Прича: А шта то још може боље?!
Везни ред пре свега. . .
Фудбал 27.03.2019 | 23:30
За калкулације је ипак рано, мада треба имати на уму да квалификације завршавамо сударом са Украјином у Београду, док не можемо да се отмемо утиску да ће наредне четири утакмице бити пресудне, с обзиром да прво путујемо у Кијев, па имамо зицер против Литваније на домаћем терену, затим чекамо Португалију те онда идемо на ноге Луксембургу. И можемо сада да се бавимо математиком и предвиђамо колико би нам бодова из те четири утакмице завршавало посао, али мудрије би било да прво погледамо шта то ваља поправити како бисмо за почетак извукли максимум из себе. И како нам се не би поновио црни сценарио из селекторске ере Хавијера Клемента када смо у Португалији играли нерешено (1:1), али смо сан о пласману на Првенство Европе завршили у Казахстану.
Бод са Лужа добра је полазна основа, јер иако ће дежурни критичари – делом и оправдано – тражити длаку у јајету, чињеница је да је Србија остала непоражена на гостовању код актуелног шампиона Европе, а то није мала ствар. Као што није мала ствар да вежете два позитивна резултата када су вам поред европског првака ривали и Немци. Исто тако, није лоше, бар на кратко, хвалити се низом од осам утакмица без пораза. Међутим, исто тако је чињеница и да смо у Лисабону имали много среће, а како каже наш дописник из РимаЖељко Пантелић, срећа је незгодан зајмодавац: има обичај да наплати дуг у најнеповољнијем тренутку. Да пробамо дакле да је не изазивамо...
ДВАДЕСЕТ ОСАМ ШУТЕВА КА ДМИТРОВИЋУ
Ово једноставно не сме да се толерише, иако је било сасвим очекивано да Португалија као фаворизовани домаћин буде та која ће агресивније нападати противнички гол, да не помињемо то што је руку на срце екипа Фернанда Сантоса, ипак, играчки квалитетнија од наше. И мада ће овде можда неко упрти прстом ка дефанзивцима подсетићемо прво на ону стару: одбрана креће од напада. А како Младен Крстајић игра са једним шпицем можемо само да констатујемо да је везни ред синоћ затајио. Немојмо ипак заборавити да смо играли без повређеног Немање Матића, да у тиму није било ни Филипа Костића, који у Франкфурту из недеље у недељу показује колико је дефанзивно захвалан играч, те и да је повреда Мијата Гаћиновићапореметила Крстајићеве планове у раној фази меча... И сам селектор се свесно коцкао са, примера ради,Адемом Љајићем и Немањом Радоњићем на левој страни (мада је тиме везао Жоао Кансела на својој половини терена), али нико не може да оспори да су Португалци превише лако, буквално у два или три додира, долазили до последње трећине терена. Тај притисак тешко би издржао и најјачи штоперски тандем планете, а неУрош Спајић и Никола Миленковић, који су први пут у пару играли једну такмичарску утакмицу и све време били закуцани малтене на петерцу. Не сумњамо да су многи навијачи у неколико тренутака синоћ помислили: Ех, да нам је ту сада Лука Миливојевић... Или Марко Грујић... Па чак и Немања Гудељ... Неко да помогнеМаксимовићу у покривању големог простора испред последње линије. Ни Н’Голо Канте то не може сам. Не против Португалије. Нешто ће Крстајић морати ту да унапреди до гостовања у Украјини.
НЕКО ДА СТАНЕ НА ЛОПТУ
Још један статистички податак да поткрепи ову тему: 261 пас српских репрезентативаца наспрам 564 португалска. Не зато што нисмо имали лопту но зато што су нас ривали давили пресингом на 40 метара од нашег гола, па смо имали проценат успешности додавања од 73 наспрам 87 одсто Португалаца. Има наравно и до њихове фудбалске филозофије - сваки пут кад смо пренели лопту на противничку половину терена деловало је опасно, само што често нисмо знали како то да изведемо. Па смо онда до предаха стизали тако што смо бубамару напуцавали до Александра Митровића, а он је опет усамљен успевао само да нам поклони тих неколико тренутака мира, али неретко није имао коме да је одложи. Адем Љајић је покушавао да стане на лопту, али није баш успевао, па ју је Душан Тадић углавном добијао на нашој половини терена... Ту би много могао да помогне Немања Матић кад се опорави.
ПОСЛЕДЊИХ 30 МИНУТА
Више није изузетак, већ постаје правило. Можда и због тог стила игре у коме ривалу препустимо лопту па се трошимо бранећи се. Можемо да се вратимо на Мундијал и судар са Швајцарском, али не морамо ни да идемо толико далеко. Можемо да се присетимо и судара са Немачком која нас је газила у последњих пола сата. А није ни само до тако квалитетних ривала. Црној Гори смо у Лиги нација држали час у првом полувремену, водили са 2:0, а онда смо се држали за сламку спаса кад нас је и објективно гора селекција од наше набила у 16. Против Португалаца ни сами не знамо како смо издржали тај последњи налет. И ту се враћамо на ону о срећи. Наивно би било помислити да ће нас она увек пратити. И ту ће Крстајић морати да дела, па логично долазимо до...
СЕЛЕКТОР
Не говоримо овде о смени којој би се обрадовао добар део народа, мада је то увек тема у Србији и не само кад је Младен Крстајић у питању. Упркос свим недостацима у игри Орлова бод на гостовању код шампиона Европе мора да му се посматра као успех. Али мораће и сам Крстајић да навикне на то да ће му због неискуства јавност увек нешто спочитавати. Не би то избегао ни да се зове Карло Анчелоти, а посебно не када појединим одлукама помало збуњује навијаче. Рецимо, оном да Мијата Гаћиновићазамени Немањом Радоњићем или да уместо Дарка Лазовића у игру уведе Андрију Живковића... Генерално, а видело се то и у Лиги нација, утисак је да не зна да затвори утакмицу кад има резултат којим би требало да је задовољан. Некад као и да сам превише сумња у сопствене идеје, мада уме да повуче храбар потез, као што је рецимо био онај да од првог минута на терен пошаље Гаћиновића, а Сергеја Милинковић Савићаостави на клупи.
С временом, а чини се да су у ФСС спремни да му време дају, вероватно ће постати још отреситији. Екипа би свакако требало да му буде мало дрскија. Јер ма шта причали, скоро нисмо имали овако талентовану генерацију играча. И на залагању не можемо ништа да им замеримо, само што верујемо да они заиста могу још боље. Да могу баш много.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар