Домаћи сир иде на кинеску трпезу

Тврди сир, мед и вино први су производи који би из БиХ могли бити извезени у Кину, истакао је за "Независне" Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Босна и Херцеговина 16.04.2019 | 08:08 Босна и Херцеговина је прошле године с кинеском страном потписала споразум у области ветеринарства, али све до пословног форума земаља средње и источне Европе и Кине, који је недавно завршен у Дубровнику, прецизнијих информација о напретку није било.

Након састанка с представницима једне од најмногољуднијих земаља на свијету, Шаровић је, како нам је потврдио, увјерен како ће проблем бити ускоро ријешен те како ће се домаћим произвођачима отворити тржиште од око 1,4 милијарде становника.

"Кинеска страна се сложила да убрза своје процедуре и да одобри извоз нашим компанијама. На састанку с кинеским премијером био је и њихов министар пољопривреде", казао је Шаровић.

Подсјећамо, Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине упутила је у јулу прошле године захтјев за одобравање извоза производа од млијека и меда, за шта је постојао интерес домаћих произвођача.

Ненад Вукоје, директор Мљекаре "Пађени" из Билеће, вјерује како постоји перспектива за извоз, бар када су тврди сиреви у питању.

"У питању је производ који има добру цијену, која се креће између седам и десет евра по килограму, и могао би без проблема да поднесе транспорт авионом. Надам се да ће извоз да заживи", казао је Вукоје за "Независне".

Фарук Борић, извршни директор Центра за промоцију и развој Иницијативе "Појас и пут", каже како БиХ од сарадње с Кином на овом плану може само профитирати.

Ипак, упозорава како је могуће да се појави неколико проблема који нису ништа ново када је ријеч о пословању с Кином генерално.

"Прије свега, ријеч је о количинама које можемо извести, а оне, било да је ријеч о вину, меду или етеричном уљу на примјер од смиља, могу у најбољем случају задовољити потребе једног просјечног кинеског вишемилионског града.

Други проблем је непознавање производа из БиХ на кинеском тржишту и ту би требало користити постојеће механизме за пласман и презентацију производа, као што је 16+1, који НР Кина фаворизира.

Трећи проблем је разједињеност привредних субјеката у датим секторима. Држим да би се формирањем кластера или заједничким наступом, па чак и регионалним увезивањем, постигли много бољи резултати", оцјењује Борић.

И поред свега, он излазак на кинеско тржиште сматра једним од најзначајнијих успјеха извозно оријентисане пољопривредно-прехрамбене индустрије.

БиХ, иначе, с овим азијским дивом има веома лош однос у спољнотрговинској размјени.

Тако је извоз прошле године износио нешто мање од 37 милиона марака, а највећи проценат се односи на дрво, намјештај те папир и картон.

Са друге стране, из Кине је у БиХ увезено робе и производа у вриједности већој од пола милијарде марака. Од тога највише машина, пластике и играчака.

(Независне новине)