Priča: Olimpijakos i ABA liga...
Gde je granica između realnosti i želje? Da li je saradnja moguća i šta bi sve moralo da se promeni kako bi ista bila izvodljiva?
Košarka 15.04.2019 | 22:45
Iako se posle inicijalnog upoznavanja dve strane jasno nazire želja odgovornih ljudi iz Olimpijakosa da se u budućnosti ode i korak dalje, nije sigurno da li će se dalji pregovori uopšte i desiti. Da bi se došlo do naredne faze razgovora, potrebno je da se u sadašnjim granicama uspostavi niz velikih odluka, koje bi praktično iz korena promenile Jadransku ligu. Jedna od njih je da se tema "Olimpijakos u ABA ligi" nađe na sednici Skupštine kao jedna od tačaka dnevnog reda, što će izvesno biti slučaj. To je samo početak komplikovanog procesa. Skupština regionalnog takmičenja zakazana je za kraj sezone 2018/19, posle čega će se predstavnici svih klubova naći za istim stolom kako bi razgovarali o mogućnosti da se nastavi opipavanje pulsa pirejskih crveno-belih. Klubovi bi kao legitimni vlasnici Jadranske lige trebalo prvo da se izjasne po pitanju ulaska evropskog giganta na tržište regiona nekadašnje Jugoslavije. Teoretski, u ovaj postupak bi trebalo da se uđe jednoglasno i svako iskakanje iz okvira moglo bi dodatno da zakomplikuje situaciju.
Problematika je jasna - osnivački akt takmičenja jasno definiše da u reorganizovanoj Jadranskoj ligi ne mogu naći klubovi izvan teritorije bivše SFRJ. To znači da eksperimenti poput onih sa Makabijem iz Tel Aviva, Nimburkom, Solnokom ili Levskog ne bi bili izvodljivi. U prevodu - odluka o novoj reformi regionalne lige morala bi da se donese jednoglasno, što bi onda otvorilo mogućnost da se zakaže novi sastanak s Olimpijakosom. Ako bi se to i dogodilo, naredna runda pregovora bila bi tek jedna od mnogobrojnih koje bi usledile tokom leta.
Ako bi se, hipotetički, odlučila za organizaciju novog susreta rukovodioca dve organizacije, Jadranska liga bi zasigurno napravila sve potrebne korake da zaštiti svoju poziciju i Olimpijakosu ne dozvoli da boravak u ABA takmičenju bude samo jednogodišnji izlet. Izvesno je da bi se sa Olimpijakosom razgovaralo o potpisivanju višegodišnjeg ugovora i da bi eventualno kršenje tog pravilnika moglo da uslovi izricanje direktne novčane kazne. Jer, samo tako Jadranska liga može da obezbedi mir u kući i ne pretvori se u "sredstvo" koje bi nezadovoljni klubovi širom Evrope koristili za vršenje pritiska na svoje nacionalne Saveze.
Mada su se na sastanku predstavnici dve strane samo dotakli specifičnih finansijskih, marketinških i logitstičkih prepreka na Olilmpijakosovom putu ka Jadranu, nema dileme da bi upravo ove teme bile možda i ključne u daljim pregovorima. Ulaskom kluba izvan granica SFRJ značajno bi se povećali troškovi organizacije lige, smeštaja timova, sudija, televizijskih prava... Sve to dovelo bi do nove revizije dosad potpisanih ugovora. Isti bi premašili sadašnju finansijsku konstrukciju Jadranske lige.
Pored tehničkih detalja, s eventualnim ulaskom Olimpijakosa na ovo tržište regionalno takmičenje bi moralo ponovo da razmišlja o širenju lige na 14 klubova, što donosi i ekspanziju godišnjeg kalendara takmičenja, a samim tim dodatno komplikuje i ovako pretrpan raspored i plan rada. Podsetimo, sledeće godine će se kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre organizovati već od 23. do 28. juna, pošto Igre u Tokiju počinju ranije nego obično (već 24. jula). FIBA je nedavno usaglasila kalendar takmičenja za narednu godinu sa ULEB-om, pa je nacionalnim takmičenjima dozvolila trajanje najkasnije do 12. juna. Igrači bi tada imali svega deset dana za ulazak u reprezentativni program, dok će pripreme nacionalnih selekcija već biti u toku. Sve to dovodi do pitanja bitnog za košarkaške radnike u zemlji - kada bi se organizovala Superliga Srbije? I da li bi se format ovog devalviranog takmičenja ponovo menjalo?
Ko bi onda bio četrnaesti klub Jadranske lige? Da li bi ljubljanska Olimpija dobila kartu za ostanak i da li bi bilo fer da se preskoče MZT ili Zadar, odnosno poraženi u predstojećoj borbi za plej-aut? Uostalom, ne treba zaboraviti da je Jadranska liga već usvojila kalendar takmičenja za narednu sezonu.
Čak i kada bi sve tačke usmeno bile dogovorene i našao se pravi model saradnje, menadžment Jadranske lige našao bi se u nimalo prijatnoj situaciji da izrađuje platformu kao konačni akt ozvaničenja saradnje. Svako neslaganje u ponuđenim uslovima, detaljima i specifičnim elementima između dve strane značio bi dodatni period za doradu, posle čega bi se možda ušlo i u trku s vremenom.
Na kraju, ostaje pitanje - kako bi na sve ovo reagovali FIBA i Evroliga? Setimo se koliko je problema imala Jadranska liga poslednjih godina sa krovnim organizacijama. Jadranskoj ligi pretilo je da postane kolateralna šteta dugogodišnjeg rata između Fibe i Evrolige, gde su na kraju bili uključeni i nacionalni Savezi, nezadovoljni zbog formata takmičenja i određenih pojedinosti. Tako je i aktivirana inicijalna kapisla za transformaciju u ligu kakvu imamo danas, s aktuelnom vlasničkom strukturom i udelom. ABA ligi bi svakako ostalo jedno mesto za elitno takmičenje, pošto je Olimpijakos jedan od jedanaest klubova s aktivnim decenijskim ugovorom.
Prepreka je zaista mnogo na putu ostvarenja velike želje pojedinaca u regionu. Granica između snova i realnosti je jasno iscrtana i u ovom trenutku deluje da će se sve završiti samo na inicijalnim razgovorima. To, naravno, ne znači da situacija ne bi mogla drastično da se promeni u budućnosti, što bi značilo izmenu osnivačkog akta, statuta i svih pojedinosti kako bi se pirejskom klubu omogućio nesmetani prolaz do Jadranske lige. Ideja je zanmiljiva, ali ne i realna. Bar ne trenutno...
Izvor: mozzartsport
Foto: Star Sport
Komentari / 0
Ostavite komentar