Суочавање с грешкама, посљедња шанса за Риверса...

. . . и сећање на Репешин и Гордићев подвиг! О утакмици за нама, данима одмора и свему што се очекује у понедељак од 19 часова.

Кошарка 20.04.2019 | 22:50 Познати амерички писац Џон Максвел имао је своју визију успеха:

„Човек мора да буде довољно велики да призна грешке, довољно паметан да из њих профитира и довољно снажан да их исправи“.

Кошаркаши Црвене звезде су од синоћ у овом, зачараном кругу. Имала је на талону противника и шампионски пехар, али је лоше одиграла карте. Као када у таблићу баците карту у празно, а онда се лупите по челу и схватите да сте могли да однесете све јер сте имали краља који се, ето, напрасно појавио у руци. Тако је синоћ Црвена звезда повукла неколико потеза без правог смисла, изгубила велику предност и сада ће се победник решавати у последњем дељењу, где је практично све отворено и можда ће опет ситни детаљи одлучивати, па ће се гледати ко има „три на карте“...

Како то често воли да каже Милан Томић, алиби приче не смеју да постоје. То није одлика правих шампиона. Ако жели да опет буде велика, Црвена звезда је после оглашавања сирене, већ у свлачионици Спортског центра Морача морала да призна грешку. Да схвати да јој није крив нико друго, већ да је сама дошла у овај положај. 

- Атмосфера, иначе централна тема целог финала и нешто што је бацило сенку на кошаркашку игру у региону, синоћ је била у границама стандардног навијачког фолклора, без екстремних ситуација. Критеријум и одлуке судијске тројке јесу за дискусију, али то је предмет за дисциплинске органе. Остаје, пак, горка пилула сервирана на словеначком тањиру... - 

Први корак ка признавању грешака је лоцирање проблема. Односно, анализирају потребне ситуације како би се у овом временском теснацу извукле важне лекције и у понедељак направио тај дуго чекани одлучујући корак ка титули. Тако би Звезда доказала да је паметна да профитира из, искључиво, својих грешака. А, било их је подоста. Неке ствари немогуће је изменити преко ноћи. Могуће је направити одређене тактичке корекције, што ће бити главно задужење стручног штаба, уз инсистирање на гушењу сувишних реакција људи који не одазивају на оно „тренеру“. Заиста је Милан Томић био у праву када је рекао да су ситнице одлучиле. Исте би, нажалост, могле скупо да их коштају Звезду, али комплетан тим верује у снагу праве реакције, пуних трибина и победе за успешан крај сезоне. Тако је, уосталом, било и када је на другој страни терена био Партизан. Будућност је, опет, нешто сасвим друго.

Поглед на статистику каже да је Будућност у досадашњих 30 гостовања кроз регионално такмичење и Евролигу остварила тек седам тријумфа – Цедевита, Мега Бемакс, Олимпија, ФМП, Задар, Морнар, Игокеа. Дакле, од тог броја, против свих учесника овогодишњег плеј-офа Јадранске лиге и ривала из европске елите, остаје само један брејк – против Цедевите у мајсторици полуфинала. Иако би се лако могао донети исхитрени закључак да је Будућност „домаћинска“ екипа, довољна је и та победа да се Црвена звезда пребаци у режим максималног опреза.

Истина, Цедевита може само да сања удар набоја у Пиониру, али треба бити свестан комплетне ситуација и да, на крају, навијачи не могу да пробаце лопту кроз обруч, него само актери на паркету. Публика може само да направи амбијент где ће једнима бити лакше, а другима теже да до пехара дођу. Зато је психичко стање два тима од невероватног значаја. Црвена звезда је себи на леђа набацила огроман терен, још ће бити теже ако у ротацији заиста не буду Џо Регланд и(ли) Стратос Перпероглу, док кошаркаши Будућности коначно могу да одиграју растерећено. Јер, после оних „-57“ у два уводна меча знају да могу само много тога да добију. Иако је титула и даље у фокусу, испуњен је велики задатак и финале је враћено у Београд. Ако се опет руке опусте и догоди дан какав су имали Едвин Џексон и Норис Кол, а Били Берон опет буде растрзан између плејмејкерских и шутерских обавеза, без помоћи осталих, Црвена звезда ће себи приписати смртну казну.

Стручном штабу је зато потребно да пронађе идеалана модус и врати Филипа Човића у оптимално стање, јер је његов учинак на маргинама у готово три четвртине укупног времена проведеног на паркету у Подгорици. Недостаје и неко ко ће имати довољно шлифа да преузме одговорност и растерети Билија Берона. Тај „неко“ је морао да буде Кеј Си Риверс, поготово сада када је Перпероглу изван свих калкулација. Рећи ће неко да се нису поклопиле енергије и да су обојица одиграли добро у погрешно време, али треба ствари назвати правим именом и рећи да је Риверсупрскао са шест узастопних промашаја из игре.

Понедељак му је последња шанса да купи навијаче и остане им у лепом сећању, јер ће у супротном бити означен као тотални промашај. Једно одлично и једно солидно полувреме за комплетан плеј-оф никако не могу да буду добра референца за играча Риверсовог имена и реномеа. А, када се све ово заврши, његове услуге биће можда и сувишне. Примарни је циљ освојити АБА лигу и вратити Евролигу у Београд и он је зато ангажован. Суперлига није сада у мислима и вероватно се нико не би љутио ако се и не би одбранила. С њим или без њега.

За утеху треба да остане то што је Звезда и поред свега била на два поседа од победе... Огњен Добрић је поново имао своју партију из другог плана, Мохамед Фаје је с непуне 34 године одиграо безмало 39 минута и био јако користан за тим. Мајк Цирбес и Мајкл Оџо су били у свом ритму, вратили су се у рекет, оптеретили противничке центре и знали да направе проблем. Сви ће желети да своје роле понове у понедељак, јер би тако значајно олакшали посао Црвеној звезди.

На крају, не треба заборавити да је Јасмин Репеша у не тако давној прошлости већ искусио тај слатки осећај победе и освете после два пораза заостатка у плеј-офу. Било је то полуфиналу Јадранске лиге 2015. године, у време када је био тренер Цедевите. Ироније ли, тада је елиминисао Будућност Игора Јововића, која је баш као и Звезда сада серију отворила с две победе и била надомак великог финала. Кључни човек у потирању Плавих био је, занимљиво, Немања Гордић. Уз њега и Миро Билан, Роко Лени Укић и Марко Томас. Не враћајући се на неке старе тренерске заслуге и каква су времена била те 2015. године, Репеша остаје као један од ретких тренера са оваквим подвигом у џепу. 

Ако је пораз у финалу Купа Радивоја Кораћа био последња опомена пред финиш сезоне, Црвена звезда достигла је тачку после које нема повратка. У понедељак не мора да покаже најбоље овосезонско издање, већ само оно што је потребно да се пехар не врати у Подгорицу заједно с кошаркашима Будућности. Ништа више, ни мање од тога.

Сада је на најважнијем испиту – да покаже да је довољно снажна да исправи све грешке и победи!

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт