Срби попију колико и Руси

Девојке предњаче у конзумирању алкохола у односу на младиће, показује статистика.

Здравље 02.04.2019 | 12:35 Доктор Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље, каже да што дете раније дође у контакт са алкохолом то је већа вероватноћа да ће постати алкохоличар.

"Код нас је алкохол културолошки јако високо котиран. Не постоји социјална акивност без алкохола и ту он заузима централно место", додаје доктор.

Напомиње да је алкохол улазница у свет одраслих и да родитељи и родбина често излазе у сусрет томе.

Кад је реч о одраслима, према његовим речима, једна часа дневно је прихватљива, уз минумим два дана паузе.

Каже да постоје два типа алкохоличара, они који то постају од малих ногу и они код којих се алкохолизам јавља касније, после 20. или 30. године.

"Зависна особа претпоставља и зна да има проблеме. Имате оне који пију свакодневно и оне који пију периодично и екстремно периодично. Алкохол је најбољи могући седатив, зато се и конзумира у толикој мери."

Лекар каже да се алкохоличари одвикавају управо бенсединима јер се њима укључују исти рецептори у мозгу.

Младеновић је навео и да у Србији живи од 100.000 до 200.000 алкохоличара, а да се лечи од 2.000 до 4.000 људи.

Проблем је, међутим, још већи са људима који алкохол злоупотребљавају, па пијани седају за волан, насилни су и слично.

На Балкану највише пију Срби и Хрвати, између 10 и 12 литара годишње, док најмање пију Турци, само 2,5 литара. Истраживања показују да највише пију становници Старог континента. Предњаче Руси, Белоруси и Украјинци, који попију између 12 и 17 литара алкохола годишње.

Б 92
фото:интернет