Tadić o Realu, Zidanu, Ajaksu, Krojfu, Srbima, ratovima...
. . . navijačima i šta ga dovodi do eksplozije. . . Srpski as dao opširan intervju za holandski magazin Helden.
Fudbal 08.04.2019 | 00:00
Sa „desetkom“ Ajaksa na leđima postiže i namešta golove kao od šale, a partija protiv Reala u Madridu je jedan od najbljih istoriji Lige šampiona. Od tog meča je Tadić magnet za holandske medije, a bio je to jedan od povoda i za veliki intervju magazinu Helden.
Tadić se prisetio čarobne večeri u Madridu...
„Jednom rečju – sjajno. Za mene, za sve koje vole Ajaks. Došao sam u Ajaks zbog takvih stvari. Real i Ajaks su mi bili omiljeni klubovi kada sam odrastao u Srbiji. Zato su utakmice protiv Reala bile tako posebno bitne za mene. Nisam smeo da dopustim sebi neuspeh. Ostvario se san dečaka iz Srbije koji je na Real i Ajaks gledao kao konačnu fudbalsku sreću. Moramo biti svesni da smo protiv Reala na Bernabeu pokazali nešto spektakularno. Ajaks je veliki, ali Real je najveći na svetu. Bio je to meč karijere za mene. I ne samo za mene, već za mnoge naše igrače. Sjajan je osećaj i što sam dobio „desetku“ u najvažnijim sportskim novinama u Evropi, ali to je bila i zasluga mojih saigrača. Svi su pokazali najbolje od sebe, iako je najbitnije kako se to na kraju izvodi u timskoj predstavi. Pobeda od 4:1 je bila veliko dostignuće. Svi su bili zaslužni: treneri, pomoćnici, igrali, navijači...“, kaže Tadić.
Već sada se zna da je ovo poslednja šansa za aktuelni Ajaksov tim da uradi nešto veliko jer će neki od najboljih igrača napustiti tim na kraju sezone.
„Naravno da bih voleo da grupa ostane na okupu. Pričao sam o tome sa trenerom Ten Hagom. Ali u fudbalu nikada ne možete da budete 100 odsto sigurni da ćete ostati verni klubu. Veoma je važno što smo sada svi svesni da smo deo velikog Ajaksovog projekta. Prvi korak je bio da uđemo u Ligu šampiona, potom smo želeli da se zadržimo, a sada želimo da odemo korak dalje. Pobeda nad Realom nam je dala veliko samopouzdanje. Pokazali smo da pripadamo Ligi šampiona. Ne samo u utakmicama protiv Reala, već i u mečevima protiv Benfike i Bajerna. Sada svi u Evropi pričaju o Ajaksu, što je dobar znak. Ajaks je i dalje jedan od najvećih klubova na svetu. Mlađi igrači shvataju da se trenutno u Ajaksu dešavaju velike stvari. Klub je pokazao da želi da investira i napravi nešto veliko. Svi želimo da vratimo Ajaks tamo gde pripada , a to je sam vrh evropskog fudbala. Nadam se da će ovo putovanje još potrajati i da ćemo doživeti mnoga slična i uspešna iskustva sa ovim timom“.
Tadić je potez karijere izveo protiv omiljenog kluba u člijem dresu je igrao njegov idol.
„Zidan mi je omiljen igrač, iako sam za Real počeo da navijam zbog Predraga Mijatovića. Ali uskoro sam postao zavistan od gledanja Zidanovih poteza i pokreta. Kada sam bio mlađi, stalno sam gledao njegove poteze i pokušavao da ih kopiram kada smo igrali na ulici. Po hiljadu puta. Želeo sam da radim trikove kao on, jer sve što je on radio je izgledalo perfektno. Bio je jako elegantan igrač. Svaki njegov kontakt sa loptom je bio sjajan. Konkretno, onu piruetu sam izvodio na ulici po uzoru na njega. Međutim, još važniji potez je što sam poput Zidana dao pas posle kojeg je Neres pogodio za 2:0. Što sam stariji, to sam konkretniji u igri. Ovo je ipak vrhunski fudbal, a ne cirkuska predstava. Bizarno je što je ta naša pobeda opet dovela Zidana na klupu Reala“.
Uz Real Madrid, omiljeni klub kao dečaku mu je bio Ajaks.
„Oduvek sam voleo ovaj klub. Otkako sam kao dete počeo da igram fudbal na ulicama Bačke Topole. Bio sam impresioniran nekim starim slikama iz zlatnih vremena Ajaksa. Bezbroj puta sam gledao snimaka finala Ajaks – Juventus u Beogradu 1973. Kao deca smo vežbali akcije i poteze Ajaksovih igrača. Bio sam siguran da ću jednog dana obući crveno-beli dres. Iako mi je Zidan idol, mislim da je Krojf najveći. Iako ga nikad nisam gledao uživo, on je jedan od mojih idola. Na Sony playstationu sam uzimao Krojfa. Pored njega, mnogo velikih igrača je igralo za Ajaks. Krenu mi leptirići u stomaku kad se setim svih tih imena“.
Mnoge je iznenadio letos odlukom da se iz Premijer lige vrati u Holandiju.
„Kada me Mark Overmars pozvao prošlog leta, nisam se mnogo dvoumio. Znam da je to nekima na prvi pogled delovalo čudno jer sam igrao u Premijer ligi, a Eredivizija se uvek minimizirala. Ali niko ne može da kaže da je holandsko prvenstvo slabo. Zato je Ajaks bio logičan izbor. Pre svega, zbog jedinistvene istorije kluba, a potom i zbog svega ostalog. Stadion, Amsterdam, klupska filozofija... Ta filozofija priprema fudbalere od malih nogu za ono gde smo danas. A bilo mi je važno i što je Ajaks igrao kvalifikacije za Ligu šampiona i jer mi je igranje u tom takmičenju bio veliki cilj. Tu su još neke sličnosti između Ajaksa i Srbije. Ponos, odlučnost i mentalitet da se uvek ide na pobedu. Ono što mi je takođe važno je da su supruga Dragana i moja deca zavolela Holandiju koliko i ja tokom igranja u Groningenu i Tventeu“.
Tadić osim uloge na terenu, ima i ulogu u svlačionici kao lider mlađim saigračima.
„Delujem kao miran momak, ali umem da budem neprijatan na terenu. Obraćam se igračima direktno i umem da budem prek. Mogu da eksplodiram. Iskren sam i to nekada drugima teško pada. Ali briga me jer mislim da je to najbolji način za komunikaciju. Nepravda me jako ljuti i ništa ne može da me iznervira kao laganje. Srećom, toga nema u Ajaksu i najbolje je da tako i ostane. Ajaks me je između ostalog doveo i da budem lider u svlačionici, da igramo Ligu šampiona i osvajamo trofeje. Kao iskusan igrač, mogu da pomognem i posavetujem mlade talente kada im je to potrebno. Igram fudbal dugo i mnogo toga sam prošao. Počevši od igranja u Srbiji gde je ogroman pritisak i na pobede i poraze se gleda kao na život i smrt. Srpski igrači imaju različit mentalitet i način razmišljanja od Holanđana. Ovde su ljudi mnogo opušteniji. Pokušavam da prenesem deo tog balkanskog mentaliteta na mlađe igrače u Ajaksu. Sa Huntelarom, Blindom i Šoneom pokušavamo da budemo primer mladim igračima“.
Trudi se da svojim ponašanjem bude primer drugima.
„Svaki dan je prilika da budeš bolji nego juče. To je moj moto. Drago mi je što Frenki de Jong ide u Barselonu i to je dobro za njega. Ali potrudiću se da on pruža 100 odsto na svakom treningu i utakmici do tada. Srećan sam i kada vidim koliko je Hakim Zijeh napredovao i kakav je igrač postao. Obojica smo jaki karakteri i to ponekad može da dovede do sučeljavanja, ali to nas obojicu čini jačima. Na terenu možemo da se nađemo zavezanih očiju. Zahvaljujući mečevima protiv jakih klubova, Matijs de Liht je postao jedan od najboljih defanzivaca Evrope. Neres se probio do reprezentacije Brazila, Nikolas Taljafiko i Doni van de Bek su mnogo napredovali. Nimalo nisam ljubomoran kada vidim cifre i zainteresovane klubove koji se pominju za moje saigrače. Drago mi je zbog toga jer to znači da je Ajaks u centru pažnje. Dobar je osećaj kada znate da ste malo doprineli razvoju tih momaka“.
Prisetio se detinjstva u Srbiji...
„Imao sam prelepo detinjstvo u Bačkoj Topoli gde moji roditelji i dalje žive. Majka je radila u poljoprivredi, a otac u fabrici mesa. Majka je predobra žena koja je uvek bila tu za mene. Otac je jak karakter, otvoren i iskren. Retko kada mi je davao komplimente, ali je umeo da savetuje. Ispalo je dobro. Sada imam sina Petra i ćerku Taru koji su energična deca i često vidim sebe u njima“.
Tadićevo odrastanje su obeležila i teška vremena u Srbiji.
„Svi su čuli za skoriju istoriju moje zemlje. Preživeli smo tri rata i stalno se borili protiv nekoga. Ratovi su ostavili velikog traga na nas mlađe. Bili smo žestoko bombardovani i to je ostavilo ožiljke. Fudbal je bio idealan beg od realnosti. Takva teška vremena vas ojačaju kao osobu. Nekada ne možete da računate da će vam neko drugi pomoći i morate da se oslonite samo na sebe. Ta borba u mladosti mi je pomogla da ojačam i na neki način me pripremila za utakmice kao što je bila ona u Madridu. Zbog tih ratova, imidž Srbije u svetu nije baš najbolji i zato je sport bitan kao sredstvo da se ta slika popravi. Novak Đoković je najbolji ambasador Srbije. Pokazuje kakvi su zaista Srbi. Otvorenog srca, jakog karaktera i dobrog mentaliteta. Uvek kažemo ono što mislimo i sviđa mi se ta direktnost. Sportisti poput Novaka ili mene mogu da inspirišu nove generacije mladih Srba“.
Tadić posebno poštovanje ima prema navijačima.
„Igramo fudbal zbog navijača. Bez njih ovaj sport nikada ne bi bio ovako veliki. Zato je važno da obražamo pažnju na njih jer je zaslužuju. Gde god da igramo, uvek odem da ih pozdravim. Naprimer, jednom sam posle meča u Sautemptonu ostao na terenu sa navijačima i dao im dres, šorts, čarape... Ostao sam samo u gaćama. Saigrači su me zezali da sam to uradio da bih pokazao mišiće. Ali naravno da to nije razlog, već sam želeo da obradujem nekog navijača i učinim mu dan za pamćenje“.
Izvor: mozzartsport
FOTO: reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar