Nastavak osipanja bh. radne snage

U Bosni i Hercegovini je nastavljeno osipanje radne snage s obzirom na to da registrovani broj nezaposlenih raste značajno brže nego novozaposlenost, istaknuto je u najnovijem kvartalnom ekonomskom izvještaju Evropske komisije za zemlje u procesu proširenja.

Bosna i Hercegovina 30.04.2019 | 07:28 Naime, kako su istakli, ovako značajna razlika sugeriše da je došlo do značajnog smanjenja udjela radne snage, što se, iako se tako eksplicitno ne navodi, odnosi na iseljavanje radnika u zemlje EU. Prema njihovim podacima u odnosu na isti period lani, zaposlenost je u četvrtom kvartalu prošle godine povećana za 2,2 odsto, a registrovana nezaposlenost smanjena je za 7,5 odsto. U odnosu na januar, pak, registrovana nezaposlenost smanjena je za 8,4 odsto.

U apsolutnim iznosima, kako kažu u Evropskoj komisiji, u proteklih godinu dana broj zaposlenih porastao je za 32.000, dok je broj nezaposlenih manji za 40.000.

Dobra vijest je da su plate u proteklih godinu dana porasle za 4,2 odsto, odnosno za 2,7 odsto ako se uzme u obzir rast inflacije u istom periodu. Najveće povećanje plata je, kako je istaknuto, došlo u oblastima građevinarstva, trgovine nekretninama i u finansijskom sektoru.

Deficit je smanjen za pola odsto bruto domaćeg proizvoda i iznosi četiri odsto, a istaknut je i zabrinjavajući trend smanjenja rasta izvoza usljed smanjenja potražnje u Evropi. Ova smanjena potražnja je, kako su naveli, dovela do smanjenja industrijske proizvodnje za 0,4 odsto u odnosu na cijelu godinu, te za 6,5 odsto u januaru i 3,5 odsto u februaru.

"Smanjenje potražnje iz inostranstva vjerovatno je uzrok tome s obzirom na to da je potrošnja unutar BiH solidno rasla", naglasili su oni.

Dodaju da je u januaru izvoz oslabio za 5,8 odsto, ali da se oporavio u februaru sa 2,2 odsto. Najzaslužniji za oporavak su, kako je naglašeno, izvoz u Hrvatsku, Njemačku, Italiju i Srbiju.

Javni dug smanjen je na 35,5 odsto, a javni prihodi su, kako je navedeno, u proteklom periodu imali solidnu osnovu.

Potrošnja na plate u javnom sektoru je ograničena vladinim mjerama, a prijedlozi za budžete u 2019. godini predviđaju ukupni deficit u iznosu od jedan odsto. 

Inače, kada je javni dug u pitanju, tri najveća kreditora su Svjetska banka sa 23 odsto, Evropska investiciona banka sa 22 odsto, te Evropska banka za obnovu i razvoj sa 10 odsto.

Komentarišući iseljavanje iz BiH, Goran Radivojac, profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, kaže da se zemlja teško može takmičiti sa zemljama koje nude veće plate, bolje uslove rada i poslovni ambijent.

"Ni poslovi koje oni tamo budu radili neće biti možda najbolje plaćeni, ali ipak je to mnogo bolje u odnosu na ono što mogu zaraditi ako ostanu u BiH. Da bi se prevazišao ovaj problem, biće potrebno izjednačiti tržišta radne snage, inače će to ići teško", rekao je Radivojac.

On je ukazao i na još jedan bitan problem, koji se odnosi na to da BiH plaća školovanje ljudi koji onda odu da rade u Njemačku, a na čije obrazovanje ta zemlja ništa ne troši.

"Kad dođe neka ekonomska kriza u Njemačku i ti radnici više tamo ne budu potrebni, oni će se onda vratiti u BiH i pasti na teret našeg zdravstvenog sistema", naglasio je Radivojac i podsjetio na svoju staru ideju da novi Savjet ministara traži od Evropske komisije da na neki način obešteti BiH jer profitiraju od radnika u čije obrazovanje nisu ništa ulagali.

Tri najveća kreditora

23 odsto Svjetska banka
22 odsto Evropska investiciona banka
10 odsto Evropska banka za obnovu i razvoj

(Nezavisne)