Тадић о Реалу, Зидану, Ајаксу, Кројфу, Србима, ратовима...

. . . навијачима и шта га доводи до експлозије. . .  Српски ас дао опширан интервју за холандски магазин Хелден.

Фудбал 08.04.2019 | 00:00 Душан Тадић игра фудбал и сезону живота. Српски ас блиста у дресу Ајакса, мајсторски игра и у дресу репрезентације, а у Холандији је истонска звезда.

Са „десетком“ Ајакса на леђима постиже и намешта голове као од шале, а партија против Реала у Мадриду је један од најбљих историји Лиге шампиона. Од тог меча је Тадић магнет за холандске медије, а био је то један од повода и за велики интервју магазину Хелден.

Тадић се присетио чаробне вечери у Мадриду...

„Једном речју – сјајно. За мене, за све које воле Ајакс. Дошао сам у Ајакс због таквих ствари. Реал и Ајакс су ми били омиљени клубови када сам одрастао у Србији. Зато су утакмице против Реала биле тако посебно битне за мене. Нисам смео да допустим себи неуспех. Остварио се сан дечака из Србије који је на Реал и Ајакс гледао као коначну фудбалску срећу. Морамо бити свесни да смо против Реала на Бернабеу показали нешто спектакуларно. Ајакс је велики, али Реал је највећи на свету. Био је то меч каријере за мене. И не само за мене, већ за многе наше играче. Сјајан је осећај и што сам добио „десетку“ у најважнијим спортским новинама у Европи, али то је била и заслуга мојих саиграча. Сви су показали најбоље од себе, иако  је најбитније како се то на крају изводи у тимској представи. Победа од 4:1 је била велико достигнуће. Сви су били заслужни: тренери, помоћници, играли, навијачи...“, каже Тадић.

Већ сада се зна да је ово последња шанса за актуелни Ајаксов тим да уради нешто велико јер ће неки од најбољих играча напустити тим на крају сезоне.

„Наравно да бих волео да група остане на окупу. Причао сам о томе са тренером Тен Хагом. Али у фудбалу никада не можете да будете 100 одсто сигурни да ћете остати верни клубу. Веома је важно што смо сада сви свесни да смо део великог Ајаксовог пројекта. Први корак је био да уђемо у Лигу шампиона, потом смо желели да се задржимо, а сада желимо да одемо корак даље. Победа над Реалом нам је дала велико самопоуздање. Показали смо да припадамо Лиги шампиона. Не само у утакмицама против Реала, већ и у мечевима против Бенфике и Бајерна. Сада сви у Европи причају о Ајаксу, што је добар знак. Ајакс је и даље један од највећих клубова на свету. Млађи играчи схватају да се тренутно у Ајаксу дешавају велике ствари. Клуб је показао да жели да инвестира и направи нешто велико. Сви желимо да вратимо Ајакс тамо где припада , а то је сам врх европског фудбала. Надам се да ће ово путовање још потрајати и да ћемо доживети многа слична и успешна искуства са овим тимом“.

Тадић је потез каријере извео против омиљеног клуба у члијем дресу је играо његов идол.

„Зидан ми је омиљен играч, иако сам за Реал почео да навијам због Предрага Мијатовића. Али ускоро сам постао завистан од гледања Зиданових потеза и покрета. Када сам био млађи, стално сам гледао његове потезе и покушавао да их копирам када смо играли на улици. По хиљаду пута. Желео сам да радим трикове као он, јер све што је он радио је изгледало перфектно. Био је јако елегантан играч. Сваки његов контакт са лоптом је био сјајан. Конкретно, ону пируету сам изводио на улици по узору на њега. Међутим, још важнији потез је што сам попут Зидана дао пас после којег је Нерес погодио за 2:0. Што сам старији, то сам конкретнији у игри. Ово је ипак врхунски фудбал, а не циркуска представа. Бизарно је што је та наша победа опет довела Зидана на клупу Реала“.

Уз Реал Мадрид, омиљени клуб као дечаку му је био Ајакс.

„Одувек сам волео овај клуб. Откако сам као дете почео да играм фудбал на улицама Бачке Тополе. Био сам импресиониран неким старим сликама из златних времена Ајакса. Безброј пута сам гледао снимака финала Ајакс – Јувентус у Београду 1973. Као деца смо вежбали акције и потезе Ајаксових играча. Био сам сигуран да ћу једног дана обући црвено-бели дрес. Иако ми је Зидан идол, мислим да је Кројф највећи. Иако га никад нисам гледао уживо, он је један од мојих идола. На Сонy плаyстатиону сам узимао Кројфа. Поред њега, много великих играча је играло за Ајакс. Крену ми лептирићи у стомаку кад се сетим свих тих имена“.

Многе је изненадио летос одлуком да се из Премијер лиге врати у Холандију.  

