Прича: Ко је уопште ривал Јувентусу за скудето?

Питајте ме за 10 година! Више нико и не прича током лета или првенства о борби за скудето него о пласману у Лигу шампиону, као примарном циљу.

Фудбал 16.04.2019 | 23:15
Прича: Ко је уопште ривал Јувентусу за скудето?
Свен Горан Ериксон је у праву када каже да је Серија А постала, готово, досадна. Посебно ако је поредимо са Премијер лигом, па чак и шпанском Примером где бар Реал Мадрид и Барселона, а понекад и Атлетико Мадрид, чине неизвесним трку за наслов првака. У Италији, као у Немачкој и Француској, освајач титуле се зна пре него што се закотрља лопта у августу. Истина, понекад Јуве да неки бод форе у првих пар утакмица, као мачка када се игра са мишом.

Пре седам година су питали једног познатог италијанског фудбалског новинара, после првог освојеног скудета Јувентуса после Калчополија: “Ко ће бити противник Јувеу у трци за титулу првака?”. “Поставите ми то питање за десет година”, изненадио је тада  искусни колеге својим одговором, стављајући до знања да се отвара циклус дуге владавине Бјанконера. Ове недеље су му поново поставили исто питање, пошто је његово пророчанство на корак од потпуног остварења. “Поставите ми то питање за десет година, ако будем тада још жив”, узвратио је сада већ пензионер.

Јувентусова супремација је толико евидентна да су се чак и навијачи историјских ривала помирили са судбином. Више нико и не прича током лета или првенства о борби за скудето него о пласману у Лигу шампиону, као примарном циљу. Није проблем што је Јуве нанизао осам скудета већ што је, осим првог, све освојио са таквом лакоћом и доминацијом да је убио и наговештај воље других да се такмиче.

У последњих осам година, закључно са овом недељом у којој ће се Стара дама окитити осмом узастопном титулом првака, Јувентус Антонија Контеа и Масимилијана Алгрија  је акумулирао 118 бодова предности над Наполијем који се налази на другом месту по броју освојених бодова од сезоне 2011-2012, или један и по шампион вишка. На трећем месту је Рома са 153 бода заостатка, или два просечна шампионата. Четврти је Милан чије кашњењем које је стигло до 224 бода. Тек пети је Интер чији је заостатак  236 бодова или три пуна шампионата.

Бројеви нису мишљење и они недвосмислено показују да је Јуве радио своје а да су остали заостајали. Стара дама је први италијански клуб који је схватио да су се времена променила, да италијански индустриљалци нису толико богати да би могли да својим богатством издржавају тако скупу играчку као што је фудбалски клуб и да су једина два начина за останак у врху европског фудбала: промена пословне политике или проналазак иностраних тајкуна са дубоким, баш дубоким џепом какав имају само Арапи, по неки Рус и Кинези.

Наполијев лимит је његов власник Аурелио Де Лаурентис који нема новаца а ни капацитета да направи квалитативан скок који би Наполију омугућио да угрози примат Јувентуса и да направи дефинитиван пробој у врх европског фубдала.

Итало-амерички пословни мешетар Џим Палота има само један циљ са Ромом: да оствари што је могуће већи профит. Са пословном политиком класичног трејдинга Ђалороси, док не промене власника, могу да се надају да, с времена на време, убоду неку сезону на високом нивоу када се карте поклопе и спортски директори направе добар посао у прелазном року.

Милан и Интер су имали несрећу да се поклопи епохална промена у светском фудбалу у моменту када се пословна звезда Силвија Берлусконија и Масима Моратија налазила у силазној путањи. Превише навијачи, превише везани за своје клубове Берлускони и Морати су направили медвеђу услугу Милану и Интеру. Због њиховог дугог опраштања милански клубови су изгубили злата вредне године, а онда су додатно изгубили време са посредницима који су ловили у мутном. Кинезу Лију није пошло за руком и он је изгубио опкладу, али зато је Индонежанин Тохир профитирао на препродаји Интера а Неразури су изгубили, барем, три године.

Росонери и Неразури су се консолидовали у претходних 12 месеци. За разлику од Наполија и Роме, имају повољне карте да се врате у релативно кратком року на стазе славе. Јувентусу је требало четири године да се опорави од Калчополија. Срећа Андрее Ањелија је била да је дошао на чело Јувентуса у повољном моменту када се, како би рекао Достојевски,  “власт у Серији А ваљала по улицама, а Ањели је имао довољно храбрости да се сагне и узме је”. Негативна околност за Милан и Интер је што ће они имати посла са моћним Јувентусом и неће им бити довољан харизмантични тренер, попут Контеа да са играчима ранга Матрија, Вучинића, Пепеа и Ђакеринија освоје скдуето. 

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар