Интервју - Дмитровић: Она Роналдова је била најтежа!

На тренинзима више него што браним. . .  Јунак српских ремија у Немачкој и Португалији прича које су му најдраже одбране, зашто воли да истрчава, шта значи играње ногом за голмана, какав нам је штоперски тандем, коме дугује вечеру, о Севиљи и Милојевићу. . .

Фудбал 03.04.2019 | 23:12 Добили смо голмана!

То је један од општих јавности утисака после мечева репрезентације Србије у Немачкој и Португалији. Иако је тај голман и раније био ту, иако није ново лице у репрезентацији, тек после феноменалних издања против Немаца и Португалаца, Марко Дмитровић се зацементирао на голу Орлова. И распршио сенку ВладимираСтојковића изнад главе. Дуго је владала теорија да је Стојковић најбољи српски голмам. Што је и била истина у последњих десетак година. Али од меча у Волфзбругу та теорија више не стоји. Дмитровић је подигао лествицу на исти или виши ниво и капарисао јединицу Србије на дужи временски период.

У разговору за МОЗЗАРТ Спорт, голман шпанског Еибара не крије задовољство урађеним током репрезентативне акције. Како на екипном, тако и на личном плану.

„Остали смо непоражени против две врхунске екипе. Морамо да будемо реални и прихватимо да је успех одиграти нерешно у Немачкој и Португалији. То су два тима која претендују на титулу првака Европе. Против Немачке смо остварили резултат који је сигурно утицао на самопоуздање за Португалце. Донео нам је додатну дозу сигурности и мирноће да можемо да играмо и против најјачих. То су ривали сличног квалитета које раздвајају само нијансе“, каже Дмитровић.

Тешко да бисмо извукли те ремије да ти ниси блистао на голу...

„Само сам радио свој посао. Нормално је да ти екипе попут Немачке и Португалије стварају шансе. Створили би и бољима од нас. Ја сам презадовољан како смо одиграли и како смо се борили. Момци испред мене су оставили срце на терену.“

Максимовићу дугујеш пиће?

„Дугујем му вечеру! Обећао сам да ћу да га частим чим се нађемо у Мадриду. Два пута је чистио с линије, сјајно чита игру, има невероватан осећај за постављање... Видим да су људи нешто изненађени његовим партијама, али ја нисам. Знао сам какав је играч и знао сам да ће бити од велике помоћи у репрезентацији.“

Миленковић и Спајић су се искристалисали као нови штоперски тандем. Колико је за голмана незгодно када се стално мења последња линија испред њега?

„Свакако да осећаш већу сигурност када дуже време играш с неким, али мислим да се код нас није осетило да су Спајић и Миленковић први пут играли заједно. Што се мене тиче, имам добру сарадњу с обојицом, Спајића знам од малих ногу, одрасли смо заједно и познајем га у душу на терену. С Блекијем играм и тренирам у репрезентацији од летос и мислим да се добро разумемо. Њих двојица ће бити све бољи и бољи. Блеки показује страшан ниво сигурности за момка који има 21 годину. Још боља ствар је што је ’дечко на месту’, чврсто стоји на земљи и не сумњам да ће врло брзо прећи у неки од најјачих клубова Европе ако настави овако.“

Како реагујеш на коментаре да си блиндирао „јединицу“ Србије за наредних неколико година?

„Похвале свакако пријају, али то не мења ништа у мом схватању и приступу. Наставићу да исто радим и понашам се данас и сутра као што је то било јуче и пре 10 година.“

Имао си прегршт врхунских одбрана против Немаца и Португалаца. Која ти је најдража?

„Свака ми је била драга, али ако бих морао да издвојим неку, онда је то по једна из оба меча. Она Вернеру из непосредне близине против Панцера и она када сам зауставио Роналдов шут. Није било нимало лако, он туче из свих позиција, лопта лелуја и иде невероватном брзином... А било је битно и с психолошког аспекта јер је дошла после нашег гола и не би ваљало да смо га примили одмах.“

Да ли су ти ово биле партије каријере?

„С обзиром на тренутак и важност утакмица, мислим да јесу две најбоље утакмице у каријери. Имао сам и прошле године одличну партију против Атлетика, било је и сличних партија док сам бранио за Алкоркон, али ово су ипак биле најважније.“

Иако дешњак, Дмитровић је Роналдову бомбу извадио из угла левом руком. Пре тога и Санеову...

