На Балкану мање радних мјеста

Према подацима из посљедњег Редовног економског извјештаја Свјетске банке за западни Балкан, потребно је убрзавање реформи, економски раст на западном Балкану биљежи убрзање са 2,6 процената у 2017. на 3,8 процената у 2018. години, уз пројектовани просјек од 3,7 процената у 2019-2020.

Босна и Херцеговина 02.04.2019 | 13:04 Међутим, овакви изгледи су подложни растућим спољним и домаћим ризицима, укључујући геополитичке и трговинске спорове и спорији од очекиваног темпа структурних реформи.

Према извјештају, земље у региону сада имају прилику да унаприједе реформе како би ублажиле ове ризике усљед све већих захтјева јавности за већим економским могућностима.

Упркос снажнијем расту у 2018., у региону је отворен мањи број нових радних мјеста, што одражава ограничену динамику приватног сектора. На западном Балкану је у 2018. креирано само 96,000 радних мјеста, углавном у производњи и услугама, у поређењу са 171,200 радних мјеста отворених у 2017. Стопа незапослености је смањена у 2018., али је и даље висока, посебно за жене и младе. У неким земљама је пад незапослености произашао из повећане неактивности радне снаге и емиграције, а не због новоотворених радних мјеста.

"Доносиоци политика у региону би требали имплементирати реформе које ће имати одрживи раст и подстаћи отварање радних мјеста", каже Линда Ван Гелдер, директор Свјетске банке за западни Балкан.

"Брзорастуће компаније стварају највећи број радних мјеста на западном Балкану, али таквих компанија је мало, нарочито у поређењу са другим малим транзиционим економијама у Европи. Уклањање препрека које малим предузећима отежавају конкурентност и раст ће отворити могућности за људе - охрабрујући подузетништво и иновације, јачајући раст запошљавања и ослобађајући потенцијал људског капитала овог динамичног региона".

У извјештају се наглашава да земље које су се опредјелиле за фискалну консолидацију биљеже пад јавног дуга, а да је очување ових резултата од кључног значаја. У већини земаља јавни дуг је и даље висок, а јавном потрошњом доминирају велики издаци за плате у јавном сектору и нетаргетирани социјални програми. Стога унапређење ефикасности и праведности јавне потрошње, као и јачање мобилизације прихода остају приоритети за земље западног Балкана.

У том контексту, а према наводима извјештаја, од виталног је значаја за земље западног Балкана да унаприједе реформе усмјерене на повећање продуктивности, стимулисање раста и отварање радних мјеста. У извјештају се разматрају опције политика у областима као што су политика конкуренције, опорезивање, диверсификација финансијског сектора и економска повезаност.

Извјештај такође разматра изазове људског капитала у региону. Уколико остану нерјешени, ови изазови ће озбиљно ограничити изгледе за раст и смањење сиромаштва.

На примјер, улагање у рани развој дјеце би помогло побољшању резултата у основном и средњем образовању, а такође би опремило ученика вјештинама које послодавци траже. Боље усмјерени програми социјалне помоћи би помогли сиромашним и угроженим домаћинствима да се заштите од шокова, док би ефикаснији здравствени системи помогли у сузбијању раста незаразних болести и смањењу трошкова за здравље које грађани плаћају из властитих средстава.

(Н1)