Intervju - Dmitrović: Ona Ronaldova je bila najteža!

Na treninzima više nego što branim. . .  Junak srpskih remija u Nemačkoj i Portugaliji priča koje su mu najdraže odbrane, zašto voli da istrčava, šta znači igranje nogom za golmana, kakav nam je štoperski tandem, kome duguje večeru, o Sevilji i Milojeviću. . .

Fudbal 03.04.2019 | 23:12 Dobili smo golmana!

To je jedan od opštih javnosti utisaka posle mečeva reprezentacije Srbije u Nemačkoj i Portugaliji. Iako je taj golman i ranije bio tu, iako nije novo lice u reprezentaciji, tek posle fenomenalnih izdanja protiv Nemaca i Portugalaca, Marko Dmitrović se zacementirao na golu Orlova. I raspršio senku VladimiraStojkovića iznad glave. Dugo je vladala teorija da je Stojković najbolji srpski golmam. Što je i bila istina u poslednjih desetak godina. Ali od meča u Volfzbrugu ta teorija više ne stoji. Dmitrović je podigao lestvicu na isti ili viši nivo i kaparisao jedinicu Srbije na duži vremenski period.

U razgovoru za MOZZART Sport, golman španskog Eibara ne krije zadovoljstvo urađenim tokom reprezentativne akcije. Kako na ekipnom, tako i na ličnom planu.

„Ostali smo neporaženi protiv dve vrhunske ekipe. Moramo da budemo realni i prihvatimo da je uspeh odigrati nerešno u Nemačkoj i Portugaliji. To su dva tima koja pretenduju na titulu prvaka Evrope. Protiv Nemačke smo ostvarili rezultat koji je sigurno uticao na samopouzdanje za Portugalce. Doneo nam je dodatnu dozu sigurnosti i mirnoće da možemo da igramo i protiv najjačih. To su rivali sličnog kvaliteta koje razdvajaju samo nijanse“, kaže Dmitrović.

Teško da bismo izvukli te remije da ti nisi blistao na golu...

„Samo sam radio svoj posao. Normalno je da ti ekipe poput Nemačke i Portugalije stvaraju šanse. Stvorili bi i boljima od nas. Ja sam prezadovoljan kako smo odigrali i kako smo se borili. Momci ispred mene su ostavili srce na terenu.“

Maksimoviću duguješ piće?

„Dugujem mu večeru! Obećao sam da ću da ga častim čim se nađemo u Madridu. Dva puta je čistio s linije, sjajno čita igru, ima neverovatan osećaj za postavljanje... Vidim da su ljudi nešto iznenađeni njegovim partijama, ali ja nisam. Znao sam kakav je igrač i znao sam da će biti od velike pomoći u reprezentaciji.“

Milenković i Spajić su se iskristalisali kao novi štoperski tandem. Koliko je za golmana nezgodno kada se stalno menja poslednja linija ispred njega?

„Svakako da osećaš veću sigurnost kada duže vreme igraš s nekim, ali mislim da se kod nas nije osetilo da su Spajić i Milenković prvi put igrali zajedno. Što se mene tiče, imam dobru saradnju s obojicom, Spajića znam od malih nogu, odrasli smo zajedno i poznajem ga u dušu na terenu. S Blekijem igram i treniram u reprezentaciji od letos i mislim da se dobro razumemo. Njih dvojica će biti sve bolji i bolji. Bleki pokazuje strašan nivo sigurnosti za momka koji ima 21 godinu. Još bolja stvar je što je ’dečko na mestu’, čvrsto stoji na zemlji i ne sumnjam da će vrlo brzo preći u neki od najjačih klubova Evrope ako nastavi ovako.“

Kako reaguješ na komentare da si blindirao „jedinicu“ Srbije za narednih nekoliko godina?

„Pohvale svakako prijaju, ali to ne menja ništa u mom shvatanju i pristupu. Nastaviću da isto radim i ponašam se danas i sutra kao što je to bilo juče i pre 10 godina.“

Imao si pregršt vrhunskih odbrana protiv Nemaca i Portugalaca. Koja ti je najdraža?

„Svaka mi je bila draga, ali ako bih morao da izdvojim neku, onda je to po jedna iz oba meča. Ona Verneru iz neposredne blizine protiv Pancera i ona kada sam zaustavio Ronaldov šut. Nije bilo nimalo lako, on tuče iz svih pozicija, lopta leluja i ide neverovatnom brzinom... A bilo je bitno i s psihološkog aspekta jer je došla posle našeg gola i ne bi valjalo da smo ga primili odmah.“

Da li su ti ovo bile partije karijere?

„S obzirom na trenutak i važnost utakmica, mislim da jesu dve najbolje utakmice u karijeri. Imao sam i prošle godine odličnu partiju protiv Atletika, bilo je i sličnih partija dok sam branio za Alkorkon, ali ovo su ipak bile najvažnije.“

Iako dešnjak, Dmitrović je Ronaldovu bombu izvadio iz ugla levom rukom. Pre toga i Saneovu...

