Сабрана дјела Рајка Дукића

Сабрана дјела Рајка Дукића: Нека луфтери, варвари и никоговићи посјете психијатра!

Република Српска 13.04.2019 | 16:42 Радницама и свеколиким пратиоцима објашњавао шта је епидурална анестезија, објављивао дијелове интервјуа у којима је бриљирао одговарајући на питања ондашњег народа, обавјештавао о поднесеним кривичним пријавама, честитао именовања властодршцима…

“Лудизам је покрет настао у Великој Британији током 19. вијека, када су запослени и грађани масовно уништавали машине и рушили фабричке зграде, бојећи се губитка посла. У општини Милићи ситуација је слична, али разлог није исти. Стога је очито у питању чињеница да одређеним патолошким типовима смета све што је у Милићима добро, вриједно, напредно, лијепо...”

Просвијетлио је бројне пратиоце у октобру 2016. године Рајко Дукић, предсједник компаније “Боксит” из Милића и творац најпраћенијих кратких литерарних бравура хуманитарног и едукативног карактера у Републици Српској.

Кратку дефиницију лудизма поткријепио је информацијом о недјелима које су властитим рукама направили у најмању руку непослушни Милићани. Дукић их је тада назвао и варварима! Добили су и добронамјеран савјет да посјете психијатра.

“Током прошле ноћи на Тргу рудара, код фонтане, лице које је идентификовано намјерно је поломило свјетиљку, док је на мосту, на Зеленом јадру, који је изграђен личним средствима господина Рајка Дукића, поломљена табла. Онима, којима смета Торањ, Музеј рударства, Парк великана, Трг са фонтаном, базени и све оно чиме се Милићи поносе, препоручује се да затраже помоћ психијатра, а грађанима да цијене и чувају добра, која служе за употребу њима и њиховим породицима, и да осуде овакав варваризам”.

Војнички ред у Дукићевој интерпретацији

Објавио је од тада много едукативног, али и слављенички обојеног садржаја. Радницама и свеколиким пратиоцима објашњавао је шта је епидурална анестезија, објављивао дијелове интервјуа у којима је бриљирао одговарајући на питања ондашњег народа, обавјештавао о поднесеним кривичним пријавама, честитао именовања властодршцима… А онда…

Војнички ред у Дукићевој интерпретацији мора да се зна па је двије и по године касније, најновијег 4. априла,  запосленима строго поручио:

“Без обзира што је право сваког запосленог у компанији ‘Боксит’ да, по својој вољи, може кад жели да раскине радни однос, право је и компаније ‘Боксит’ да, члановима најуже породице оних који су напустили или желе да напусте компанију ‘Боксит’, раскине радни однос.”

И ту нема поговора.

Све ово Дукић пише након што су крајем марта у јами “Браћан” погинули рудари Славиша Жугић и Бранислав Остојић, а неколицина рудара, према наводима медија, одбила да се врати под земљу.

Журнал подсјећа на још неке испаде најпознатијег подрињског инфлуенсера.

Дукић у четири тома

Половином 2015. године краљ боксита наложио је запосленима да прочитају његова дјела "Три успјешне приче”, “Велики брат”,  “Милићи у пет прича” и “Постдејтонска власт и безвлашће или хроника једног времена”, пренио је портал Бука.

“Написао сам као потребу и обавезу, а са превасходном намјером, да бивши, садашњи и будући запослени у компанији ‘Боксит’, чланови њихових породица и грађани Милића читајући их упознају се или освјеже памћење на блиска и далека времена иза нас везана за компанију ‘Боксит’, како у погледу њеног стварања, развоја и опстанка, тако и по питању мјеста и улоге у изградњи и развоју Милића и регије”, навео је у образложењу.

Постоји, казао је, потреба и обавеза да сваки запослени прочита задана штива “како би могао да цијени, како знање, умјешност, способност и храброст, тако и огромне напоре и жртве које су имали и подносили, прије свега, руководни кадрови па и запослени, у настојању, с једне стране да се одбране и заштите од незаконитих, штетних и погубних утицаја предратног комунистичког једноумља, ратног и поратног страдања и хаоса, власти и безвлашћа, разних бјелосвјетских и домаћих луфтера и олоша, а с друге стране да се, кроз даљу изградњу и свеукупан развој компаније, осмишља, креира и улаже, на најцјелисходнији и користан начин, у материјална и друга добра на простору локалне заједнице, регије, па и шире”.

Након љетног распуста у компанији организоваће, најавио је тада, тестирање како би сазнао “да ли су схватили инструкцију и прихватили је као потребу”. Било је ту много посла, пред радницима су биле хиљаде страница Дукићевог збора.

Пушите ли? Отказ!

Уз све ово запослени у “Бокситу” морали су да се изјасне о пушењу. Израчунао је колико им времена то одузима на послу, али и колику штету наносе компанији.

“На основу пријава запослених, највећи број цигарета, које се конзумирају током радног времена, је од 1-12, односно просјечно 6 цигарета. Не мали број лица написао је да пуши једну или двије цигарете током радног времена, што очигледно није тачно, па ће се и таквима, односно свима узети просјек од 6 цигарета. Примјењено по броју пушача од 250, произлази да сваки дан 12,5 ради мање, односно не долази на посао.”

Израчунато са просјечном бруто платом, на мјесечном нивоу, од 1.500 КМ, произлази да се плаћа изгубљено вријеме односно трпи штета у износу од 18.750 КМ на мјесечном или на годишњем нивоу цца 225.000 КМ. То су директне штетне последице, а индиректне, по основу здравља и радног процеса, закључио је, много су веће. Елиминисао је “неправилности”.

“За све који су се пријавили као пушачи, примјеном просјека од 6 цигарета, изгубљеног времена од 24 минута, умањиваће се радни фонд за 8,8 сати а тиме и зарада од 5% (8,8 :176 = 5%)”.

Будући радници морали су да наводе да ли су пушачи, што им је био један од критеријума за запослење.

Напад луфтера, пробисвијета, нерадника, никоговића

Рајку Дукићу посебно сметају новинари па организује скупове подршке самом себи. Тако је на једном с почетка 2016. у спорсткој дворани у Милићима завапио да га нападају луфтери и пробисвијети.

“Покушајте бар на моменат да замислите како би данас било када би, на виртуелан начин, уклонили све оно што је дјело наших руку и памети, а да би освјежили памћење, цитираћу вам из моје књиге ‘Три успјешне приче’ неколико битних података. Ако је то тако, као што већ рекох, а само слијепи, безосјећајни и неодговорни то не виде, поставља се питање због чега и коме смета то што смо успјешни, радни, моћни, друштвено одговорни. Па смета којекаквим луфтерима, пробисвијетима, нерадницима, патолошким случајевима, никоговићима, комплексашима, рекеташима, итд. Организовани Удружени рушилачки подухват, већ петнаест година, прилагођавајући стратегију дјеловања времену, не бира средства, да на монструозан, минхаузенски, гебелсов начин, лажима, интригама, подметањима, измишљеним и осмишљеним аферама обесмисли све што је вриједно, паметно, добро, напредно, узорно, друштвено корисно, не презајући да на најбруталнији начин угрожавају породичне вриједности, па и животе појединих лица. Свакако да сам им ја посебно у фокусу.”

Пишући извјештај о непоштовању људских права и права у области рада омбудсмани Јасминка Џумхур, Љубинка Митровића и Нивес Јукић стале су равно на пут Дукићевом гњеву. Услиједила је кривична пријава!

Сви на полиграф!

Полиција нема шта да ради у кругу “Боксита”. Тај посао одрадиће Дукић. У јулу 2017. На полиграфско тестирање, како је писала Бука, послао је више од стотину радника „Боксита“, „Милекса“ и фирми које су подизвођачи радова у руднику.

“На основу дојава које сам имао, писмених и усмених, да се већ дуже времена врши крађа горива из машина и возила у сектору ‘Рударство’, односно на руднику и исто препродаје, организовао сам полиграфско испитивање за скоро све који раде у сектору ‘рударство’, било да су запослени у компанији ‘Боксит’ или код подизвођача.”

Након тога је тврдио да су испитивања  у свим случајевима  потврдила оно што је „већ имао као сазнање и у писаној форми, када су у питању лица која су крала и продавала гориво“, али и да је испитивање било на добровољној основи. Трошкове је требало да сносе радници.

