Камен темељци зарасли у коров

Камен темељац као да и није постављен ако свечаности не присуствује највиши политички врх, али и поред тога неки од темељаца нису дочекали да из њих никне грађевина.

Република Српска 13.04.2019 | 23:02 Један од таквих је камен за најављену градњу хидроелектране „Мрсово“ у општини Рудо, на Лиму, кога су још у јуну 2014. положили тадашњи предсједник Српске Милорад Додик и руски богараш Рашид Сердаров.

У општини Рудо сазнали смо да се компанија „Комсар енерџи“ Рашида Сердарова није ни помакла даље од почетка градње објекта који је требало да кошта 200 милиона КМ. Исту судбину доживјела је и планирана градња трећег блока ТЕ „Угљевик“ чији инвеститор је требало да буде иста компанија, а завршетак објекта био је планиран до краја 2016.

Како се спекулише у политичким круговима, у међувремену је „пукло“ између Сердарова и руководства Српске, а спомињала се и могућност тужбе, наводно због пословне праваре.

На питање Српскаинфо да ли остају при намјери да изгради ХЕ „Мрсово“ и ТЕ „Угљевик 3“ из фирме „Комсар енерџи Република Српска” д.о.о. одговорили су позитивно. Тврде да ће наставити активности на изградњи ових објеката, као носиоци концесија.

Међутим, упитани због чега нису испоштовали рокове за завршетак градње, кажу да су „сложена ситуација на финансијским тржиштима, као и ниске (неповољне) цијене електричне енергије у предходним годинама, те промјена директива ЕУ везаних за емисије и ефикасност електрана, значајно успорили активности на реализацији пројеката.

– Наиме, обрачуни рентабилности пројекта, на бази тада важећих ниских цијена електричне енергије на европском тржишту уз важеће концесионе услове, показивали су граничне вриједности што је стратешким партнерима представљало кључни проблем за доношење позитивне одлуке за даље инвестирање. Такве околности успориле су све активности на развоју пројекта јер било које ангажовање великих финансијских средстава на откупу земљишта за руднике и улагања у ТЕ било би врло ризично и уз то и нерентабилно – каже техички секретар Тања Илић.

Према њеним ријечима, током 2018. тржиште електричне енергије се значајан опоравило па је тај раст створио нове претпоставке за интезивније и извјесније преговоре са партнерима око изградње термоелектране (ЕПЦ) и продаје електричне енергије (ППА).



– Дакле, 2018. година је била година преговарања са стратешким партнерима у циљу тражења оптималних техничко – технолошких и финансијских рјешења за даљни развој пројекта. Очекујемо да се преговори са партнерима око изградње термоелектране и продаје електричне енергије доврше у наредном периоду како би се убрзано могле наставити активности на изградњи термоелектране и отварању рудника – каже Илићева.

Иначе „Комсар“ има и фирму за међународну трговину струјом која се зове „Цомсар енергy традинг д.о.о.“ Бањалука и има лиценцу ДЕРК. У 2017. години приказли да су имали промет односно приходе од трговине струјом око 1,9 хиљада КМ, а приказали расходе од готово 84.000 КМ, што значи губитак око 81.000 КМ са само двоје запослених.

 Један од темељаца који је доживео исту судбин био је и онај за градњу другог блока Термоелектране „Гацко“ снаге 660 мегавата. Посађен је у мају 2007. у  вријеме када је директор Електропривреде РС још био Пантелија Дакић. 

Инвеститор је требало да буде чешка електропривреда ЧЕЗ, али смо умјесто новог постројења вриједног 1,4 милијарде КМ добили спорове, међународну арбитражу и милионску штету по буџет РС.
 
Нови покушај да се у Гацку направи други блок услиједио је у децембру 2017. када је у Бањалуци потписан споразум с новим инвеститором – Кинеском машинском инжењерском корпорацијом. Уговором је дефинисано оснивање заједничког предузећа, у којем ће кинеска страна имати 51 одсто удјела, а РС 49 процената.

Наравно, темељци нису популарни само за вријеме актуелне власти, него су то били и у вријеме оних прије њих, можда чак и у већој мјери.

Тако је Драган Чавић, у вријеме док је био предсједник Српске, обећао градњу стадиона за бањалучки ФК „Омладинац“ и покрај њега тржног центра, али од тога није било ништа.

Остаје да се види када ће бити завршене спортска дворана и болница у Добоју и друге грађевине за које су темељци постављени у прошлој – изборној години.

Апсолутни хит предизборних темељаца је изградња хидроелектране Врандук, на Босни у Зеници. Радови су свечано отварани три пута, али до данас нису почели.

Пред изборе 2010. врпцу је пресјекао и радилиште у Врандуку “свечано отворио” Харис Силајџић из Странке за БиХ, а 2014. тадашњи федерални премијер, данас предсједник СДП Нермин Никшић. Бакир Изетбеговић, лидер СДА, то је по трећи, јубиларни пут поновио пред изборе 2016.

Међутим, ЕБРД је одлучила да обустави радове и нареди враћање терена у првобитно стање након што је „Страбаг“ изашао из пројекта, а “Еуро – Асфалт” и “Кончар” нису успјели промијенити уговор с ЕБРД и наставити радове.

(Српскаинфо)