„Нема то везе. Мораш да будеш спреман да реагујеш са обе руке подјенако добро. Уче нас тако. Једино код убацивања лопте користим десну руку као јачу.“

Управо су убацивања и истрчвања оно чиме си додатно импресионирао поред сјајних одбрана. Да ли је то последица стажа у Шпанији и рада по правилима њихове голманске школе?

„Увек сам био такав голман. Али у Шпанији сам дошао на виши ниво и унапредио се. Овде се много брзо игра, одбране су високо и голман често служи као либеро или трећи штопер. Увек сам пре за то да истрчим, него да чекам да ми неко шутне. Боље спречавати шутеве него их чекати. Била је она ситуација против Португалаца када сам једва стигао, али је на крају испало одлично јер смо добили аут и украли још минут времена да се одморимо.“

Игра ногом се у Шпанији подразумева од голмана?

„Сви ти траже да играш. Код нас у Еибару је то део тактике. Имамо мали терен и када се одбрана спусти, голман дође као трећи штопер. На тај начин извлачимо противника и дешава се онда да пасом голмана прескочимо осам или девет противничких играча и да створимо шансу. У Шпанији се то много озбиљно припрема и вежба. Ево вам мој пример у Еибару. Половину тренинга проводим вежбајући посед лопте и играње фудбала са саиграчима. Што се голманског дела тиче, само на почетку имамо индивидуално загревање с тренером голмана, а све остало је игра у којој учествујеш као трећи штопер. Код нас у Србији се пре десетак година радило једном седмично на тим стварима. Али и фудбал се променио од тада.“

Сигурност у том сегменту вероватни долази и са искуством. Ти имаш 27 година и још тога да научиш.

„Надам се да нећу скоро достићи зенит иако се тренутно осећам феноменално и браним добро. Сви старији ми кажу да голман достиже врхунац тек после 30. године, тако да очекујем и код мене да се деси нешто слично.“

Да ли је време и за корак напред на клупском плану? За неки већи клуб од Еибара?

„Када год сам нешто много унапред размишљао и планирао, то се није остварило. Сада не желим да се оптерећујем тиме. На лето ћемо видети ако доше нека понуда која задовољава и мене и клуб. Желим да идем негде где ћу бранити, а опет сам свестан да у модерном фудбалу нико унапред не може да ти гарантује да ћеш бранити већ да за све морам да се изборим.“  

Летос су Шпанци писали да те је желела Севиља. Шта је било ту?

„Истина је, било је интересовања. Контакти су постојали, али званичне понуде није било. Они су тада већ у фебруару имали договор с новим голманом Вацликом и тражили су још једног голмана. Међутим, Серхио Рико је тек у финишу прелазног рока напустио клуб, тако да није било реално да пређем тамо.“

А годину раније те је Милојевић звао у Црвену звезду.

„Да, Милоје је тада хтео да ме доведе, али у том тренутку сам већ имао скоро договорен трансфер у Еибар. Било је и још две-три понуде из Примере па није било великих шанси за повратак у Звезду. Иако ми је много драго што ме се Милоје сетио и што ме је звао. Све што му се дешава у Звезди се дешава с разлогом. Тренирао ме је у млађим категоријама и знам какав је тренер и човек. Ништа ово што му се дешава није случајно, ни на срећу. Ко познаје Милојевића зна о чему причам. Знао сам да ће правити успехе чим сам видео да је преузео Звезду и од срца му желим да тако и настави“, каже на крају телефонског разговора јунак српских ремија против Португалије и Немачке.

Владимир Стојковић је као најбољи српски голман у овом веку имао успоне и падове откако се појавио на фудбалској сцени. Од блиставих партија у Црвеној звезди, преко променљивог учинка у иностранству, фудбалског кисеоника у репрезентацији, до повратка у Партизан са 27 година. И од тада је Стојковић почео да брани најбоље у каријери и константно добро.

Марко Дмитровић данас има 27 година, једини је српски голман који стандардно брани у некој од „лига петице“. И то не некој, већ шпанској Примери која је званично најјача и која је лансирала толико добрих голмана последњих година. Зато само може да нас радује што је пред Дмитровићем још доста година брањења и што је оно у Волфзбургу и Лисабону била само најава да од њега тек можемо да очекујемо чуда.

Извор: моззартспорт