Масноће требају нашем организму

Масноће су неопходне нашем организму јер се њиховим разлагањем ослобађа велика количина енергије.  Дакле, једите бели сир и ланено уље често и сигурни сте, према теорији њемачке биохемичарке.

Здравље 30.03.2019 | 10:00 Др Јохана Будвиг, немачка биохемичарка, дуг животни век посветила је проучавању масти и уља и пронашла идеалну комбинацију за борбу против малигних болести, пише “Нови“.

- Нездрава маст може да проузрокује туморе, а здрава маст их раствара - написала је др Јохана Будвиг, немачка биохемичарка и експерт за масти и уља.

- Откривен је изненађујуће велики број веза између фаталних болести и метаболизма масти. Чврсте масти, које нису растворљиве у води и не могу се повезати са протеинима, нису више у могућности да циркулишу кроз префињене канале капилара. Крв се згрушава и настају проблеми са циркулацијом. Једина супстанца која има карактеристике канцерогене ћелије јесте изолована маст. Када жива ткива одбаце неку масноћу, тело маст изолује и настаје тежак проблем, зато што се овакве масти одлажу на места где се под нормалним условима никад не би нашле - сматра др Будвиг.

Масноће су неопходне нашем организму јер се њиховим разлагањем ослобађа велика количина енергије. Осим тога, повољно делују на раст, обнављање ћелија, функционисање мозга и нерава, имуни систем. Њихово позитивно дејство, међутим, испољава се само ако се узимају природне масти и то не у прекомерним количинама, јер могу да доведу до гојазности и обољења кардиоваскуларног система.

Др Јохана Будвиг је рођена у Немачкој 1908. године, а умрла је у Фројденштату 2003, у својој 94. години. Студирала је фармацеутску хемију и физику и докторирала у обе дисциплине. Од почетка Другог светског рата руководила је војном болницом са 5.000 кревета, а 1949. године вратила се у Минстер, у новоосновани Немачки институт за истраживање масноћа (Деутсцхес Институт фüр Феттфорсцхунг). Пошто у то време није постојао начин да се из крви тестирају липиди, Јохана Будвиг је употребила радиоактивне изотопе јода и кобалта у хроматографији на папиру и успела да анализира масти.

Својим открићем омогућила је светској науци мерење масноћа до једног микрограма. Прва је схватила биохемијску важност есенцијалних масних киселина у процесу дисања (биолошкој оксидацији) живе ћелије. Током пола века успешне помоћи хиљадама људи оболелим од разних, па и малигних болести, др Будвиг је своје искуство преточила у бројне књиге и брошуре, између осталих: Смрт тумора, Дијететски кувар са биљним протеинима, Рак: проблем и решење, Ослобођени канцера: водич за нежно, нетоксично исцељење, у којима је указивала на кључни значај коришћења масних киселина и поражавајуће резултате употребе погрешних масти у исхрани.

Због својих ставова немачка биохемичарка је дошла на удар моћника прехрамбене индустрије, па је наредних четрдесет година против њих водила правне битке које је успела да добије у своју корист. Ипак, то ју је исцрпљивало и онемогућавало у њеном даљем истраживању.

Иако је била седам пута номинована за Нобелову награду од стране висококвалификованих предлагача, никада је није добила. Када је под притиском индустрије морала да напусти Институт, почела је да студира медицину 1955. године (када је већ имала 47 година), али није дипломирала, јер ју је мајка детета оболелог од саркома замолила да помогне у излечењу.

Тада је била оптужена да по болници тражи пацијенте и одвлачи их од устаљене праксе лечења, што наравно студенту медицине није дозвољено, па је због притиска напустила студије. Касније је ипак лечила и саветовала пацијенте који су јој се обраћали за помоћ. Највећи парадокс лежао је у томе што је највише пацијената долазило из лекарске струке, од оних који су је највише нападали.

Госпођа Будвиг је развила и такозвана ЕЛДИ уља (електрично издиференцирана уља) која су комбинација ланеног уља, уља пшеничних клица и етеричних уља. Та се уља примијењују утрљавањем у кожу или стављањем облога, како би се побољшао ефекат уљно-протеинске исхране и помогло у лечењу кожних болести. Показало се да такве облоге помажу и оболелима од артритиса.

- Успела сам да докажем да су протеинске супстанце нађене у домаћем немасном сиру у могућности да биолошки високо незасићено ланено уље растварају у води - открила је једном приликом др Јохана. Уље семена лана садржи велике количине омега 3 есенцијалне линолеинске масне киселине, која помаже у обнављању мембране сваке ћелије (канцерогене се закаче на мембране нездравих ћелија).

Дакле, једите бели сир и ланено уље често и сигурни сте, према њеној теорији.

(Курир)