Прича: Чувари обруча и црно-бијела Фортуна...

Одбрана црно-белих је пресудила у другом мечу полуфиналне серије, мада је и Звезда много тога промашила. Довољно је рећи да је у једном моменту утакмице имала 1/14 ван линије 6,75.

Кошарка 04.04.2019 | 00:01 Последња четири вечита дербија се решавају у последњим секундама. Када су такве ситуације у питању и срећа игра велику улогу. Да је Дејан Давидовац погодио ону тројку, овај текст би изгледао другачије. Тренутак и надахнуће појединца ће вероватно и одвести једну од ове две екипе у финале АБА лиге. Међутим, ако тражимо неки аспекат у ком је Партизан био добар и кроз који је заслужио победу у другом мечу полуфинала, онда је то одбрана. Пре свега затварање рекета. А имао је и среће што је Звезда јако слабо шутирала за три поена. У једном моменту само 1/14.

Чини се да је ту кључ.

Сећате се другог дербија у АБА лиги, оног после Купа? Тада је Мајкл Оџо деловао попут Шекила О´Нила, разгртао је Партизанове играче испод коша. Чинило се да ће примарни задатак црно-белих у полуфиналу бити њега да заустави. И то је Партизан и успео. Односно, Милан Томић није успео у довољној мери да експлоатише свог сјајног центра.

Оџо је у првој утакмици дао шест поена, у другој три. Мајк Цирбес је у првом мечу дао шест поена, у другом 11 (а имао је и доста грешака, о чему ћемо у редовима испод). Душан Ристић није играо на обе утакмице. Фаје је на првој дао два поена, а на другој четири. Бориша Симанић у првој без поена, у другој три поена. Једини играч који је са позиције четири правио проблеме екипи Андрее Тринкијерија био је ДејанДавидовац када је померен на ту позицију. И донекле Цирбес у другој утакмици док није почео да греши.

Није Партизан савршено чувао рекет, али јесте довољно добро да победи. Лендејл је неколико пута остављао Цирбеса самог, али не смемо заборавити како је рецимо Ренфро ударио рампу Цирбесу (по многима одлучујући детаљ), па онда и ону тимску одбрану када је Немац неколико пута финтирао све до истека времена за напад. Чак и Оџо, човек од 130 килограма, морао је да излази из рекета и да шутира онај “фаде аwаy “ у стилу Дирка Новицком (чак је, на изненађење многих - и погодио).



Партизан је примио 32 поена из рекета, није то Бог зна како добар параметар, али је утисак био да су црно-бели у том смислу урадили добар посао и натерали (а можда је Звезда тако и хтела?) противника да шутира више за три поена него за два!

Звезда је побегла од коша и опалила 28 пута за три поена и 27 пута за два поена. И у првој утакмици је Звезда више шутирала за три него за два поена - 31 пут за три и 30 пута за два. Примера ради, Партизан је у другој утакмици шутирао 34 пута за два и 23 пута за три поена. Разлика је очигледна у тенденцији креирања напада унутра у односу на пуцање (испуцавање?) за три поена.

Колико је Партизан играо добру дефанзиву показује и податак да је Звезда у првој четвртини дала само девет поена!

Суштина је и у великом броју промашених вањских шутева Звезде. Црвено-бели су пуцали 28 пута за три поена и погодили су само пет! Дакле, проценат успешноси веома низак - 17,9%. Укључујући ту и промашај за продужетак. Колико год је Партизан играо добро унутра у одбрани, бранио је добро и споља, али је имао и среће. Звезда је једноставно превише машила.

Поређења ради, Звезда је у првој утакмици гађала 35% и то је било довољно црвено-белима да тријумфују. Али, ових 17,9% је премало да би се добио овако битан дуел и то на гостујућем терену.

Пре почетка сезоне се мислило да ће Звезда имати велику надмоћ у односу на конкуренте у АБА лиги због веома снажне и високе центарске тројке у саставу - Цирбес, Оџо и Ристић. Током сезоне смо спознали да Цирбес није онај стари, да Оџо игра променљиво, а да Ристић једва има место у постави. У односу на њих, из редова црно-белих требало је да им се супротставе Гагић, Лендејл и Никола Јанковић. Далеко од тога да су блистали, али су за сада урадили добар посао. И не само они, поменули смо важну блокаду Ренфроа, а до тога долази зато што су црно-бели доста преузимали на овој другој утакмици полуфиналне серије.

Још један врло битан фактор у одбрани рекета је и “неиграње” Џоа Регланда. Недостајао је Звезди у другој утакмици. Његови продори су убитачни. По томе се највише истиче када игра пик. Није плеј у оном правом смислу речи да ће проиграти саиграче, али зато користи блок да се стропошта ка обручу и тешко га је зауставити.

Бекови Партизана су имали проблема са тиме у првом мечу, потом им је и Филип Човић правио недаће са уласком у његову десну страну, али је и тога било мање у другом мечу.  Додајмо на то и искључење Перпероглуа…

И све што је Партизан учинио било је довољно за победу од “само” три поена разлике против овог изузетно јаког противника, чак и без Регланда у саставу, а знамо колико је Американац битан шраф - вероватно најбитнији.

То говори да ће црно-бели у мајсторици морати да одиграју утакмицу сезоне ако желе до финала АБА лиге. А предуслов свих предуслова је одбрана обруча. И да се Партизан нада да ће њено височанство Фортуна опет бити у црно-беломе када је Звездин шут за три поена у питању. Ту можда и лежи кључ мајсторице.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт