Ко се обогатио на приватизацији?

Приватизацијом некада успјешних фирми, Република Српска је опљачкана и запала је у дужничко ропство, оцјенили су саговорници емисије “Изазови” БН телевизије. Једину корист од цијелог процеса приватизације у БиХ имало је неколико појединаца који и данас у владају тржиштем.

Република Српска 29.03.2019 | 22:56 Приватизацију су способни људи без морала, блиски политици, схватили као шансу да се енормно обогате, сагласни су саговорници “Изазова”.

Економиста Зоран Павловић наводи да од профитабилних предузећа која нам је Југославија оставила није остало скоро ништа.

“Данас имамо да је `Фабрика дувана` у Бањалуци која је постојала 100 година затворена. Затворили смо готово сва индустријска постројења. Од `Чајевца` који је сада шопинг мол. Ту је и `Унис` који је пропао. Наша војна индустрија је или распродата или затворена”, каже економиста Зоран Павловић.

Економиста и некадашњи директор Дирекције за приватизацију Алекса Милојевић наводи да је лоша приватизација почела доласком Милорада Додика на власт.

“Поништио је приватизацију подјеле и направио приватизацију продаје. Њега су нашли за тај посао јер су протумачили да је он човјек похлепе који воли власт", рекао Милојевић.  

Сав новац од приватизације је ишао на рачун посебних намјена, познатији као „ескроу рачун“.

“Заиста је било милијарду и по марака. Наравно, постојао је и новац од Телекома који је отишао у ИРБ и на развој локалних заједница, а потом је почело бјесомучно трошење новца са `ескроу` рачуна. Практично, ми данас нисмо дужни пет милијарди, већ седам јер се ту убраја и новац са ескроу рачуна”, наводи Павловић.

Привреда се данас суочава са три основна проблема, а то су управљачки, власнички и тржишни. Комплетна привреда је у рукама неколико појединаца који управљају чак и јавним добрима.

“Шта нам је са концесијама? Колико ми добијемо, а колико Црна Гора? Како се код нас десило да општине које имају највећа природна богатства буду најбједније? Прерасподјелу смо пореметили. Ако нема привреде, не може бити ни средње класе”, рекао је Обрад Белензада из Конфедерације синдиката Републике Српске.

Економиста Милојевић наводи да Рудник жељезне руде “Љубија” мора бити власништво народа бар 51 проценат.

"Уколико се тај рудник прода, остаје биједа", навео је Милојевић.

Један од модела да се спаси оно мало што је остало од некадашњих гиганата, јесте и да се радници активно укључе у одлучивање и тако одбране постројења од сумњивих иностраних и домаћих инвеститора, тврде саговорници “Изазова”.



БН ТВ