ПИСМА РАЈКА ДУКИЋА

Локални ђилкоши

Како се избори, за локалне органе власти примичу, на сцени су и неке појаве које до сада нису биле присутне. Наиме, док се раније атаковало на "Боксит" , тако што је нападана и девастирана имовина, нападани запослени, или путем медија кључни бокситови кадрови блаћени и денуцирани, сада, да ли због немаштине, што примају малу зараду, или због обијести, долази се у бокситов Мотел да би се јело и пило, а да се не плати. Тако су у недељу, 25.09.2016. године, Илић Ранко и Голић Предраг, запослени у предузећу "Савоx", након што су послужени храном и пићем у вечерњим часовима, устали и рекли да немају пара, не примају плате уредно, или су им мале, и да немају одакле да плате рачун. Лицу које их је послуживало рекли су да ће доћи, током данашњег дана, да једу и пију а да неће имати одакле да плате.

Њима као и другим, који мисле да могу, као на вашару, да се тако понашају када је Компанија "Боксит" у питању, поручујем следеће: ако је у питању обијест онда ће добити оно што траже, јер у Компанији постоји начин да се заштитимо од локалних ђилкоша, а ако је у питању немаштина, што је више вјеровати када је у питању наведени случај, поручујем и њима и другим из "Савоx"-а, ако за свој рад не могу добити толико да се прехране, нека се у току дана обрате Компанији "Боксит" за помоћ, добиће бонове које могу да користе у објектима Боксита.

Предсједник Компаније

мр Рајко Дукић

Тајкуни и шогуни

Обзиром да ме једна локална ТВ, чији је програм углавном вашерског каректера и која народу продаје бофл робу, већ дуже вријеме назива тајкуном у пежоративном смислу, имам потребу и намјеру да израз тајкун, који се на нашим просторима користи углавном за лопове и криминалце, расвјетлим и објасним његово значење у нормалном и пословном свијету, како је иначе објашњен у енциклопедији и на пословним порталима.

Тајкун је неформални израз којим се означава човјек који заузима истакнуто мјесто у свијету индустрије, захваљујући чему је стекао велико богатство. То је веома богат и моћан пословни човјек или индустријалац. Поред назива тајкун, за пословне магнате се још користи израз могул.

У прошлости је ова ријеч коришћена као назив за јапанског шогуна- владара.

Ријеч тајкун је изведена од јапанске ријечи таикун (大君). Тачније, ова јапанска ријеч је кинеског поријекла, а буквално значи "велики господар/принц" или "врховни командант". Ова ријеч коришћена је као титула којом су се означавали високи командири страних војних сила, аналогно јапанском шогуну. Модификована верзија ове ријечи се јавља у енглеском језику као тyцоон, а односи се на богатог менаџера. Ријеч је ушла у енглески језик у 19. вијеку.

Америчког предсједника Абрахама Линколна су његови сарадници у шали ословљавали са "тајкун", одакле се овај израз проширио у пословном свјету, гдје се користи и данас. Сматра се да у данашње вријеме глобалне економије поједини пословни лидери имају више моћи него вође држава. Зато је етимолошки прикладно да се такви лидери називају тајкунима, а као примјер навешћу неколико познатих свјетских тајкуна:

Силвио Берлускони- Италија, медији, спорт, политика, банкарство, грађевина

Мајкл Блумберг- Америка, медији, политика

Ворен Бафет- Америка, највећи свјетски инвеститор, банкарство, осигурање

Бил Гејтс- Америка, предузетник, оснивач и предсједник Мајкрософта, највећи донатор

Џон Пол Гети- Америка, нафта

Конрад Хилтон- Америка, хотели, највећи и најпознатији ланац хотела

Руперт Мардок- Америка, медији власник Њуз корпорације (највећи свјетски медијски конгломерат)

Џон Д. Рокфелер- Америка, нафта, банкарство

Џорџ Сорош- Америка, финансије, банкарство

Доналд Трамп- Америка, некретнине, медији

Тед Тарнер- Америка, медији

Начин на који поменута ТВ покушава да представи мене, који радим већ 50 година и чији су резултати видљиви и друштвено корисни, зашто сам и добио велика друштвена и друга признања као што су Орден рада, Орден Светог Саве, Орден краља Милутина, Орден Његоша, Орден Немањића..., не осуђиван, с разлогом и реално може да прикачи свом власнику назив тајкун у пежоративном смислу, јер је његова медијска кућа настала и функционише на бескористан и штетан начин за све, сем за његов властити џеп.

Предсједник Компаније

мр Рајко Дукић

(зурнал.инфо)