у најновијем кварталном економском извјештају Европске комисије за земље у процесу проширења.

Босна и Херцеговина 30.04.2019 | 07:28 Наиме, како су истакли, овако значајна разлика сугерише да је дошло до значајног смањења удјела радне снаге, што се, иако се тако експлицитно не наводи, односи на исељавање радника у земље ЕУ. Према њиховим подацима у односу на исти период лани, запосленост је у четвртом кварталу прошле године повећана за 2,2 одсто, а регистрована незапосленост смањена је за 7,5 одсто. У односу на јануар, пак, регистрована незапосленост смањена је за 8,4 одсто.

У апсолутним износима, како кажу у Европској комисији, у протеклих годину дана број запослених порастао је за 32.000, док је број незапослених мањи за 40.000.

Добра вијест је да су плате у протеклих годину дана порасле за 4,2 одсто, односно за 2,7 одсто ако се узме у обзир раст инфлације у истом периоду. Највеће повећање плата је, како је истакнуто, дошло у областима грађевинарства, трговине некретнинама и у финансијском сектору.

Дефицит је смањен за пола одсто бруто домаћег производа и износи четири одсто, а истакнут је и забрињавајући тренд смањења раста извоза усљед смањења потражње у Европи. Ова смањена потражња је, како су навели, довела до смањења индустријске производње за 0,4 одсто у односу на цијелу годину, те за 6,5 одсто у јануару и 3,5 одсто у фебруару.

"Смањење потражње из иностранства вјероватно је узрок томе с обзиром на то да је потрошња унутар БиХ солидно расла", нагласили су они.

Додају да је у јануару извоз ослабио за 5,8 одсто, али да се опоравио у фебруару са 2,2 одсто. Најзаслужнији за опоравак су, како је наглашено, извоз у Хрватску, Њемачку, Италију и Србију.

Јавни дуг смањен је на 35,5 одсто, а јавни приходи су, како је наведено, у протеклом периоду имали солидну основу.

Потрошња на плате у јавном сектору је ограничена владиним мјерама, а приједлози за буџете у 2019. години предвиђају укупни дефицит у износу од један одсто. 

Иначе, када је јавни дуг у питању, три највећа кредитора су Свјетска банка са 23 одсто, Европска инвестициона банка са 22 одсто, те Европска банка за обнову и развој са 10 одсто.

Коментаришући исељавање из БиХ, Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже да се земља тешко може такмичити са земљама које нуде веће плате, боље услове рада и пословни амбијент.

"Ни послови које они тамо буду радили неће бити можда најбоље плаћени, али ипак је то много боље у односу на оно што могу зарадити ако остану у БиХ. Да би се превазишао овај проблем, биће потребно изједначити тржишта радне снаге, иначе ће то ићи тешко", рекао је Радивојац.

Он је указао и на још један битан проблем, који се односи на то да БиХ плаћа школовање људи који онда оду да раде у Њемачку, а на чије образовање та земља ништа не троши.

"Кад дође нека економска криза у Њемачку и ти радници више тамо не буду потребни, они ће се онда вратити у БиХ и пасти на терет нашег здравственог система", нагласио је Радивојац и подсјетио на своју стару идеју да нови Савјет министара тражи од Европске комисије да на неки начин обештети БиХ јер профитирају од радника у чије образовање нису ништа улагали.

Три највећа кредитора

23 одсто Свјетска банка
22 одсто Европска инвестициона банка
10 одсто Европска банка за обнову и развој

(Независне)