Прича: Скица за портрет Савиног тренерског квалитета...
Партизану гостовање на Маракани није важно само из резултатског смисла. . .
Фудбал 25.04.2019 | 16:30
Док Владан Милојевић циља прву победу над вечитим ривалом ове сезоне, Саво Милошевић 160. судар београдских великана чека као човек коме се указује шанса да за 90 минута обезбеди себи поверење у оном делу јавности које не гледа балгонаклоно ка његовим тренерским способностима.
Прилика је ту. Ваља је зграбити, пошто нема ништа лепше него покварити славље вероватно будућем прваку, још на његовом стадиону, запржити му чорбу, а успут себи изградити статус какав је мало који тренер имао у последње време на клупи црно-белих. Откако је дошло до промене власти, откако су садашњи ченици у клубу (децембар 2014), само је Марко Николић у сезони овенчаној дуплом круном успео да добије дерби(је). Таквим подвигом нису успели да се подиче ни Зоран Милинковић, ни Иван Томић, ни Мирослав Ђукић, ни Зоран Мирковић. Занимљиво, сви су имали предност у првим тренерским деулима са Звездом, али нико није изашао као славјеник, осим Николића. У међувремену за командама Парног ваљак седео је и Љубинко Друловић, међутим, толико се кратко задржао да није ни дочекао окршај са црвено-белима.
Овај вечерашњи (19 часова, ТВ Аренаспорт 1, О2) битан је за црно-беле у такмичарском смислу, јер још нису обезбедили пласман у квалификације за Лигу Европе, али делује да је, на дуге стазе, важнији Сави Милошевићу. Да се одмах види има ли тренерском шлифа како тврди да му је рекао сер Алекс Фергусон, може ли да окрене ситуацију у своју корист и може ли на новој позицији, као у играчким данима, да буде једнако кобан по највећег ривала.
За тачно четири седмице колико седи на клупи Партизана, Милошевић је добио двапут Чукарички (3:2:, 3:0) и тукао Раднички у првој полуфинаној утакмици Купа Србије (1:0). Све код куће. Преостале три утакмице – од Напретка, Војводине и Радничког, у гостима – изгубио што јасно указује да проблем није (само) до њега, већ до лоше селекције тима и његових психолошких траума, стицаних током сезоне, из које их не би, утисак је, избавио и неки искуснији тренер. Какви су му капацитети, чиме све располаже, како реагује под притиском великих навијачких очекивања, да ли је спремио неки специјал... Све поменуто требало би, уСавином случају, да се оцрта на терену Маракане, па да се на практичном примеру види има ли идеја о његовом ангажману прођу. Победа би значила више од три бода, куповину мира у кући пред завршницу сезоне, замајац уочи преосталих утакмица плеј-офа, раст самопоуздања и показатељ да би бивши голгетер, можда, дугорочно могао да донесе Партизану више него што се мисли.
Милошевић никад није имао велику наклоност Партизанових навијача, чак ни кад је тресао мреже, међутим, сваки дан је нова шанса, а како Гробари више од свега воле славље на Маракани, порасле би Милошевићевеакције само под условом да у директном дуелу покаже да је од Владана Милојевића бољи. Била би нека стицања поверења за дане будуће, у којима ваља спремати тим за реванш полуфунала Купа,, евентуално борбу за пехар, али и избор играча у летњем прелазном року пошто је извесно да ће тај посао – кад већ клуб нема спортског директора – радити и тренер.
Чак и да после Томића, Ђукића и Мирковића, постане Саво четврти тренер Партизана који не може да савлада Црвену звезду ништа епохално се на црно-белој страни Топчидерског брда неће променити. Осим што ће борба за европску визу постати компликованија, а скица за портрет његових тренерских квалитета бистрија. Засад је црно-бела, са по три победе и пораза у шест утакмице и неким значајним напретком игре за месец дана.
Само, као и у животу, тако и у фудбалу један сусрет мења све. Ни Славиша Јокановић није пројектован за тренера, изгубио је први дерби – такође на Маракани – да би касније постао човек чије име српски поклоници фудбала изговарају са поштовањем, иако су тог 1. марта 2008. многи говорили како „овај нема појма“.
Има ли Саво Милошевић?
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар