Умало БиХ са предсједником?

Априлски пакет пропао је са само два гласа мањка, а кључни кривци за његову пропаст су били Странка за БиХ и ХДЗ 1990, који се због неслагања у вези с априлским пакетом одвојио од матичног ХДЗ-а. Овим пакетом предвиђено је, између осталог, увођење једног предсједника БиХ и два потпредсједника као и јачање парламента БиХ. . .

Босна и Херцеговина 11.04.2019 | 07:58 - Пакет уставних промјена из априла 2006. године био је посљедњи реформски покушај преуређења БиХ, на који су пристали готово сви кључни актери у БиХ.

Од овог је прошло 13 година, а аналитичари у БиХ се слажу да је пропашћу овог приједлога пропуштена прилика и да је данас незамисливо да се спроведе и мањи дио уставних реформи које су биле предвиђене тим свеобухватним документом.

Треба напоменути да је након овог документа Устав БиХ промијењен само једном, и то у дијелу да спорна питања у вези с Брчко дистриктом рјешава Уставни суд БиХ, што је било договорено између Милорада Додика, предсједника СНСД-а, Драгана Човића, предсједника ХДЗ БиХ, и Сулејмана Тихића, тадашњег предсједника СДА.

Подсјећања ради, уставним амандманима предвиђено је, између осталог, увођење једног предсједника БиХ и два потпредсједника, јачање правосуђа на државном нивоу увођењем врховног суда, давање дијела надлежности држави у области пољопривреде и локалне управе, те пуне надлежности у дијелу међуентитетског транспорта.

Такође, ојачала би улога државног парламента, број посланика у представничком дому био би повећан са 42 на 87, а делегата у Дому народа са 15 на 21.

Предвиђен је био механизам по којем би надлежности пребачене с ентитета на БиХ могле бити враћене само у случају да дође до једногласне сагласности у оба ентитета.

Важна одредба односила се и на интеграције у ЕУ увођењем правила да би сва питања битна за европски пут била одлучивана на нивоу државе. Иако је и априлски пакет предвидио увођење координацијског механизма, који је касније успостављен, овај приједлог је предвиђао да ентитети имају мању улогу у европским питањима, а кантони уопште нису били предвиђени да буду дио европског процеса.

"Државне институције одговорне су за преговарање, израду, усвајање те спровођење и функционисање закона потребних за испуњавање европских стандарда, као и политичких и економских услова у вези с европским интеграцијама. Држава осигурава поштивање принципа, приоритета и захтјева које поставља ЕУ у фазама прије и након приступања ЕУ. Држава ће законом успоставити потребна тијела те предузети потребне мјере и утврдити потребне процедуре за испуњавање свих критеријума за приступање и чланство у ЕУ, што укључује и потребне механизме координације и сарадње с органима власти на нижим нивоима", наведено је у амандману априлског пакета.

Априлски пакет пропао је са само два гласа мањка, а кључни кривци за његову пропаст су били Странка за БиХ и ХДЗ 1990, који се због неслагања у вези с априлским пакетом одвојио од матичног ХДЗ-а.

Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, каже да се с ове дистанце види колико је пропаст овог приједлога оставила далекосежне посљедице у БиХ.

"Никада више за живота овдашњих властодржаца, који су доминантно етнонационалног миљеа, неће бити постигнут степен сагласности политичара БиХ који је тада постигнут. Од тада су бх. кола кренула низбрдо, ваљамо се у све већем калу", каже Топићева.

Топићева истиче за "Независне" да је након тог неуспјелог договора из политичког живота БиХ избрисан компромис, а почела је да превладава политика инаћења и гурања прста у око.

"Најгоре је што је то постао стил политичког живота без изгледне наде да се то све оконча", рекла је она.

Срећко Латал, аналитичар из Сарајева, који је био укључен у активности које су се одвијале око априлског пакета, каже да је априлски пакет био и прекретница у начину ангажовања међународне заједнице. Он подсјећа да је то био амерички пројекат, након чије пропасти су се Американци повукли из дневне политике у БиХ.

"ЕУ је тада требало да преузме одговорност, што се никад није десило на прави начин, па као резултат имамо константно назадовање", каже Латал.

Он додаје да су они који су гласали против то образложили тиме што тај пакет није донио довољно промјена.

"Ја сам и тада говорио, а и сада говорим, да је то био корак у добром правцу, посебно ако видимо које су реформе биле укључене, а о којима данас можемо само да сањамо", рекао је Латал.

Подсјећања ради, након пропасти априлског пакета, Даглас Меклхејни, амерички амбасадор, је запријетио санкцијама онима који су га срушили, а чињеница остаје да је након овог пакета из политике маргинализован Харис Силајџић, предсједник СБиХ.

(Независне)