"У моје вријеме није било шансе да неко са улице скочи у водитељску позицију"

Чувени југословенски ТВ водитељ Оливер Млакар каже да је имао много љубавних понуда, али је свима одолео. "Да би био добар водитељ, мораш да радиш на себи и да будеш учтив, јер улазиш људима у куће".

Занимљивости 16.04.2019 | 12:17 Постоје ТВ лица за које мислимо да су нам чланови породица. У време бивше Југославије, када није било модерних технологија, већ радија и телевизије, водитељи су били попут митских бића, а популарност појединих била је сразмерна оној која се показивала према глумицама и глумцима.

Један од таквих свакако је био Оливер Млакар, вишедеценијски ТВ водитељ, који је водио један од најомиљенијхих квизова у овом региону свих времена - Квискотеку. Али, улазио је у домове Југословена и у друштву чувеног кувара Стеве Карапанџе, откривајући у 19.15 часова "мале тајне великих мајстора кухиње", са све "жлицом вегете и чешњем чешњака".

"О, како се тада добро јело, Стево је спремао дивоте, сатима се то кувало пред предвечерњу емисију. Само због оних неколико минута колико је на ТВ-у трајала... А онда, када бисмо све снимили, окупили бисмо се око стола и све то појели. Колико сам само тих кувања снимио, а нисам јадан ништа научио да кувам. По том питању сам тотални антиталенат", присетио се Млакар у интервјуу сплитској "Слободној Далмацији".

Млакар је почео каријеру водитеља на радију, а потом је кроз учење и стални рад, градио и изградио у једног од најтраженијих водитеља у Југославији. Реално говорећи, био је звезда.

Некада није могао "свако" да постане водитељ. Млакар каже да су некадашњи критеријуми били много строжи него данас, а чак је и у позним годинама сваке недеље пролазио говорне вежбе са професионалцима.

Водитељ је морао да буде пристојна, учтив, ненаметљив, јер си улазио људима у домове путем телевизије.

"Нема шансе да би неко у оно моје време директно с улице могао да скочи у водитељску или истурену новинарску позицију. У то време ишло се поступно, полако, брусило се знање, пазило се на сваки корак. Све је некако било много, много озбиљније... Много смо радили на себи, па улазили смо људима у куће сваки дан, били смо им у гостима. Од водитеља се очекивало да буде пристојно одевени, обријани, без неуредне, као лежерно пуштене брадице, непочешљане косе, видљивих тетоважа... Тада су критеријуми били строжи", каже он.

Данас и не гледа много телевизију, евентуално неку италијанску емисију.

"Држим се старе школе, за сцену се треба припремити, треба баратати знањем. Не сме се муцати, губити. Не могу да коментаришем неке данашње водитеље или новинаре, али могу да кажем да понекад нису криви ни новинари. Уредници су ти који морају да процене ситуацију", каже Оливер Млакар.

Квиз "Квискотека" му је донео велику славу, није било човека у Југославији који га није знао. Имао је, признаје данас, много љубавних понуда, али он ниједној није "поклекао". Увек је био веран својој супрузи Дуњи, са којом је више од 50 година.

"Ма, било је тих љубавних понуда, стизале су преко порукица остављених на радном столу. Долазиле су телефоном, преко пријатеља, колега. Али, одувек је била и постојала само моја Дуња. Све те понуде, све је то било у стилу - узалуд вам труд свирачи. Био сам чврстог карактера, неумољив. И тада и сада своју сам породицу чувао као кап воде на длану. Велику популарност никада нисам користио, ни тада ни сада. Али, јесам, осечао сам популарност", каже он.

Велику част му је својевремено указао сарајевски кантааутор новије генерације Едо Маајка.

"Пре неколико година изненадио ме позив Еде Маајке, тражио је да му најавим концерт у Дому спортова. И дођем ја, одрадим своје. Али све се мислим па зашто ја, није то моја публика, ја сам ипак из потпуно другог филма. И питам га после: Едо, шта ти би, зашто си баш мене звао? А каже он мени да му је отац увек говорио: 'Нико си и ништа док те не најави Оливер Млакар'".

Б 92
фото:интернет