Прича: Хоће ли новац и навијачи/потрошачи уништити фудбал?
Било би наивно мислити да се Ањели, Перез, Румениге, Ал Келаифи и други из врха ЕЦА боре из петних жила за супер Лигу шампиона у којој би играли клубови из источне и централне Европе или Скандинавије.
Фудбал 13.04.2019 | 23:15
Упркос децидираним јавним изјавама првог човека УЕФА Александера Чеферина против Суперлиге и помирљиво-констурктивном приступу председника Европске асоцијације клубова (ЕЦА) Андрее Ањелија, баук Суперлиге наставља да кружи Старим континентом. Председници и власници најмоћнијих европских клубова већ годинама третирају своје фанове као потрошаче а не као навијаче. Глобализација, планетарна популарност европских великана на свим континентима је маргинализовала утицај и значај “локалног” навијача и отворила нове хоризонте клубовима којима су национални овквири све теснији а глад за новцем све израженија. Данас више нема богатих фудбалских мецена који из љубави према свом клубу, за који су навијали кад су били клинци, ризикују лично и породично богатство.
Чеферин је реизабран за председника УЕФА уз поклич да неће дозволити стварање Суперлиге, јер би, по његовом мишљењу, она била смртоносна за националне шампионата и за цео фудбалски покрет. ЕЦА, односно најјачи клубови на Старом континенту су наводно одустали од идеје формирања Суперлиге, али заузврат траже драстичну реформу календара, Лигу шампиона са 32 клуба подељена у четири групе по осам тимова из којих се четири првопласирана квалификују за осмину финала. На тај начин би моћни тимови себи обезбедили најмање 14 утакмица у групној фази и затим додатне мечеве у нокаут фази, од две у осмини финала до седам колико би одиграли финалисти. У коначном збиру би се играла 21 утакмица у односну на садашњих 13.
Овде треба напоменути да реформа календара и Лиге шампиона није усмерена на ширење такмичења на већи број земаља, напротив циљ је стабилан и доминантан број представника из елитних лига уз пар тимова који би се обезбедили улазницу кроз сито и решето квалификација и Лиге Европе. Било би наивно мислити да се Ањели, Перез, Румениге, Ал Келаифи и други из врха ЕЦА боре из петних жила за супер Лигу шампиона у којој би играли клубови из источне и централне Европе или Скандинавије.
На другој страни имамо све бројнију чету инвеститора, ловаца на профит и нестрпљивих бизнисмена који у фудбалу виде много већи потенцијал за зараду од оне коју сада доноси. Шпански АС и Вол Стрит журнал објавили су недавно да је група тајкуна и милијардера из Азије и САД, предвођена Стивеном Росом, ставила до знање водећим европским клубовима да би сваки од њих почињао сезону у Суперлиги са загарантованом, минималном зарадом, од 900.000.000 евра. Да, добро сте прочитали 900.000.000, мало мање од милијарде, односно пет пута више од цифре коју заради победник Лиге шампиона.
Рачуница се базира на планетарној популарности фудбала и могућности да се телевизијска права продају у готово свим земљама света. Ниједан други спорт нема тако велику и капиларну публику распоређену у сваком ћошку света. За разлику од других спортова који су лимитирани на ограничени број земаља, фудбал има једини планетарни потенцијал. Ниједан други спорт, чак ни Формула 1, не доносе гледаност, слушаност у дебатним емисијама током недеље или дизање тиража у тзв. мртвим данима као фудбал. Једина спорт који омогућава медијској индустрији да ради 24 сата дневно је фудбал.
Највећи губитник стварања Суперлиге били би национални шампионати у пет најразвијенијих фудбалских земаља (Енглеској, Шпанији, Италији, Немачкој и Француској). Све њих би задесила судбина других националних првенстава који плаћају данак супремацији поменутих пет шампионата и чињеницу да је “петица” практично окупирала све термине током викенда остављајући само мрвице осталима.
Велики европски клубови схватају да нешто мора да се мења. Ако погледамо у последњих десет година ко је освајо шампионске титуле у пет најјачих европских лига приметићемо све израженију доминацију једне или две екипа, са делимичним изузетком Енглеске. У Италији, Француској, Немачкој првенства су по правилу досадна јер је доминација Јувентуса, ПСЖ-а, Бајерна таква да други тимови могу да освоје титулу само када се се догоди коњункција звезда. У Шпанији “досада” има два имена: Реал Мадрид и Барселона. У Енглеској три (Манчестер Сити, Челси, Манчестер Јунајтед). Да би видели нови Лестер како осваја национални шампионат у лигама “петице” мораћемо да чекамо следеће појавлијвања Халејеве комете, ако нам се и тада посрећи.
Челници ЕЦА не желе у овом моменту да улазе у клинч са Европском кућом фудбала и намеравају да постепено припреме терен за епохалне промене, као што су то урадили током деведесетих година, када је реформисан Куп шампиона и претворен у Лигу шампиона. Први циљ је реформа календара и његово усаглашавање на свим нивоима и давање приоритету утакмицама проширене Лиге шампиона. Главна новина ће се односити на време одржавања утакмица Лиге шампиона које ће се играти викендом. Мотив за ту историјску промену је намера да се обезбеди максималан профит од продаје телевизијских права за азијско и америчко тржиште, као и свих пратећих облика зараде: од мерчандајзинга до туризма. Имајући у виду временске зоне у Азији и САД, правили би се распореди који би на најбољи могући начин ускладили сва потенцијално интересантна телевизијска времена.
УЕФА заплашена претњом од стварања Суперлиге је направила искорак ка захтеву ЕЦА за реформу календара не схватајући да јој тако Суперлига коју је избацила кроз врата улази кроз прозор. Медијска пажња и телевизијско покривање Лиге шампиона које ће се у проширеном формату “размазати” на 21 викенд, практично монополизује половину викенда у сезони и ставља у дебелу сенку национална такмичења. Није тешко замислити да ће проширена Лига шампиона која се игра викендом бити само средство да се лакше прогута и свари поривање новог елитног такмичења у фудбалу на Старом континенту.
Традиционално, европски велики клубови увек подижу улог у игри да би добили оно што су на старту зацртали: у овом случају то је била рефома календара и супер Лига шампиона, следећи потез ће бити Суперлига. То је неизбежно. Глобализација не може да се заустави. Као што су клубови из великих градова и моћних центара узели највећи део спонзора, новца од телевизијских права, окупирали медијски простор, претворили тимове из малих средина у своје вазале и када се ради о играчима и о навијачима. Примере ради, није тајна о “двојном навијачком држављанству” у свим земљама: навија се за локални клуб и за један велики. У последње две деценије, уз помоћ глобализације, и концентрације квалитета, добили смо “тројно навијачко држављанство”: поред локалног, националног, сада се навија и за клуб у европским оквирима. Штавише, навија се за тренере и играче појединачно, па се мења, на том “трећем” нивоу омиљени тим у зависности где је наш љубимац прешао.
На све то, као фил се прелило, велико интересовање у Азији и САД за европски фудбал. Не треба бити велики маг маркетинга па схватити да азијско и америчко тржиште много више интересују утакмице између Јувентуса и Манчестер Јунајтеда него Јувеа и Фрозинонеа или Јунајтеда и Барнлија. Захваљујући новцу од телевизијских права и глобалном мерчандајзингу за Реал Мадрид, Бајерн и друге велике клубове који имају армије навијача на целој планети, локални навијачи су једнако важни као и они разасути по свим меридијанима. Прошла су давно времена када су се фудбалски клубови финансирали продајом карата за утакмице. Другим речима за председнике моћних клубова навијачи су постали потрошачи који купују дресове, навијачку опрему, гаџете, плаћају телевизијске претплате да би гледали утакмице. Пуни стадиони више нису потребни да би се тиму пружила подршка - замислите колико неког странца који не говори или једва натуца језик земље у којој игра фудбал може да мотивише или демотивише “паклена атмосфера” - већ да би телевизијски спектакл био потпун, моћан и привлачан.
Фудбал не може мимо света, јер је његов најважнији споредни део а на нама је да одлучимо да ли ћемо да се заваравамо да смо навијачи или да схватимо да смо потрошачи, па да тражимо нека права. Ако ништа друго да плаћамо мање: од улазница за утакмице до дресова и телевизијских претплата.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар