Партизан и ''случај'' Зорана Тошића...

Има ли Бамби жељу да остане у Партизану и – можда још битније – могли ли то црно-бели да приуште?

Фудбал 05.04.2019 | 21:15 Прошла сезона била му је најефикаснија у каријери - ова би, како ствари стоје, могла да се подведе под најмање успешну на клупском плану. После првих голова у такмичарској 2018/2019 (тек у априлу) логично је отворити „случај Зоран Тошић“ и из свих углова сагледати статус у освит велике Партизанове реконструкције у којој не сме да буде грешке.

Прецизније: да ли су у овом тренутку црно-бели више потребни Бамбију или некадашњи репрезентативац клубу који тумара у потрази за идентитетом?

Са строго фудбалске тачке гледишта, Тошић би морао да остане на Топчидерском брду. Не због инстант еуфорије међу Гробарима после два гола Чукаричком, нити што је лане испалио 14 прецизних хитаца, па ни што је играч потеза (редак случај у савременом фудбалу), већ превасходно што је такав квалитет потребан екипи устремљеној на трофеје. После двогодишњег колапса, наредна сезона морала би да буде прекретница за Парни ваљак, пошто клуб не сме себи да дозволи да три године чека титулу, а у том јуришу потребан му је човек који зна како се скупљају пехари, јер је то чинио у првом мандату (дупла круна и утабан пут ка другој пре селидбе у Манчестер јунајтед), као и у Москви, где је са ЦСКА подигао седам трофеја.

Зато делује да је Бамби неопходан Саву Милошевићу. Да буде продужена рука новог тренера, ослонац очекивано измењеног тима, лидер, носилац игре, егзекутор, можда и капитен или његов заменик, зависно како се коцкице сложе, али његово присуство на терену је драгоцено и тешко је разумети како од половине октобра, кад се опоравио од повреде колена, није играо више под палицом Зорана Мирковића до само 190 минута, а притом, на пример, није коришћен у вечитом дербију?

„Срећан сам због голова. Ово ми је баш требало. Имао сам несрећан период иза себе, повреду, па не баш сјајне партије и континуитет, али се надам се да ће и екипи и мени кренути после победе над Чукаричким“, уверава Тошић.

То што ће 28. априла прославити 32. рођендан није нека сметња, поготово ако се зна да Саша Илић у 42. и даље дели прецизне пасове и да, ако се већ буде ишло на подмлађивање, мора да остане неко старији да дечурлију води кроз кривудаво такмичење, макар се оно звало и Суперлига.

„Саша Илић је феноменалан, невероватно да у 42. години толико значи тиму, то је драгоцено. У последње време старији играчи нису добијали толико шанси, али смо показали да и те како можемо још много тога да покажемо, јер су године, као што се каже, само број“, уверава Зоран Тошић.

Ако је са спортске стране показао да може да буде од користи, остаје као дилема, више економска, да ли Партизан у наредној сезони може да приушти фудбалера какав је Бамби. У ситуацији кад бивши првотимци при одласку из клуба опраштају дугове – збирно око 1.000.000 евра – кад актуелни потписују репрограм, а вест представља сазнање да је Партизан обезбедио европску лиценцу (у нормалним околностима се подразумева) питање је да ли црно-бели могу да поднесу плату крилног везисте. Незванично, око 500.000 евра на годишњем нивоу. А уговор му истиче лета 2020.

Папири су потписани кад је било новца у каси, кад је клуб добро стајао и резултатски и финансијски (после дупле круне, пласмана у Лигу Европе и продаје играча какви су Миленковић, Леонардо и Ђурђевић), али не баш похвалним пословањем после тога, поготово промашајима у прелазним роковима, доспео је у ситуацију да, између осталог, и Тошићу дугује новац. Барата се сумом од неколико стотина хиљада евра на име закаснелих плата, премија за презимљавање у Лиги Европе и освојен Куп Србије минуле године у Сурдулици, због чега ни ко не може да гарантује да ће од лета на том плану ситуација бити боља, а Партизан у прилици да редовно измирује обавезе према фудбалеру који је пристао да му се дуг пролонгира.

Што се каже „гладан војник не ратује“ и отуда Партизан мора да пронађе начин да задржи Бамбија Тошића,под условом да га стварно жели. А не да поједини челници малтене навијају за његову продају као што је био случај летос кад је имао све завршено са Малатијом и дефинитивно би се отиснуо у Турску да се није повредио на гостовању у Сурдулици, па су се у Хумској 1 хватали за главу што га нису „скинули с плате“ коју су му сами дали. За све то време момак из Зрењанина није дизао тензију, никад „а“ није рекао без обзира да ли био повређен или увређен, што не игра и(ли) не прима плату.

Главно питање је, међутим, да ли – чак и да буде новца – сам Бамби жели да остане у српском фудбалу. Има ли мотива да игра за Партизан, јер је у каријери делио свлачионицу са много већим именима од постојећих (Кристијано Роналдо, Лукас Подолски, Вагнер Лав, Стеван Јоветић на клупском, односно Немања Видић,Дејан Станковић...) и кад види на шта личи садашња екипа, да ли себе у њој види?

Част изузецима (читај: Саша Илић, Владимир Стојковић...)



Извор: моззартспорт