Прича: Олимпијакос и АБА лига...
Где је граница између реалности и жеље? Да ли је сарадња могућа и шта би све морало да се промени како би иста била изводљива?
Кошарка 15.04.2019 | 22:45
Иако се после иницијалног упознавања две стране јасно назире жеља одговорних људи из Олимпијакоса да се у будућности оде и корак даље, није сигурно да ли ће се даљи преговори уопште и десити. Да би се дошло до наредне фазе разговора, потребно је да се у садашњим границама успостави низ великих одлука, које би практично из корена промениле Јадранску лигу. Једна од њих је да се тема "Олимпијакос у АБА лиги" нађе на седници Скупштине као једна од тачака дневног реда, што ће извесно бити случај. То је само почетак компликованог процеса. Скупштина регионалног такмичења заказана је за крај сезоне 2018/19, после чега ће се представници свих клубова наћи за истим столом како би разговарали о могућности да се настави опипавање пулса пирејских црвено-белих. Клубови би као легитимни власници Јадранске лиге требало прво да се изјасне по питању уласка европског гиганта на тржиште региона некадашње Југославије. Теоретски, у овај поступак би требало да се уђе једногласно и свако искакање из оквира могло би додатно да закомпликује ситуацију.
Проблематика је јасна - оснивачки акт такмичења јасно дефинише да у реорганизованој Јадранској лиги не могу наћи клубови изван територије бивше СФРЈ. То значи да експерименти попут оних са Макабијем из Тел Авива, Нимбурком, Солноком или Левског не би били изводљиви. У преводу - одлука о новој реформи регионалне лиге морала би да се донесе једногласно, што би онда отворило могућност да се закаже нови састанак с Олимпијакосом. Ако би се то и догодило, наредна рунда преговора била би тек једна од многобројних које би уследиле током лета.
Ако би се, хипотетички, одлучила за организацију новог сусрета руководиоца две организације, Јадранска лига би засигурно направила све потребне кораке да заштити своју позицију и Олимпијакосу не дозволи да боравак у АБА такмичењу буде само једногодишњи излет. Извесно је да би се са Олимпијакосом разговарало о потписивању вишегодишњег уговора и да би евентуално кршење тог правилника могло да услови изрицање директне новчане казне. Јер, само тако Јадранска лига може да обезбеди мир у кући и не претвори се у "средство" које би незадовољни клубови широм Европе користили за вршење притиска на своје националне Савезе.
Мада су се на састанку представници две стране само дотакли специфичних финансијских, маркетиншких и логитстичких препрека на Олилмпијакосовом путу ка Јадрану, нема дилеме да би управо ове теме биле можда и кључне у даљим преговорима. Уласком клуба изван граница СФРЈ значајно би се повећали трошкови организације лиге, смештаја тимова, судија, телевизијских права... Све то довело би до нове ревизије досад потписаних уговора. Исти би премашили садашњу финансијску конструкцију Јадранске лиге.
Поред техничких детаља, с евентуалним уласком Олимпијакоса на ово тржиште регионално такмичење би морало поново да размишља о ширењу лиге на 14 клубова, што доноси и експанзију годишњег календара такмичења, а самим тим додатно компликује и овако претрпан распоред и план рада. Подсетимо, следеће године ће се квалификациони турнир за Олимпијске игре организовати већ од 23. до 28. јуна, пошто Игре у Токију почињу раније него обично (већ 24. јула). ФИБА је недавно усагласила календар такмичења за наредну годину са УЛЕБ-ом, па је националним такмичењима дозволила трајање најкасније до 12. јуна. Играчи би тада имали свега десет дана за улазак у репрезентативни програм, док ће припреме националних селекција већ бити у току. Све то доводи до питања битног за кошаркашке раднике у земљи - када би се организовала Суперлига Србије? И да ли би се формат овог девалвираног такмичења поново мењало?
Ко би онда био четрнаести клуб Јадранске лиге? Да ли би љубљанска Олимпија добила карту за останак и да ли би било фер да се прескоче МЗТ или Задар, односно поражени у предстојећој борби за плеј-аут? Уосталом, не треба заборавити да је Јадранска лига већ усвојила календар такмичења за наредну сезону.
Чак и када би све тачке усмено биле договорене и нашао се прави модел сарадње, менаџмент Јадранске лиге нашао би се у нимало пријатној ситуацији да израђује платформу као коначни акт озваничења сарадње. Свако неслагање у понуђеним условима, детаљима и специфичним елементима између две стране значио би додатни период за дораду, после чега би се можда ушло и у трку с временом.
На крају, остаје питање - како би на све ово реаговали ФИБА и Евролига? Сетимо се колико је проблема имала Јадранска лига последњих година са кровним организацијама. Јадранској лиги претило је да постане колатерална штета дугогодишњег рата између Фибе и Евролиге, где су на крају били укључени и национални Савези, незадовољни због формата такмичења и одређених појединости. Тако је и активирана иницијална каписла за трансформацију у лигу какву имамо данас, с актуелном власничком структуром и уделом. АБА лиги би свакако остало једно место за елитно такмичење, пошто је Олимпијакос један од једанаест клубова с активним деценијским уговором.
Препрека је заиста много на путу остварења велике жеље појединаца у региону. Граница између снова и реалности је јасно исцртана и у овом тренутку делује да ће се све завршити само на иницијалним разговорима. То, наравно, не значи да ситуација не би могла драстично да се промени у будућности, што би значило измену оснивачког акта, статута и свих појединости како би се пирејском клубу омогућио несметани пролаз до Јадранске лиге. Идеја је занмиљива, али не и реална. Бар не тренутно...
Извор: моззартспорт
Фото: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар