Da li ćemo antibiotike piti samo tri dana?

Britanski eksperti tvrde da bi antimikrobnu terapiju trebalo prekinuti čim se povuku simptomi. Domaći eksperti skeptični - potrebno još studija koje bi precizno ispitale najoptimalnije dužine primene antibiotika.

Zdravlje 06.04.2019 | 14:27 SAVET lekara da terapiju antibioticima treba ispiti do kraja, a ne prekinuti posle prvih znakova oporavka, pogrešan je, tvrdi grupa britanskih naučnika. Naime, pacijentima se do sada savetovalo da ne prekidaju sa uzimanjem ove vrste lekova odmah čim se simptomi ublaže, jer bi to moglo da dovede do mutacija bakterija i do njihove otpornosti na medikament. Međutim, nedavna analiza objavljena u "Britanskom medicinskom žurnalu" ne samo da tvrdi da za takvu primenu nema dokaza već ukazuje da produženo uzimanje antibiotika, duže od tri do pet dana, povećava rizik da se stvori otpornost na lek.

I dok saznanja ove, s razlogom šokantne studije, kruže svetom, naši stručnjaci je prihvataju s oprezom i rezervom.

Profesor dr Ljiljana Gojković Bukarica sa Instituta za kliničku farmakologiju i KBC "Dr Dragiša Mišović" kaže da je vrlo moguće da je ova studija u službi onih u okviru kojih medicinski eksperti žele da utiču na tržište lekova:

- Jedno vreme su tvrdili da je antibiotik "baktrim" loš zbog svojih neželjenih dejstava, a zapravo radilo se samo o pripremi prostora za uvođenje novih skupih antibiotika, na primer fluorohinolona - kaže profesorka. - Ali, sada su nam priloženi dokazi da baš ti fluorohinoloni imaju ozbiljna neželjena dejstva. Da li iza svih ovih bombastičnih studija postoji potreba da se oslobodi prostor za potpuno nove terapije, kao što su biološki lekovi i novi sintetski molekuli sa vrlo visokom cenom, vreme će da pokaže.

Profesorka Gojković Bukarica ipak je saglasna da se antibiotici često neracionalno propisuju i piju na svoju ruku, ali da to nikako ne znači da bi trebalo olako prihvatiti da je dovoljno da se piju samo tri do pet dana. Sa stavom profesorke potpuno se slaže i njen kolega profesor dr Slobodan Janković, klinički farmakolog Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu.

- Dužina primene antibiotika nikada nije bila ista za sve vrste infekcija, već je pre svega zavisila od osobina tkiva u kojem se nalaze nepoželjni mikroorganizmi - kaže Janković. - Tako na primer, za lečenje nekomplikovanih infekcija donjih mokraćnih puteva može da bude dovoljno da se antibiotik pije samo tri do pet dana, ali za infekcije kostiju antibiotike treba primenjivati šest nedelja.

Profesor Janković ističe da je činjenica da nam je potrebno još studija koje bi precizno ispitale najoptimalnije dužine primene antibiotika za svaku vrstu infekcije ponaosob, ali i do sada objavljena ispitivanja nas upućuju koliko dugo da primenjujemo antibiotike, što se ogleda u preporukama vodiča dobre kliničke prakse.

- Naš domaći vodič za primenu antibiotika se nalazi na veb-stranici Ministarstva zdravlja, i veoma je određen u pogledu preporuka o dužini primena antibiotika za pojedine vrste infekcija - kaže naš sagovornik. - Dakle, lekari bi prilikom propisivanja antibiotika trebalo da slede preporuke vodiča, a pacijenti uputstva lekara.

Da jedna studija, sa tako radikalnim tvrdnjama, nije dovoljna da bi se promenili stavovi u zvaničnoj medicini tvrdi i prof. dr Miroslav Savić sa Katedre za farmakologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu:

- Istraživanja u oblasti racionalne primene antibiotske terapije su neprekidna, i samo sabiranje i prikupljanje njihovih rezultata dovodi do postepenih pomaka u stavovima i smernicama - kaže Savić. - Britanska studija ne može da dovede do većih pomeranja u pristupu u ovoj oblasti. Dakle, antibiotici nisu namenjeni za primenu "do prvog poboljšanja", i rizici takve prakse su dobro prepoznati u stanjima kao što je, na primer, akutni bakterijski rinosinuzitis. S druge strane, tačno je da postoje pokazatelji po kojima je uobičajena dužina primene antimikrobne terapije nešto duža od one koju preporučuju vodiči i smernice. Tako da bi zaključak mogao da bude da svakako postoji prostor za intenzivno angažovanje lekara i farmaceuta u cilju postizanja boljeg odnosa između koristi i rizika, a sve da bi se smanjila otpornost na primenu ove vrlo važne klase lekova.

RANO ZA ZAKLjUČKE

PROFESORKA Gojković Bukarica podseća da smo svedoci čudnih pojava u oblasti farmakoterapije u proteklih godinu dana:

- Prvo su nam spominjali da lekovi za lečenje hipertenzije, iz grupe sartana i ACE-inhibitori mogu da imaju kancerogena dejstva, zbog primesa u njima koje su posledice tehnološkog procesa proizvodnje ili njihovog mehanizma dejstva - kaže profesorka. - Takođe odnednavno se osporava i upotreba aspirina u primernoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Do ovih zaključaka se došlo na osnovu malog broja studija, tako da bi ih definitivno trebalo prihvatiti s oprezom.

Novosti
foto:internet