„Nema to veze. Moraš da budeš spreman da reaguješ sa obe ruke podjenako dobro. Uče nas tako. Jedino kod ubacivanja lopte koristim desnu ruku kao jaču.“

Upravo su ubacivanja i istrčvanja ono čime si dodatno impresionirao pored sjajnih odbrana. Da li je to posledica staža u Španiji i rada po pravilima njihove golmanske škole?

„Uvek sam bio takav golman. Ali u Španiji sam došao na viši nivo i unapredio se. Ovde se mnogo brzo igra, odbrane su visoko i golman često služi kao libero ili treći štoper. Uvek sam pre za to da istrčim, nego da čekam da mi neko šutne. Bolje sprečavati šuteve nego ih čekati. Bila je ona situacija protiv Portugalaca kada sam jedva stigao, ali je na kraju ispalo odlično jer smo dobili aut i ukrali još minut vremena da se odmorimo.“

Igra nogom se u Španiji podrazumeva od golmana?

„Svi ti traže da igraš. Kod nas u Eibaru je to deo taktike. Imamo mali teren i kada se odbrana spusti, golman dođe kao treći štoper. Na taj način izvlačimo protivnika i dešava se onda da pasom golmana preskočimo osam ili devet protivničkih igrača i da stvorimo šansu. U Španiji se to mnogo ozbiljno priprema i vežba. Evo vam moj primer u Eibaru. Polovinu treninga provodim vežbajući posed lopte i igranje fudbala sa saigračima. Što se golmanskog dela tiče, samo na početku imamo individualno zagrevanje s trenerom golmana, a sve ostalo je igra u kojoj učestvuješ kao treći štoper. Kod nas u Srbiji se pre desetak godina radilo jednom sedmično na tim stvarima. Ali i fudbal se promenio od tada.“

Sigurnost u tom segmentu verovatni dolazi i sa iskustvom. Ti imaš 27 godina i još toga da naučiš.

„Nadam se da neću skoro dostići zenit iako se trenutno osećam fenomenalno i branim dobro. Svi stariji mi kažu da golman dostiže vrhunac tek posle 30. godine, tako da očekujem i kod mene da se desi nešto slično.“

Da li je vreme i za korak napred na klupskom planu? Za neki veći klub od Eibara?

„Kada god sam nešto mnogo unapred razmišljao i planirao, to se nije ostvarilo. Sada ne želim da se opterećujem time. Na leto ćemo videti ako doše neka ponuda koja zadovoljava i mene i klub. Želim da idem negde gde ću braniti, a opet sam svestan da u modernom fudbalu niko unapred ne može da ti garantuje da ćeš braniti već da za sve moram da se izborim.“  

Letos su Španci pisali da te je želela Sevilja. Šta je bilo tu?

„Istina je, bilo je interesovanja. Kontakti su postojali, ali zvanične ponude nije bilo. Oni su tada već u februaru imali dogovor s novim golmanom Vaclikom i tražili su još jednog golmana. Međutim, Serhio Riko je tek u finišu prelaznog roka napustio klub, tako da nije bilo realno da pređem tamo.“

A godinu ranije te je Milojević zvao u Crvenu zvezdu.

„Da, Miloje je tada hteo da me dovede, ali u tom trenutku sam već imao skoro dogovoren transfer u Eibar. Bilo je i još dve-tri ponude iz Primere pa nije bilo velikih šansi za povratak u Zvezdu. Iako mi je mnogo drago što me se Miloje setio i što me je zvao. Sve što mu se dešava u Zvezdi se dešava s razlogom. Trenirao me je u mlađim kategorijama i znam kakav je trener i čovek. Ništa ovo što mu se dešava nije slučajno, ni na sreću. Ko poznaje Milojevića zna o čemu pričam. Znao sam da će praviti uspehe čim sam video da je preuzeo Zvezdu i od srca mu želim da tako i nastavi“, kaže na kraju telefonskog razgovora junak srpskih remija protiv Portugalije i Nemačke.

Vladimir Stojković je kao najbolji srpski golman u ovom veku imao uspone i padove otkako se pojavio na fudbalskoj sceni. Od blistavih partija u Crvenoj zvezdi, preko promenljivog učinka u inostranstvu, fudbalskog kiseonika u reprezentaciji, do povratka u Partizan sa 27 godina. I od tada je Stojković počeo da brani najbolje u karijeri i konstantno dobro.

Marko Dmitrović danas ima 27 godina, jedini je srpski golman koji standardno brani u nekoj od „liga petice“. I to ne nekoj, već španskoj Primeri koja je zvanično najjača i koja je lansirala toliko dobrih golmana poslednjih godina. Zato samo može da nas raduje što je pred Dmitrovićem još dosta godina branjenja i što je ono u Volfzburgu i Lisabonu bila samo najava da od njega tek možemo da očekujemo čuda.

Izvor: mozzartsport