Абас Арсланагић - "Седморуки див" из Бањалуке!

Шта су о легендарном голману Борца и репрезентације Југославије, Абасу Арсланагићу, који је добио "кључеве града" Бањалука написали Скандинавци?

Остали спортови 14.04.2019 | 21:50 Абас Арсланагић је овогодишњи почасни грађанин Бањалуке!

Приједлог за највеће градско признање утврђен је на сједници скупштинске Комисије за избор и именовања, награде и признања.

Према образложењу предложене одлуке, ово високо признање легендарном рукометном голману бањалучког Борца и бивше Југославије Абасу Арсланагићу је уручено као посебан вид признања за постигнуте врхунске резултате у области спорта и промоцију града Бањалуке.

Као илустрацију ко је и шта је Абас Арсланагић, прилажемо текст из скандинавског спортског Алманаха.

"Југославени иду новим путевима у рукомету. И на полозају голмана. Нова одбрана 3-2-1 онемогућава знатно шутеве са средине али даје више мјеста за ударце са линије (пивота) и са крила. То је захтијевало други тип голмана који мора да се супротстави агресивно према нападачима. То је био нови концепт и нова југословенска школа голмана и која је самим тиме измијенила дотадашњи начин играња рукомета. Тај утицај се очитује и дан-данас.

На позицији голмана у основи постоје двије школе: шведска и југословенска. Шведска школа се шири 90-тих и карактеристика јој је фокус на доњи дио гола.

Југо-школа је више експлозивна и са различитим покретним фигурама директно изазива противничке играче. И баш ту је Ако Арсланагић био тај који је то покренуо. Он мијења начин на који голман ради у свом простору и међу стативама. Излази далеко напријед и напада противника директније и тиме га онемогуцава за постизање поготка. Зову га "седморуки див" јер се креће на начин да испуњава максимално свој простор. Арсланагић бива одлучујуци фактор и заслужник за нову еманципацију модерне југословенске школе рукомета 70-тих.

Арсланагић је највише дао граду на Врбасу и бањалучком клубу, с којим је освојио и европску круну 1976. године. За Борац је одиграо 232 званичне утакмице, на којима је постигао и 18 голова и то као голман. У дресу Југославије освојио је злато на Олимпијади у Минхену 1972, двије бронзе на свјетским првенствима 1970. и 1974. године. Имао је и два наступа за селекцију Свијета.

Све је почело у малој Дервенти кад му је било 14 година. Брзо се показало да има таленат за спорт. Као и многи други голмани слуцајно је стао међу стативе не знајући да има таленат бас за голмана. Због лаксе повреде у лакту, стао је добровољно на гол и више никада није сишао.

Отац му је радио на жељезници и спорт га није интересовао. Важније му је било да дјеца заврсе неку школу. Тако је јадни Ако морао посудити патике за рукомет.

Са 18 година одлази у београдски Партизан да игра и ту се уписује на физичку културу. Перо Лазаревић, искусан голман узима га под своје окриље. Годину касније, враца се у Босну и Херцеговину, и то у бањалучки Борац и ту његов развој узима маха. Борац ствара врхунски тим од млађих талентованих играча и Бањалука постаје југословенски "поwерхоус". Ту се рађају највећи спортисти југословенског рукомета кроз дуго времена. Радило се професионално са рукометом кроз интензиве тренинге и бригу за играче и њихову реституцију. Арсланагић студира у Сарајеву и у исто вријеме посвећује се рукомету. И спортски развој је очигледан.

Абас користи своје физичке предности на нови нацин: излази из гола и омета противничке нападаце. Он је први који излази на три метра када је седмерац. Диже руке и помно прати лопту. Активнији је у игри и изван шестерца. Имао је храбрости и самопоуздања да иде новим путем у раду на тренинзима и уводи нове начине тренирања голмана. Нпр. Вјежба гдје лежи на поду хале а саиграци шутирају са мале раздаљине и из свих углова.

Године 1969. релативно касно (са 25 година) улази у југословенску репрезентацију и већ годину касније дозивљава велики успјех на Свјетском првенству у Француској. У борби за бронзану медаљу Југославија је потпуно декласирала Данску којој је то до дан-данас један од највећих пораза.

Одлучујућу улогу у том рекордном поразу Данаца одиграо је наравно Ако Арсланагиц. Тај босански див одбранио је чак шест од седам данских пенала. Кулминација је била када је Андерсену од страха испала лопта при пуцању седмерца. Резултат: Југославија- Данска 29:12!!

Двије године касније, Ако је заједно са Живковићем голман Југославије на Олимпијади у Минхену.

Ту је Ако промовисао нову школу рукометног голмана цитавом свијету кроз ТВ екране Олимпијских игара. Абас утиче и на моду том спорту: излази на терен у бијелом драсу и то увијек са бројем 12.

То бива популарно 1970-тих па и други голмани на пр. Виланд Шмит и дански Могенс Јепесен имају број 12 на дресу. Ако је први који носи дрес по моди, то јест дрес-хлаче са ширим ногавицама!

То је чинило моду код дјеце и љубитеља рукомета који су га пратили на Олимпијади.

Познати чешки нападач тог времена, Иван Сатрапе послије финала на Олимпијади је рекао: "Знао сам да је Ако највећи голман али је невјеројатно како човјек скаче - к`о ђаво".

Тих година је Арсланагић са Бањалуком достигао врхунац. На Свјетском првенству Југославија је освојила бронзану медаљу а у југославенској лиги је Борац четири године за редом првак Југославије.

Бањалука крунисе своје успјехе учешћем у финалу Лиге шампиона 1975. и 1976. Годину касније Арсланагић је напустио активну каријеру да би се посветио послу тренирања и развијања младих голмана и екипа сиром свијета. То је чинио са високим теоретским и практичним знањем. Писао је стручне књиге о рукомету а специјално о раду тренингу голмана. На тај начин је Арсланагић послије своје активне каријере чинио школу југословенског рукомета.

Та школа голмана донијела је нову генерацију спортиста-голмана као што су: Златан Арнаутовић, Мирко Башић, Данијел Шарић, Дејан Перић и Арпад Штербик.

Његова кћерка Маида играла је (наравно рукомет) за Хрватску а пар сезона и за Дански тим КИФ Вејен".

Извор: мондо.ба