Интервју - Славко Вранеш: Видим Дулета у Загребу...

. . . како трчи дијагоналу, скаче ка нама. . . Управо сам се најежио! „Најискреније, када гледам утакмицу презнојим се као када сам играо! Имаш тај неки осећај да си још у том клубу, у тој екипи. Осећаш ту неку енергију коју неминовно мораш да осетиш када си тамо ", коментарише бивши див Партизана полуфиналну серију АБА лиге.

Кошарка 05.04.2019 | 23:43 Поклапа се више датума. Првог априла било је девет година како је Партизан играо чувени меч са Макабијем у Арени када је изборио пролазак на Фајнал фор Евролиге. Пред крај месеца биће и девет година од Кецманове тројке. Да не помињемо Истанбул 1992 и 16. април. У исто време, ових дана Партизан се бори против Црвене звезде за финале АБА лиге кроз које може у Евролигу следеће сезоне.

Славко Вранеш се није дуго појављивао у нашим медијима... Много повода за разговор. А у разговору за МОЗЗАРТ Спорт чувени див црно-белих прокоментарисао је све горе наведено. Причао о Душку Вујошевићуи његовој „војсци“, тројки Душана Кецмана из првог угла са паркета, утакмице с Макабијем у Арени, шансама овосезонских црно-белих, шта му је рекао Владе Дивац у вечери када је изборен Ф4...

Било је бољих играча у Партизану, али мало је оних који су оставили такав траг и играма, резултатима, али пре свега појавом. Не рађају се свакога дана центри од 230 центиметара. Вранеш би и Бобија Марјановићагледао с висине па ви видите. Нема тог кошаркашког заљубљеника који га се не сећа.

Питамо Славка пре свега како је, чиме се бави, да ли је још у кошарци?

"Стално сам у тренингу, чекам праву понуду. Кући сам, тренирам... Тренирам као да играм", каже Вранешза МОЗЗАРТ Спорт.

Како Вранеш види ову сезону Партизана који је почео лоше, али је с доласком Андрее Тринкијерија дошао сада на утакмицу далеко од финала АБА лиге.

"Било је доста пехова током сезоне, али, као и сваки пут, као и када сам ја био, хемија постоји. Она их гура. С њом могу да направе изненађења и добре резултате. Са аспекта гледаоца било је ту, и на првој и на другој утакмици, ситуација које су и сумњиве и овакве и онакве. Али, играо сам у Партизану, па могу да гледам са аспекта играча. То је све нормално. И то је дерби. Не би био дерби да нема свега тога чега има", истиче Вранеш.

Колике шансе дајеш црно-белима у мајсторици?

"Реално, ако ме питаш као и као навијача, дефинитивно сам уз Партизан. На другој утакмици су ми деловали чак много опуштеније. Да кажеш - имали су већи фокус. У другој утакмици је било доста разлике. А прва је била почетак, доста стегнуто. У другој су играли лаганије. Ушли су спремни. Не очекујем много другачију мајсторицу у односу на ову другу утакмицу. У другој утакмици је било тимски. Све је функционисало као да је нацртано. Види се и да је скаутирано и постављено како треба".

Када све ово гледаш са стране из Подгорице, да ли би заиграо, утрчао на паркет на ове утакмице Партизана и Звезде у полуфиналу?

"Па сигурно. Најискреније, када гледам утакмицу презнојим се као када сам играо! Имаш тај неки осећај да си још у том клубу, у тој екипи. Осећаш ту неку енергију коју неминовно мораш да осетиш када си тамо".

У првом мечу био је велики притисак на оба тима...

"У току сезоне било је ситних проблема, падова, свега тога. Била је и превелика пресија како ће изгледати у првој утакмици. Јесте домаћи терен (дворана), али и гостујући у исто време и пре свега. Другачија је постава дворане. Верујем да ће у трећој бити још квалитетније и боље од стране Партизана".

Када си ти играо, како је изгледао? Да ли си више волео да играш пред својим или туђим навијачима?

"Шта знам, некако смо увек постављали то да нам и то навијање... Пази, било би необично да те подржавају противнички навијачи. Али када осетиш њихову негативну енергију, која је усмерена против тебе, добијаш још већу вољу и жељу да се избориш и урадиш то што треба. На тај начин смо све превазилазили. Било је и јачих екипа... Дерби носи посебну тежину. Ту су психолошке игрице. Битан је онај први излазак на терен. Пре самог загревања за утакмицу. Тај први утисак, ко успе да издржи на излазу из тунела, тачно можеш да видиш да ли је спреман за утакмицу. Или је посустао. Све се то на неки начин вежбало и постављало на тај начин. Када урадиш нешто позитивно, а они ти звижде и добацују ти, онда те то још мотивише".

И износи Вранеш занимљиву опаску...

"Лично ми се не свиђа играти пред навијачима само једне од екипа. Много ми је занимљивије када је било пола-пола“.

То је вероватно неизведољиво у данашње време. То је била наша реакција, као што би била вероватно и многих љубитеља кошарке. Али, Вранеш не мисли тако.

"Знам да је превише тензија и све то. Али пази, ако гледаш тако, онда је било до рецимо 2005. још већих тензија. Шта се тада све дешавало на дербијима. Знаш и сам колико је тада било инцидената. Али све од тада па до 2010. је било мање инцидената. Атмосфера правог дербија може да се осети само када би било пола-пола. Да има и једних и других навијача. Да имаш тежину пред туђим, а подршку од својих".

Како је деловала припрема дербија код Дулета Вујошевића?

„Нисам никада радио код Тринкијерија, не знам како је код њега. Код Дулета је све функционисало много јако. Дуле је велики психолог. Припремао је сваког играча понаособ и онда је све то склапао у једну екипу. Плус је имао велику помоћ Владе Јовановића. Радили су опширан скаутинг. Нама су толико радили скаутинг да је просто било немогуће кикснути у нечему! Могао си само да киксаш ако си ушао без концентрације или ако си изгорео у уласку из тунела и помешао си шта треба да радиш. Ако си испратио све -  није било простора за грешку. Сада не знам како је и на ком је нивоу. А с обзиром на резултате очигледно је и овде јак тим у питању“.

Како ти делује то време проведено у Партизану, она чувена 2010. година?

„Она ми је најмилија што би се рекло. Та сезона са Фајнал фором ми је била најдража. Када смо кренули у сезону проглашени смо аутсајдерима. ´Еј, ове године, знаш, слабо ће бити  шта од трофеја´. Евролига, нема шансе, не пролазимо ни у ТОП 16 ни ништа. Потценили су нас. Ми смо улазак лагани искористили у своју корист. То што су нас сви сматрали недовољно квалитетним, чекали смо да нас било ко потцени. Да бисмо показали зубе и одрадили свој део посла“.

О затвореној аури...

„Са тим тимом, најуспешнија сезона. Увек је било квалитетних играча. А тада смо се скупили и нико није одскакао. Та хемија у екипи је била таква да смо решавали једни другима разне проблеме. Нисмо дозвољавали да проблеми дођу на терен. Осетиш ту енергију. Да играчи и који седе на клупи - доприносе. То је као затворена аура. Не знам како то да објасним. То је било велико искуство. То ме је благо речено и пореметило“.

Зашто? Како је изгледала кошарка после црно-белог дреса?

„Када сам отишао из Партизана, отишао сам у Уникс. У Партизану смо имали правила. Сви заједно тамо, овамо... Тај неки тимски дух. Када сам отишао тамо, први дан, питам у колико је сати ручак. Они ме гледају чудно, не разумеју питање. Па кажем - је л´ сви заједно једемо? Они кажу - не. Од три до пет, у том периоду иди једи када ти одговара. У Партизану је било као у војсци. Знала су се правила, шта смеш, шта не смеш. Ако прекршиш правило, сам си себе казнио“.

Вратимо се на Партизан. Пре два дана је било девет година од утакмице против Макабија. На крају меча те је и Владе Дивац загрлио. Шта ти је рекао?

„Ништа, класика, честитао ми је. Сви су били одушевљени. Када смо играли с Макабијем, претпоследњу утакмицу, некако је, не знам како то да ти објасним, осећаш да су дошли на терен и предали су. Као, ако смањите мало играћемо егал, ако дате гас... Била је прејака енергија. Пуна Арена. Можда сам превише субјективан, али тешко негде може да се осети та атмосфера као у Београду. Играо сам по свету, гледао утакмица, имају они као неке кореографије. Али, просто у Београду је тотално друга димензија“.



Сам Фајнал фор у Паризу? Како ти је остао у сећању?

„Баш сам пре неколико дана причао са пријатељима о томе и дотакли смо се Фајнал фора. Срећа је да је ушло оно у Загребу са Цибоном. Било нам је предодређено - или ћемо да играмо финале Евролиге или ћемо да узмемо трофеј у Загребу. На једну страну нас је погледала срећа, а овамо није. Једна лопта је одлучивала да ли ће да се деси нешто позитивно или не. Шут Теа и Чилдрес који се појавио ниоткуда и урадио то што је урадио, добро смо заградили, али...“.

Поменуо си кош Кецмана у Загребу. Доказ колико је то невероватна сезона била.

„То је баш... Велике ситуације, као што је та, могу само да препричају само они што су били на паркету. Ти моменти, стотинке, секунде, су... прођу дланом о длан. Они дају тројку, шутира играч преко мене, ја у скоку... Дворана је у делиријуму, сви скачу, сви се веселе. И пар стотинки касније, Кецман даје тројку. Сви стоје, аплаудирају, стоје, и само у једном моменту, гледаш око себе, видиш људе који су збуњени. Не знају да ли да се радују или да тугују. И онда тај тренутак који ухватиш са терена, не постоји цена. Непроцењиво је“.

Па онда та драма да ли је признат кош или не...

„Узимаш им трофеј у њиховој хали,  а нема твојих навијача. Дошли код њих, њихов терен, добио си их у задњој секунди. Ухватио си их у радовању да тугују. Сам тај снимак где видиш да Дуле, који је био мало агресиван, стегнут, видиш Дулета који са својом конструкцијом и тежином скаче. Просто видиш Дулета и Тошу како скачу поред клупе. Дуле и наставља, пичи дијагоналу и скакуће ка нама. Можеш да замисли који је то осећај у играчима. Сви смо одлепили. И сада се јежим када год се покрене прича. Покушавам да будем објективан... Као па није то тако страшно, може то свако да уради. Али...“, остаје Вранеш без текста.



Који су ти даљи планови?

„Био је Металац, сада је било неадекватних понуда. Изабрао сам да будем са ћеркицом и са мојима. Лакше ми је било да трпим трошкове на једном пољу него на два. У тренингу сам, тренирам индивидуално, као да играм. Уђе у крв. Спреман сам у случају да се појави понуда. Било је последњих дана понуда са истока, али то је све на причи. Видећемо да ли ће се остварити у неки потпис“, закључио је Вранеш и додао да не може без кошарке, те да би волео да у финалу АБА лиге види Партизан и Будућност, његова два бивша клуба. Таман би могао да оде до Мораче да погледа њихов обрачун, а можда и да „скокне“ до Београда из истог разлога.

Извор: моззартспорт