Прича: Кошарка по Нику Калатесу...

Ретка сорта играча. Неко коме нису потребни кошеви у рукама да би савршено кројио игру Панатинаикоса. Тачно зна како да учини саиграче бољим, да извуче максимум, па чак и који проценат више, како би екипа профитирала и остварила позитиван резултат. . .

Кошарка 05.04.2019 | 20:30 Прошло је тачно дванаест година и четири месеца, односно 4.508 дана откако је Евролига видела други и последњи трипл-дабл у модерној историји такмичења. За НБА стандарде двоцифрени бројеви у три главне статистичке категорије постали су вечерња рутина, али је за појмове елитног клупског такмичења с ове стране Атлантика то нешто попут кошаркашке Халејеве комете. Не појављује се баш сваких 75-76 година, али преведено на језик игре под обручима на овим просторима тако изгледа.

Никола Вујчић је тако нешто извео два пута. У оба случаја носио је опрему Макабија из Тел Авива, а од дана када је хрватски ас љубљанској Олимпији спремио 27 поена и по 10 скокова и асистенција до вечери бриљантног Ника Калатеса прошло је можда и превише времена. Овако је слађе, јер је овај грандиозни подухват извео неко ко је то заиста јако желео. Калатес је у последње три године био надомак трипл-дабла у неколико ситуација. Прошле сезоне чак три пута. Против Ефеса му је недостајао један скок (29 поена и 10 асистенција), против Жалгириса две ухваћене и једна подељена лопта (14/8/9), а против Уникахе свега два скока (12/8/11).

Пре две године Калатес је то умало извео на гостовању Бамбергу, када је погодио онај хитац за победу три секунде пре краја. Трипл-дабл је испустио због једног додавања (13/11/9), док су му против Фенербахчеа у Атини фалила два скока (16/8/11). Ове сезоне жеља му се није испунила против Ефеса (20/8/13) и Арманија (27/8/14). 



Дочекао је тај моменат славе, да трипл-даблом заокружи фантастичну серију у којој је Панатинаикосу обезбедио пласман у четвртфинале и апсолутно заслужено понео епитет најкориснијег играча марта. Све оно што је урадио против Будућности није последица силе, већ плод мајсторства. Извео је то на спектакуларан начин. Прешао је Теа Папалукаса на седмој позицији играча с највише асистенција у Евролиги и сада их има 987. Постао је први играч у историји такмичења с бар 250 проигравања и тренутно их има 268. Друго место такође припада њему, јер је пре годину дана стао на броју 249. Далеко иза је креатор бајковите Жалгирисове приче Кевин Пангос са 212 асистенција из 36 утакмица.

Калатес је учинио да се нађе у водеће четири позиције на овосезонској листи највише уписаних асистенција, односно да се у десет најбољих издања његово име помене чак седам пута - писали смо о томе у извештају - што је успех какав се ретко постиже у европској кошарци. На крају, себе је „угурао“ између двојице плејмејкера Црвене звезде, Стефана Јовића (19) и Маркуса Вилијамса (17) за друго место вечне листе по броју разигравања у једној сезони. Постао је тек први Грк у домаћем тиму с трипл-даблом у рукама још од легенде Перистерија Евангелоса Корониоса, који је пре безмало 27 година (11. април 1992.) скупио 31 поена и по 10 асистенција и скокова против Паниониоса. У међувремену своје историјске роле бележили су још Тео Папалукас у ЦСКА и сада Јанис Адетокунбо као прва звезда Милвокија. 

Упркос историјском подухвату, није желео да светла позорнице буду уперена на њега, већ да се нагласи тимски успех и пласман у четвртфинале. Зато ће се, чак и више од самог трипл-дабла, памтити и говорити о томе да је Ник Калатес ретка сорта играча. Неко коме нису потребни кошеви у рукама да би савршено кројио игру Панатинаикоса. Тачно зна како да учини саиграче бољим, да извуче максимум, па чак и који проценат више, како би екипа профитирала и остварила позитиван резултат. Због играча као што је Ник Калатес кошарка је вероватно и најлепши спорт за око. Његова техника шута јесте предмет спора, али те асистенције буде осећај задовољства баш као што то годинама чини Милош Теодосић са својим бравурама. И није то само моменат чистог ужитка за гледаоца, Калатес зна да својим лопта на даљинско навођење увесељава и саиграче око себе, да Џејмс Гист жељно ишчекује сваку његову лопту за алеј-уп, да Дешон Томас, Танасис Адетокунбо, Јанис Папапетру и Кит Ленгфорд донекле живе од његових проигравања...

Када бележите такве игре у континуитету, баш као што то ради Ник Калатес, знате да приче о таленту нису потпуно тачне и да је у питању дубоко испреплетана мрежа великих одрицања и страховитог рада. Ник Калатес је прошао велики пут откако се вратио у свој Панатинаикос 2015. године. Од тога да је редовно био мета критичара због тога што његове игре нису биле поткрепљене играма вредним трогодишњег уговора од 7.000.000 долара нето и да је такав новац заслужио само непоновљиви Димитрис Дијамантидис, до тога да 6.500.000 евра нето, колико је летос добио за нову трогодишњу сарадњу, делују смешно.



Почетком фебруара изгледало је да је Панатинаикос ближи елиминацији, него пролазу у наредну фазу. Баш тада Ник Калатес решио је да покаже своје право лице, остави мантру разиграног креатора и постане сурови егзекутор. У последња два месеца Ник Калатес игра кошарку изван конкуренције, на следећем нивоу и зато је најбољи играч Евролиге у овом тренутку. 

Он је као добро програмиран компјутер, држи контролу игре готово атипично за европске стандарде кошарке и практично сам диктира ритам целе утакмице. Све полази од тренера. Жељко Обрадовић га је претворио у дефанзивну машину и играча најзаслужнијег за ону европску титулу 2011. године. Памти се његова сурова демонстрација одбране у четвртфиналној серији против Барселоне, када је спаковао Хуан Карлоса Навара и постао X-фактор Панатинаикоса. Ћави Пасквал, који га је тада као тренер Барселоне прогласио најважнијим играчем серије, касније га је у улози шефа Панатинаикоса обликовао у техничара светске класе, али га је Рик Питино учинио асом каквог гледамо од почетка марта. Једноставно, коцкице су се поклопиле, легенда колеџ кошарке видела је нешто више и то успела да извуче из Калатеса. Можда комично звуче оне Питинове изјаве да је Калатес најбољи додавач у његовој тренерској ери, иако је радио с велемајсторима попут Меџика Џонсона и Лерија Бирда. Али баш у тим речима лежи заслепљујуће самопоуздање којим Калатес зрачи.

Јер, да није било тога, питање је да ли бисмо видели Калатесову сурову доминацију паркетом током марта, ону тројку уз звук сирене у Москви - имао свега 33 одсто из игре -, или ону демонстрацију силе у Милану... На крају, вероватно не би било ни ових осам победа у последњих десет утакмица лигашког дела, да није било најбољег грчког кошаркаша на овој страни баре. Штета је само што је Руди Фернандез оном чудесном тројком покварио тај спектакуларни месец Ника Калатеса. Показао је лојалност, жељу, мотивацију као никада раније, оставио его по страни и максимално се подредио тиму и успео, иако је притисак стално растао! Ту је пронашао инспирацију и показао да му у овом тренутку нема равног. 

Кошарка се ових дана игра по тактовима Ника Калатеса. Ко зна, можда баш он пресуди актуелном европском шампиону у четвртфиналу које сви толико ишчекују...



Извор: моззартспорт

Фото: Схуттерстоцк