Да ли ћемо антибиотике пити само три дана?

Британски експерти тврде да би антимикробну терапију требало прекинути чим се повуку симптоми. Домаћи експерти скептични - потребно још студија које би прецизно испитале најоптималније дужине примене антибиотика.

Здравље 06.04.2019 | 14:27
Да ли ћемо антибиотике пити само три дана?
САВЕТ лекара да терапију антибиотицима треба испити до краја, а не прекинути после првих знакова опоравка, погрешан је, тврди група британских научника. Наиме, пацијентима се до сада саветовало да не прекидају са узимањем ове врсте лекова одмах чим се симптоми ублаже, јер би то могло да доведе до мутација бактерија и до њихове отпорности на медикамент. Међутим, недавна анализа објављена у "Британском медицинском журналу" не само да тврди да за такву примену нема доказа већ указује да продужено узимање антибиотика, дуже од три до пет дана, повећава ризик да се створи отпорност на лек.

И док сазнања ове, с разлогом шокантне студије, круже светом, наши стручњаци је прихватају с опрезом и резервом.

Професор др Љиљана Гојковић Букарица са Института за клиничку фармакологију и КБЦ "Др Драгиша Мишовић" каже да је врло могуће да је ова студија у служби оних у оквиру којих медицински експерти желе да утичу на тржиште лекова:

- Једно време су тврдили да је антибиотик "бактрим" лош због својих нежељених дејстава, а заправо радило се само о припреми простора за увођење нових скупих антибиотика, на пример флуорохинолона - каже професорка. - Али, сада су нам приложени докази да баш ти флуорохинолони имају озбиљна нежељена дејства. Да ли иза свих ових бомбастичних студија постоји потреба да се ослободи простор за потпуно нове терапије, као што су биолошки лекови и нови синтетски молекули са врло високом ценом, време ће да покаже.

Професорка Гојковић Букарица ипак је сагласна да се антибиотици често нерационално прописују и пију на своју руку, али да то никако не значи да би требало олако прихватити да је довољно да се пију само три до пет дана. Са ставом професорке потпуно се слаже и њен колега професор др Слободан Јанковић, клинички фармаколог Клиничко-болничког центра у Крагујевцу.

- Дужина примене антибиотика никада није била иста за све врсте инфекција, већ је пре свега зависила од особина ткива у којем се налазе непожељни микроорганизми - каже Јанковић. - Тако на пример, за лечење некомпликованих инфекција доњих мокраћних путева може да буде довољно да се антибиотик пије само три до пет дана, али за инфекције костију антибиотике треба примењивати шест недеља.

Професор Јанковић истиче да је чињеница да нам је потребно још студија које би прецизно испитале најоптималније дужине примене антибиотика за сваку врсту инфекције понаособ, али и до сада објављена испитивања нас упућују колико дуго да примењујемо антибиотике, што се огледа у препорукама водича добре клиничке праксе.

- Наш домаћи водич за примену антибиотика се налази на веб-страници Министарства здравља, и веома је одређен у погледу препорука о дужини примена антибиотика за поједине врсте инфекција - каже наш саговорник. - Дакле, лекари би приликом прописивања антибиотика требало да следе препоруке водича, а пацијенти упутства лекара.

Да једна студија, са тако радикалним тврдњама, није довољна да би се променили ставови у званичној медицини тврди и проф. др Мирослав Савић са Катедре за фармакологију Фармацеутског факултета у Београду:

- Истраживања у области рационалне примене антибиотске терапије су непрекидна, и само сабирање и прикупљање њихових резултата доводи до постепених помака у ставовима и смерницама - каже Савић. - Британска студија не може да доведе до већих померања у приступу у овој области. Дакле, антибиотици нису намењени за примену "до првог побољшања", и ризици такве праксе су добро препознати у стањима као што је, на пример, акутни бактеријски риносинузитис. С друге стране, тачно је да постоје показатељи по којима је уобичајена дужина примене антимикробне терапије нешто дужа од оне коју препоручују водичи и смернице. Тако да би закључак могао да буде да свакако постоји простор за интензивно ангажовање лекара и фармацеута у циљу постизања бољег односа између користи и ризика, а све да би се смањила отпорност на примену ове врло важне класе лекова.

РАНО ЗА ЗАКЉУЧКЕ

ПРОФЕСОРКА Гојковић Букарица подсећа да смо сведоци чудних појава у области фармакотерапије у протеклих годину дана:

- Прво су нам спомињали да лекови за лечење хипертензије, из групе сартана и АЦЕ-инхибитори могу да имају канцерогена дејства, због примеса у њима које су последице технолошког процеса производње или њиховог механизма дејства - каже професорка. - Такође однеднавно се оспорава и употреба аспирина у примерној превенцији кардиоваскуларних болести. До ових закључака се дошло на основу малог броја студија, тако да би их дефинитивно требало прихватити с опрезом.

Новости
фото:интернет

Коментари / 0

Оставите коментар