„Када ме Марк Овермарс позвао прошлог лета, нисам се много двоумио. Знам да је то некима на први поглед деловало чудно јер сам играо у Премијер лиги, а Ередивизија се увек минимизирала. Али нико не може да каже да је холандско првенство слабо. Зато је Ајакс био логичан избор. Пре свега, због јединиствене историје клуба, а потом и због свега осталог.  Стадион, Амстердам, клупска филозофија... Та филозофија припрема фудбалере од малих ногу за оно где смо данас. А било ми је важно и што је Ајакс играо квалификације за Лигу шампиона и јер ми је играње у том такмичењу био велики циљ. Ту су још неке сличности између Ајакса и Србије. Понос, одлучност и менталитет да се увек иде на победу. Оно што ми је такође важно је да су супруга Драгана и моја деца заволела Холандију колико и ја током играња у Гронингену и Твентеу“.

Тадић осим улоге на терену, има и улогу у свлачионици као лидер млађим саиграчима.

„Делујем као миран момак, али умем да будем непријатан на терену. Обраћам се играчима директно и умем да будем прек. Могу да експлодирам. Искрен сам и то некада другима тешко пада. Али брига ме јер мислим да је то најбољи начин за комуникацију. Неправда ме јако љути и ништа не може да ме изнервира као лагање. Срећом, тога нема у Ајаксу и најбоље је да тако и остане. Ајакс ме је између осталог довео и да будем лидер у свлачионици, да играмо Лигу шампиона и освајамо трофеје. Као искусан играч, могу да помогнем и посаветујем младе таленте када им је то потребно. Играм фудбал дуго и много тога сам прошао. Почевши од играња у Србији где је огроман притисак и на победе и поразе се гледа као на живот и смрт. Српски играчи имају различит менталитет и начин размишљања од Холанђана. Овде су људи много опуштенији.  Покушавам да пренесем део тог балканског менталитета на млађе играче у Ајаксу. Са Хунтеларом, Блиндом и Шонеом покушавамо да будемо пример младим играчима“.

Труди се да својим понашањем буде пример другима.

„Сваки дан је прилика да будеш бољи него јуче. То је мој мото. Драго ми је што Френки де Јонг иде у Барселону и то је добро за њега. Али потрудићу се да он пружа 100 одсто на сваком тренингу и утакмици до тада. Срећан сам и када видим колико је Хаким Зијех напредовао и какав је играч постао. Обојица смо јаки карактери и то понекад може да доведе до сучељавања, али то нас обојицу чини јачима. На терену можемо да се нађемо завезаних очију. Захваљујући мечевима против јаких клубова, Матијс де Лихт је постао један од најбољих дефанзиваца Европе. Нерес се пробио до репрезентације Бразила, Николас Таљафико и Дони ван де Бек су много напредовали. Нимало нисам љубоморан када видим цифре и заинтересоване клубове који се помињу за моје саиграче. Драго ми је због тога јер то значи да је Ајакс у центру пажње. Добар је осећај када знате да сте мало допринели развоју тих момака“.

Присетио се детињства у Србији...

„Имао сам прелепо детињство у Бачкој Тополи где моји родитељи и даље живе. Мајка је радила у пољопривреди, а отац у фабрици меса. Мајка је предобра жена која је увек била ту за мене. Отац је јак карактер, отворен и искрен. Ретко када ми је давао комплименте, али је умео да саветује. Испало је добро. Сада имам сина Петра и ћерку Тару који су енергична деца и често видим себе у њима“.

Тадићево одрастање су обележила и тешка времена у Србији.

„Сви су чули за скорију историју моје земље. Преживели смо три рата и стално се борили против некога. Ратови су оставили великог трага на нас млађе. Били смо жестоко бомбардовани и то је оставило ожиљке. Фудбал је био идеалан бег од реалности.  Таква тешка времена вас ојачају као особу. Некада не можете да рачунате да ће вам неко други помоћи и морате да се ослоните само на себе. Та борба у младости ми је помогла да ојачам и на неки начин ме припремила за утакмице као што је била она у Мадриду. Због тих ратова, имиџ Србије у свету није баш најбољи и зато је спорт битан као средство да се та слика поправи. Новак Ђоковић је најбољи амбасадор Србије. Показује какви су заиста Срби. Отвореног срца, јаког карактера и доброг менталитета. Увек кажемо оно што мислимо и свиђа ми се та директност. Спортисти попут Новака или мене могу да инспиришу нове генерације младих Срба“.

Тадић посебно поштовање има према навијачима.

„Играмо фудбал због навијача. Без њих овај спорт никада не би био овако велики. Зато је важно да ображамо пажњу на њих јер је заслужују. Где год да играмо, увек одем да их поздравим. Например, једном сам после меча у Саутемптону остао на терену са навијачима и дао им дрес, шортс, чарапе... Остао сам само у гаћама. Саиграчи су ме зезали да сам то урадио да бих показао мишиће. Али наравно да то није разлог, већ сам желео да обрадујем неког навијача и учиним му дан за памћење“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: реутерс