Priča: Skica za portret Savinog trenerskog kvaliteta...
Partizanu gostovanje na Marakani nije važno samo iz rezultatskog smisla. . .
Fudbal 25.04.2019 | 16:30
Dok Vladan Milojević cilja prvu pobedu nad večitim rivalom ove sezone, Savo Milošević 160. sudar beogradskih velikana čeka kao čovek kome se ukazuje šansa da za 90 minuta obezbedi sebi poverenje u onom delu javnosti koje ne gleda balgonaklono ka njegovim trenerskim sposobnostima.
Prilika je tu. Valja je zgrabiti, pošto nema ništa lepše nego pokvariti slavlje verovatno budućem prvaku, još na njegovom stadionu, zapržiti mu čorbu, a usput sebi izgraditi status kakav je malo koji trener imao u poslednje vreme na klupi crno-belih. Otkako je došlo do promene vlasti, otkako su sadašnji čenici u klubu (decembar 2014), samo je Marko Nikolić u sezoni ovenčanoj duplom krunom uspeo da dobije derbi(je). Takvim podvigom nisu uspeli da se podiče ni Zoran Milinković, ni Ivan Tomić, ni Miroslav Đukić, ni Zoran Mirković. Zanimljivo, svi su imali prednost u prvim trenerskim deulima sa Zvezdom, ali niko nije izašao kao slavjenik, osim Nikolića. U međuvremenu za komandama Parnog valjak sedeo je i Ljubinko Drulović, međutim, toliko se kratko zadržao da nije ni dočekao okršaj sa crveno-belima.
Ovaj večerašnji (19 časova, TV Arenasport 1, O2) bitan je za crno-bele u takmičarskom smislu, jer još nisu obezbedili plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope, ali deluje da je, na duge staze, važniji Savi Miloševiću. Da se odmah vidi ima li trenerskom šlifa kako tvrdi da mu je rekao ser Aleks Ferguson, može li da okrene situaciju u svoju korist i može li na novoj poziciji, kao u igračkim danima, da bude jednako koban po najvećeg rivala.
Za tačno četiri sedmice koliko sedi na klupi Partizana, Milošević je dobio dvaput Čukarički (3:2:, 3:0) i tukao Radnički u prvoj polufinanoj utakmici Kupa Srbije (1:0). Sve kod kuće. Preostale tri utakmice – od Napretka, Vojvodine i Radničkog, u gostima – izgubio što jasno ukazuje da problem nije (samo) do njega, već do loše selekcije tima i njegovih psiholoških trauma, sticanih tokom sezone, iz koje ih ne bi, utisak je, izbavio i neki iskusniji trener. Kakvi su mu kapaciteti, čime sve raspolaže, kako reaguje pod pritiskom velikih navijačkih očekivanja, da li je spremio neki specijal... Sve pomenuto trebalo bi, uSavinom slučaju, da se ocrta na terenu Marakane, pa da se na praktičnom primeru vidi ima li ideja o njegovom angažmanu prođu. Pobeda bi značila više od tri boda, kupovinu mira u kući pred završnicu sezone, zamajac uoči preostalih utakmica plej-ofa, rast samopouzdanja i pokazatelj da bi bivši golgeter, možda, dugoročno mogao da donese Partizanu više nego što se misli.
Milošević nikad nije imao veliku naklonost Partizanovih navijača, čak ni kad je tresao mreže, međutim, svaki dan je nova šansa, a kako Grobari više od svega vole slavlje na Marakani, porasle bi Miloševićeveakcije samo pod uslovom da u direktnom duelu pokaže da je od Vladana Milojevića bolji. Bila bi neka sticanja poverenja za dane buduće, u kojima valja spremati tim za revanš polufunala Kupa,, eventualno borbu za pehar, ali i izbor igrača u letnjem prelaznom roku pošto je izvesno da će taj posao – kad već klub nema sportskog direktora – raditi i trener.
Čak i da posle Tomića, Đukića i Mirkovića, postane Savo četvrti trener Partizana koji ne može da savlada Crvenu zvezdu ništa epohalno se na crno-beloj strani Topčiderskog brda neće promeniti. Osim što će borba za evropsku vizu postati komplikovanija, a skica za portret njegovih trenerskih kvaliteta bistrija. Zasad je crno-bela, sa po tri pobede i poraza u šest utakmice i nekim značajnim napretkom igre za mesec dana.
Samo, kao i u životu, tako i u fudbalu jedan susret menja sve. Ni Slaviša Jokanović nije projektovan za trenera, izgubio je prvi derbi – takođe na Marakani – da bi kasnije postao čovek čije ime srpski poklonici fudbala izgovaraju sa poštovanjem, iako su tog 1. marta 2008. mnogi govorili kako „ovaj nema pojma“.
Ima li Savo Milošević?
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar