Отказ није смак свијета

Дати отказ данас се сматра врстом храбрости. Нарочито ако осим посла који сте обављали и нисте баш вичним неким другим. Управо у таквој ситуацији нашла се један Београђанка. Ово је прича о њој, али и идеји за покретање сопственог бизниса.

Занимљивости 28.04.2019 | 13:08 Када је после петнаест година рада на пројектовању намештаја и ентеријера Драгана Стојадиновић одлучила да спакује торбу и напусти стални посао, није могла ни да замисли да ће јој управо израда торби бити ново занимање.

„Желела сам да радим нешто да представљам Србију, односно српску традицију, српску културну баштину. И прво кад сам почела да шијем. Пали су ми на памет одевни предметни, међутим сматрам да је то сувише лично. Торба је нешто што се уклапа уз сваки стил и верујем да би се свидело туристима. Поготово што радим модерни дизајн, који може да се уклопи добро уз савремени начин одевања и стил живота“, објашњава Драгана Стојадиновић.

Њен стил живота подразумева редовна планинарења и посете манастирима. Баш у њима проналази инспирацију за дизајнирање торби, пресликавајући орнаменте на различите материјале.

„Тренутно радим торбе од текстила у комбинацији са кожом, затим заступљен је плиш у комбинацији са дрвеним ручкама које ми прави столар према мом цртежу“, открива нам ова дизајнерка.

Смисао за детаљ, избор боја, умешност у цртању-све то подразумевао је претходни посао, а исто то јој је и данас потребно. Оно за чим не жали је доказивање у мушком друштву, које је трајало од првог дана.

Када је у децембру 2017. дала отказ Драгана није мировала, већ се пријавила на конкурс за самозапошљавање Националне службе. Средства која је добила била су довољна да је инспиришу али недовољна да покрене посао. И зато да би ова машина прорадила морала је да уложи сопствену уштеђевину.

Пре тога се уписала на курс шивења, јер је након отказа схватила да би се упустила у нови посао и те како мора да учи.

„Људи кад почну да живе за ту идеју, онда наилазе на људе који то препознају, препознају тај сјај у очима. И тако сам наишла на једног од најбољих ташнера у граду. Прво нисам могла да га добијем на телефон месецима, на крају кад сам га упознала, он је и те како био расположен да мени покаже доста тога о том занату“, каже Драгана.

Савладала је занат, а онда се појавио нови задатак – улога предузетница у Србији. а ево како се Драгана сналази у њој.

„Предузетништво у земљи Србији није нимало једноставно. Ти дупло више радиш, можда у почетку не зарађујеш или дупло мање зарађујеш. Али, једноставно, имаш неки циљ виши и живиш за ту своју идеју. Сваки дан размишљаш о томе и последња мисао увече ти буде посао, и прва мисао ујутру и осетиш у стомаку. Ја овај посао осим зараде видим и као мисију да промовишем српску културну баштину. Са друге стране и мисију да охрабрим жене које се налазе у сличној ситуацији“, указује нам предузетница.

Њу храбри што су жене спремне да понесу њене торбе, а како нам каже планира да направи и мало ракошнију колекцију, јер прилагођавање трендовима види као рецепт за успех.

РТС
фото:интернет